VIM - Hacker-ski Text Editor

VIM, izgovara se “vi aj em” ili Vi IMPROVED - je proširena i unapređena verzija VI najozloglašenijeg tekstualnog editora prvenstveno zbog svog teškog korisničkog interfejsa. Znati koristiti ovaj tekstualni editor je prava umetnost i to nije jedini razlog što je omiljen među najvećim svetskim hacker-ima, već zato što je tradicija, zato što se susreće i u najstarijim Unix varijacijama, jednostavno je dostupan. Koristan je i zato što POSIX - standard za komptabilnost programa na UNIX sistemima zahteva da VI bude prisutan i zato što njegovo korišćenje zahteva učenje i iskustvo. U današnjim Linux distribucijama se sve ređe instalira u osnovnom paketu ali se uvek može download-ovati i instalirati i sa njegove zvanične web prezentacije.  

( VIM - VI Improved ver. 7.4.640 )

Prvu verziju programa VI napisao je Bill Joy još 1976 godine dok je bio student kalifornijskog univerziteta Berkli. VI je izvedena skraćenica od reči visual jer je program trebao da omogućava modifikovanje teksta na video-terminal-u pomoću pokretnog kursora. Međutim, njegovo značajno poboljšanje je kreirao +Bram Moolenaar . S obzirom da u ovaj text editor ne možete tek tako da ga pokrenete i odmah da ukucavate tekst kako hoćete, jer se morate konstantno prebacivati u različite režime rada i koristiti mnogobrojne komande sa radom na tekstu u poređenju sa Microsoft Notepad-om, potrebna vam je obuka da bi ste ga koristili. Što se tiče poređenju sa Microsoft Word-om, to i ne pokušavajte, za to postoje u Linux-u drugi grafički tekstualni editori, iako se ni jedan ne može porediti sa Microsoft Word-om. Sad se sigurno pitate zašto bi ste uopšte i koristili takav tekstualni editor? 

Zašto bi neko uopšte koristio VIM?

Verovali ili ne, neke stvari koje možete raditi u VI-mu sa nekim dodatnim alatom poput LaTex - opisnim jezikom i sistemom za matematičare, direktno iz Terminal-a je fascinatna. VIM kao proširena verzija se danas najviše koristi među korisnicima iako postoji i samo VI kao lakša verzija VIM-a, zatim postoje i grafičke varijacije poput GVIM, ELVIS ili NVIM. Vi kad instalirate VIM, vi automatski imate mogućnost da sa vašeg Terminal-a pokrećete i VI i VIM i GVIM komandama vi, vim i gvim. GVIM grafičko okruženje je samo za nijansu lakše za korišćenje jer ima svoj window i meni.

( GVIM - jedno od grafički okruženja VIM-a, pokrenut iz Terminal-a )

Inače VIM se može instalirati i na Windows platformi, da radi u grafičkom Windows prozoru ili da se koristi u Command Prompt-u. Ukoliko ga instalirate na Windows-u, obratite pažnju da tokom instalacije možete čekirati opcije da pravi *.bat fajlove ili da mu instalirate plugin i za Microsoft Visual Studio koje mu nisu čekirane po defaultu, mada ja ne preporučujem da se VIM uopšte koristi na Windows platformi.

( Pokretanje instalacije VIM-a na Windows platformi )

Što se tiče Linux operativnog sistema, npr. Ubuntu već ima instaliran VIM. Pokreće se kucanjem vi na terminalu. Tačnije dodajte i naziv fajla.

vi test.txt

Međutim ukoliko ne prelazite na --insert-- mod na kucanje tipke I ili i onda otkucajte ovo u terminalu:

sudo apt-get install vim-gui-common
sudo apt-get install vim-runtime

Prednost korišćenja ovog izuzetnog ali i komplikovanog tekst editora je pre svega što je on lagan, brz i lakše ga je pokrenuti nego grafičke tekstualne editor-e koji se pokreću u megabajtima. Emacs koriste više oni kojima treba i ASCII art koji viđate na hacker-skim upustvima i sajtovima, ali Emacs je takođe major tool za LISP hacker-e. Nije neobično da imate i koristite obadva tekstualna editor-a.
VIM vam je kao basic, i pored toga što sa Emacs-om nećete imati to zadovoljstvo da sebi komplikujete život sa insert, normal i visual mode.  U svakom slučaju treba da poznajete rad u VIM-u, inače gde vam je tu zabava.    

Prva stvar koju treba da znate kad pokrenete VIM je i kako se izlazi iz njega. Otkucajte :q, ako niste ništa pisali ili ako neće da se ugasi, otkucajte :q! i bezbedno će te se vratiti u Terminal. Ako vam ni to ne pomogne morate dvaput pritisnuti ESC.  

Da bi ste kucali tekst u editoru morate preći u insert mode, to radite tako što pritisnete taster I  ili i. Na dnu ekrana će te videti --insert-- i tek onda možete kucati. Kad hoćete da izađete iz insert mode-a, pritisnite jedanput ESC i opet ste u komandnom režimu.

Kad hoćete da snimite to što ste otkucali, otkucajte komandu :w. Na dnu ekrana će te videti poruku koja potvrđuje da ste snimili file.

Kad ste to naučili tek sad možete samo da zavirite u VIM. Inače najbolje da pogledate ogromnu dokumentaciju koja vam dolazi uz ovaj program i potražite neku knjigu za njega. Mnogobrojne komande nemojte ni pokušavati da savladate odjednom. Učite i eksperimentišite prema vašim potrebama dok vam ne pređu u naviku.