Otključajte Potencijal C++ programskog jezika, otkrijete moć operatora

Operatori su simboličke oznake u C++ programskom jeziku koji se koriste za izvođenje određenih operacija nad podacima. Oni omogućavaju manipulaciju podacima, izvršavanje aritmetičkih operacija, poređenje vrednosti, logičke operacije, manipulaciju bitovima i još mnogo toga. Neke od operatora ste definitvno učili još u osnovnoj školi na časovima matematike. U programiranju operatora imate mnogo više, i nisu svi isti u svim programskim jezicima. Ali postoje oni osnovni operatori koji su svugde isti pa i u matematici. Tako da većinu ovih stvari poznajete, samo treba da obratite pažnju kako računari koriste operatore, posebno u C++ programskom jeziku. U C++ programskom jeziku postoje različite vrste operatora i oni su:

• Aritmetički operatori
• Operatori dodele ili dodeljivanja
• Aritmetički unarni operatori
• Relacioni ili operatori poređenja
• Logički operatori
• Binarni operatori
• Ternarni operatori  
• I drugi. 

Za početak, upoznaćete se samo sa nekim osnovnim operatorima u C++ programskom jeziku, dok ćete ostale koristiti u naprednijim postovima tutorijala. U programiranju ćete bez obzira na vaše iskustvo, često dolaziti u susret sa stvarima koje su vam nepoznate. U velikim projektima ćete nailaziti na delove kôd-a, koji nikad niste videli; tako da nemojte sebe da opterećujete da odmah treba sve da znate. Bitno je da svaki dan kodirate, stičete navike i razvijate programersko razmišljanje. Ali i da sami sebe motivišete radoznalošću i ličnim željama da nešto kreirate. Sve što više budete kreativni i uporni, više 
ćete i uživati u vlastitoj kreativnosti i bolje programirati.

( Operatori u C++ programskom jeziku )

Pogledajte aritmetički operatore:

• Sabiranje +
• Oduzimanje –
• Množenje *
• Deljenje /
• Modul %

Ove operatore možete videti skoro na svakom digitronu. Razlika je u tome što u C++ programskom jeziku možete isprogramirati digitron zahvaljujući njima. Obratite pažnju na operator modul. U programiranju modul ima često drugačije značenje jer se češće odnosi na module nego na operatore, zato se češće naziva modulo ili skraćeno mod. Ono što je bitno, jeste da modul kao operator vam se definiše kao ostatak prilikom deljenja dva prirodna broja. U prevodu prilikom deljenja celih brojeva. To nije isto što i deljenje dva decimalna broja:

5 / 2 = 2,5                     5 % 2 = 1

Modulo primena u programiranju se najbolje može objasniti kad na primer želite da vidite da li je neki broj paran ili neparan. Tad je dovoljno broj modulo sa 2. Ukoliko nemate ostatak ili modulo između dva broja je 0, onda je broj paran.

5 % 2 = 1       // modulo od 5 i 2 ima ostatak, znači broj 5 je neparan

4 % 2 = 0       // modulo od 4 i 2 nema ostatak, znači broj 4 je paran

Operatori dodele ili dodeljivanja

Preuzmi kontrolu nad svojim C++ kodom, nauči promenjive, tipove podataka i konstante

Promenjiva – variable je lokacija u memoriji računara na kojoj čuvate određenu vrednost i iz koje možete da menjate ili preuzmete vrednost. Jednostavno memoriju računara zamislite kao niz memorijski lokacija. Memorijske lokacije su numerisane i njih nazivamo memorijske adrese. Jedna promenjiva rezerviše jednu ili više memorijski lokacija u kojoj će se čuvati neka vrednost. Sve vaše promenjive se kreiraju u RAM - Random Access Memory; memoriji. Kad vi promenjivoj zadate ime promenjive, vi ne morate znati stvarnu memorijsku adresu promenjive. Vi promenjivoj pristupate preko njenog imena i njena memorijska adresa ostaje ista tokom trajanja promenjive. Ali ukoliko bi ste pokrenuli vaš program i ugasili ga, zatim ga ponovo pokrenuli; vaša promenjiva bi imala drugu memorijsku adresu. Promenjive koristimo da uzmemo podatke od korisnika ili sami možemo definisati njihove vrednosti u kodu. Da bi ste napravili i koristili neku promenjivu vi je prvo morate deklarisati. Iako računar tretira sve promenjive i čuva ih kao brojeve, programeri promenjive dele prema potrebama u 3 osnovna formata.

 ( C++ Datatypes )

Promenjive delimo pre svega na formate, celi broj – Integer, broj sa pokretnim zarezom – Floating Point i tekstualni string – Text String. Pored osnovnih formata promenjivih; postoje i mnoštvo tipova promenjivih koji su u principu izvedeni od već navedenih formata. Svaki format promenjivih ima više tipova promenjivi. Vi čak možete definisati i praviti svoje vlastite tipove promenjivih, iako za tim nećete imati potrebe. Najvažnije je da shvatite da svaka vrednost ima prvo svoj format, zatim i svoj tip promenjive. Na primer, decimalne brojeve ćete stavljati u promenjivu formata Floating Point, u tip podataka Float ili Double dok ćete tekst stavljati u format promenjivih String. Međutim vaš računar će prevesti svaku vašu promenjivu i čuvati kao binarni broj bez obzira koji ćete format i tip podataka koristiti. Osnovni tipovi u C++ programskom jeziku su:

char                                                     1 bajt            256 znakova

unsigned short int                              2 bajta          od 0 do 65 535

short int                                              2 bajta          od – 32 768 do 32 767

unsigned int (16 bitova)                    2 bajta          od 0 do 65 535

unsigned int (32 bitova)                    4 bajta          od 0 do 4 294 967 295

int (16 bitova)                                     2 bajta         od – 32 768 do 32 767

int (32 bita)                                         4 bajta         od – 2 147 483 648 do 2 147 647

unsigned long int                               4 bajta          od 0 do 4 294 967 295

long int                                               4 bajta          od – 2 147 483 648 do 2 147 483 647

float                                                    4 bajta          od 1,2e-38 do 3,4e38

double                                                8 bajtova      od  2,2e-308 do 1,8e308

Imajte u vidu da ove vrednosti na vašem računaru mogu da variraju u zavisnosti od vašeg računara i kompajlera. Da bi ste napravili i koristili promenjivu prvo je potrebno da je deklarišete.

Kako da deklarišem neku promenjivu?

Klase u C++ programskom jeziku – 2 deo

U prethodnom postu; možete ga pogledati ovde, sam vam predstavio jedan osnovni primer pravljenja i korišćenja klase koja je kodirana u istom fajlu vašeg programa. U poslovnom svetu to nije praksa i zato ću vam pokazati kako se pravi i poziva klasa koja je podeljena u header fajl i poseban fajl za klasu iz Visual Studio-a 2015. Ukoliko koristite neki drugi IDE, verovatno sami trebate napraviti fajlove ili je procedura nešto drugačija ili IDE odrađuje posao na svoj način. Važno je da je suština ista. U ovom postu opisujem isti program kao u prethodnom postu osim što je prepravljen i što su mu dodate neke stvari, pre svega radi pravilnije upotrebe klasa ali i dalje njihovog učenja. Kad pokrenete novi program, vi možete u prozoru Solution Explorer-a da kliknite na projekat desnim tasterom miša, zatim na Add i izaberite Class, kao na slici:

 

( Solution Explorer, dodavanje klase projektu )

Zatim je potrebno da izaberite C++ Class, i samo klikom na dugme Add pokrećete čarobnjaka za klase Generic C++ Class Wizard. Klasi je dovoljno dati naziv i pritisnuti dugme Finished. U našem primeru klasa se zove Animal.

 

( Generic C++ Class Witzard )

Čarobnjak za klase je dodao dva nova fajla u projekat; Animal.h i Animal.cpp. U fajlu Animal.h definišu se deklaracije promenjivih i funkcija dok se funkcije pišu u Animal.cpp fajlu. Kad pogledate u fajl Animal.h, možete videti da je IDE čarobnjak za wizard ubacio naziv i telo klase, ali i prazan konstruktor klase i destruktor iste. Pogledajte kod u fajlu Animal.h koji Visual Studio-a 2015 

generiše i pre nego što počnete da pišete klasu:

#pragma once

class Animal

{

public:

        Animal();

       ~Animal();

};

Šta je konstruktor, a šta je destruktor?

Nauči C++ kao profesionalac, izgradi čvrste osnove od nule

C++ programski jezik je viši programski jezik nastao 1983 godine kao poboljšanje C programskog jezika i to ne samo zbog uvođenja klasa; dodatnog omogućavanja objektno orjentisanog programiranja već što je uveo i mnoštvo poboljšanja ali i prilagođavanja radu sa kompleksnim sistemima poput grafičkog korisničkog interfejsa i mrežnih okruženja. Vi ne morate poznavati C programski jezik da bi ste učili C++ programski jezik, posebno što za razliku od C programskog jezika, C++ programski jezik mnoge stvari obavlja drugačije; plus se i dalje razvija. Moja preporuka vama je da bar naučite najosnovnije stvari u C programskom jeziku pre nego što se posvetite C++ programskom jeziku i pored toga što će vam reći da učenje C++ programskog jezika može biti prednost ako ne znate C programski jezik. Neznanje nečega za mene nije nikad prednost. Mnoštvo današnjih programa koje viđate u računaru je uglavnom programirano u C++ programskom jeziku; posebno igrice. Mnogi programi danas prelaze u C# programerski jezik zato što je mnogo lakši i jednostavniji za programiranje, međutim neke kompanije ne žele da njihov projekat zavisi od Windows platforme i .NET tehnologije, što C++ programski jezik još uvek svrstava među najtraženijima na tržištu rada. Što se tiče nekog mog ličnog mišljenja, C++ programski jezik je jedan od teži programski jezika ali se može koristiti na svim platformama uz minimalne korekcije. C++ programski jezik zahteva od programera da prvo projektuje program više nego drugi programski jezici pre nego što ga napišete. Smatra se brži od C# i Java programskog jezika. Ne možete da pravite WPF aplikacije u C++ programskom jeziku iako mnogi tvrde da je to moguće preko .NET API-a koji takođe zahteva .NET Framework ali možete programirati aplikacije i za iOS i Android platforme.

( C++ Programski jezik je brži od C# i Java programskog jezika )

Za učenje C++ programskog jezika možete koristiti mnogobrojne tekst editore, kompajlere i IDE - integranisana razvojna okruženja u zavisnosti od operativnog sistema i vaših potreba. Profesionalni C++ programeri koriste komercionalna integranisana razvojna okruženja poput CLion i ReSharper C++. Međutim i vi možete koristiti jedno od najboljih integranisani razvojni okruženja poput Microsoft Visual Studio Community zato što je Community edicija besplatna. Ali uzmite u obzir da ovo razvojno okruženje na žalost ne možete da koristite na Linux operativnom sistemu. Nego umesto njega možete koristiti Visual Studio Code. Što se tiče mnoštva drugih, starijih i manjih integransiani razvojni okruženja kao što je na primer DEV-C++. On se pre dosta koristio u školama u Srbiji. To takođe možete koristiti. Možete čak pogledati i Manuel's No-Talk Programming Videos i na njemu pronaći kako se instalira Blocks::Code ili Notepad++ i za Windows i za Linux operativni sistem. Nije retkost da neki korisnici Linux operativnog sistema koriste čak Vim tekstualni editor. Izbor je samo na vama. Što se nas tiče, s obzirom da je ovo tutorial za C++ početnike, mi ćemo koristiti Visual Studio Code. Svejedno je da li ovo integranisano razvojno okruženje koristite za Windows, Linux  ili MacOS operativni sistem, ali postoji razlika u instalaciji kompajlera koje morate imati instaliranog u vašem operativnom sistemu. 

Kako da to instaliram i napišem moj prvi C++ program?