среда, 22. децембар 2021.

Padeži u Srpskom jeziku

I pored toga što je prošlo više od tri decenije kad sam u osnovnoj školi učio padeže iz tadašnjeg Srpskohrvatskog jezika, još uvek se sećam prijatne učionice, velike zelene table i nastavnice kako otvara novu kutiju sa kredama u boji. Zatim nam crta vozić; lokomotivu sa 7 vagona na tabli i traži od nas da i mi tako crtamo u naše sveske sa linijama. Na lokomotivi je pisalo padeži a na svakom vagonu koji su bili u različitim bojama pisao je jedan od 7 padeža. I svaki vagon je imao svoje mesto, lista padeža se nije mogla tek tako pisati i crtati nasumično. I svaki vagon je imao određeno pitanje čiji odgovor automatski stavlja svaku imenicu u poziciju padeža. Vozića se sećam, možda bi i vagone mogao nabrojati njihovim redosledom ali pitanja; njih sam zaboravio. Zato mi je drago da se bavim ovim postom i ponovo istražim padeže u Srpskom jeziku. Svi mi kojima je  Srpski jezik ali i drugi jezici u okruženju maternji jezik; sa lakoćom i prirodno menjamo sve imenice kroz sve padeže iako većina nas nebi znala ni da nabrojati padeže u Srpskom jeziku. Jedino učenjem stranih jezika se ponekad dotaknemo samo nekih padeža kada za to imamo potrebu. Ukoliko ste stranac verovatno smatrate da su padeži u Srpskom jeziku užas, i da je to najteže naučiti. Za nas programere koji narednih dana nameravamo da programiramo funkcije mogu vam reći da imamo brigu i mnogo posla s obzirom na sva pravila ili još gore izuzetke u tim istim pravilima. Međutim, naše programersko razmišljanje ume da korak po korak i najkompleksnije stvari dovede do razumevanja, što u prevodu i za vas znači; postoje trikovi kako da se lako nauče i pamte padeži u Srpskom jeziku. Ali u svakom slučaju moraćete zasući rukave.


( I pored trikova za učenje padeža u Srpskom jeziku čeka vas naporan rad )

Prvo pitanje koje nam se postavlja jeste šta su to uopšte padeži? Ako pogledate Wikipedia-u, padeži su različiti nastavci iste imenske reči koji označavaju različite odnose u koje imenska reč stupa u rečenici.
Mada mislim da to jednostavnije definišu osnovne škole u Srbiji. Padeži su različiti oblici istih reči. U Srpskom jeziku ima 7 padeža. Za Engleski jezik kažemo da on skoro i da nema padeže. Istina je da ih ima 3 ali u Engleskom jeziku se reči ne menjaju po padežima, pa nama deluje kao da ih nema. Ali postoje načini kako se izražavaju padeži u Engleskom jeziku. Što se tiče Nemačkog jezika, on ima samo 4 padeža. Ali ako mislite da je 7 padeža u Srpskom jeziku mnogo; šta kažete za Mađarski jezik koji ima 18 padeža ili da vam kažem da su nekada postojali jezici koji su imali čak 68 padeža. Sve u svemu, 7 padeža neka bude neka sitnica za vas. Znači Srpski jezik ima 7 padeža i njima se ne menjaju samo imenice; nego i zamenice, pridevi i neki brojevi od 1 do 4. Padeži u Srpskom jeziku u su: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental i lokativ. Obratite pažnju da se u Srpskom jeziku i množina imenica mora menjati po padežima. Padeži se uče tako što se pamte određena pitanja koja idu uz svaki padež osim vokativa. On nema svoje pitanje, nego umesto pitanja koristi samo uzvike. Ako znate pitanje za svaki oblik padeža tada ćete znati i pravilno promeniti reč u padežima, stime da odlično znate priloge i druge delove rečenica. Najbolje je da se prvo posvetimo svakom padežu po pravilnom redu kao što smo ih nabrojali, pre svega da bi ste ih bolje upoznali i razumeli. 

Padež br. 1 : Nominativ

недеља, 12. децембар 2021.

Imenice u Srpskom jeziku

Još dok sam pisao tekst o Imenicama u Engleskom jeziku, mislim da sam u tom tekstu najbolje objasnio šta su u stvari imenice. Znači mala deca iako ne umeju da definišu šta su to imenice, oni znaju da pokažu rukama na stvari oko njih. Za njih su imenice svaka stvar koju vide, iako su imenice i više od toga. Definicija u potpunosti šta su to imenice danas glasi: Imenice su vrsta reči koje označavaju bića, predmete, stanja, događaje, osećanja i apstraktne pojave. Imenice u Srpskom jeziku se pišu malim slovima. Ako pogledate wikipedia-u tamo ćete čuti i da su imenice otvorena klasa punoznačnih reči koje tipično vrše rečenice funkcije subjekta, pravog i nepravog objekta i predikativa; a takođe mogu vršiti i funkcije atributa, atributiva i priloških dopuna i odredbi. Ukoliko ste stranac prethodnu rečenicu preskočite jer ni ja ne razumem kakva je to definicija. Ne želimo da odmah dignete ruke od Srpskog jezika i pre nego što smo počeli. Gramatika Srpskog jezika  jeste teža od gramatike Engleskog jezika, jeste drugačija i od gramatige Nemačkog jezika ali korak po korak i kad se pokrenete i uhodate videćete da Srpski jezik ima i neke svoje prednosti. Evo odmah dobrih vesti.  Srpski jezik nema određen i neodređen član kao i Latinski jezik ili Japanski jezik. U Srpskom jeziku je svejedno da li prvi put ili deseti put vidite neku stvar. Ako baš hoćete da odredite neku stvar možete koristiti pokazne ili demonstrativne zamenice: ovaj, ova, ovo; taj, ta, to; onaj, ona, ono.

  • Ova kuća je moja. – This house is mine. - Das Haus ist mein.

 

( Srpski jezik nema određene i neodređene članove, niti negaciju imenica )

Ako hoćete da izrazite neodređen član, jednostavno koristite broj jedan.

  • Danas sam prodao jedna kola. I sold a car today. - Ich habe heute ein Auto verkauft.

Možete se pitati kako da menjate imenice prema padežima? Vrlo jednostavno; imenice u Srpskom jeziku menjaju oblik u samoj svojoj reči. U Srpskom jeziku nemate istu reč gde menjate član kao npr. u Nemačkom jeziku. Već u Srpskom jeziku menjate krajnja slova u imenici. Tako npr. kada učite Nemački jezik vi sa imenicom učite i njen određen član i menjate član prema padežima, ali kad učite Srpski jezik neophodno je da pored značenja neke imenice učite i sve njene oblike. Možda vam to može teško pasti ali tako je sa Srpskim jezikom. Što se tiče negacije neke imenice, to nema u Srpskom jeziku. Vi ne možete reći:

  • Ja imam ne auto. – I have no car. - Ich habe kein Auto.
  • Ja nemam auto. – I haven’t a car. - Ich habe nicht Auto.

Nego u Srpskom jeziku možete da negirate samo glagol. Tako i mi programeri koji programiramo gramatiku Srpskog jezika, ne programiramo uopšte određen i neodređen član i negaciju imenica. Ukoliko vas interesuje šta je to programiranje gramatike Srpskog jezika i drugih stranih jezika, pogledajte moj YouTube kanal, UčiteProgramiranje Sa Manuelom!

Podela imenica

недеља, 5. децембар 2021.

Azbuka, abeceda i pravopis Srpskog jezika

Ukoliko niste pročitali i razumeli kako je uopšte nastao Srpski jezik, pogledajte prethodni post; jer su ovi tekstovi povezani. Srpski jezik za razliku od mnogih stranih jezika imaju dva pisma; azbuku i abecedu. Azbuku nekad zovemo Srpska azbuka da bi smo na taj način strancima dali do znanja da se Srpska azbuka razlikuje od Ruske azbuke, dok latinicu zovu i Srpska latinica ili Latinična azbuka. I pored toga što se još od Kraljevine SHS koja je postojala od 1918 godine do 1929 godine oba pisma smatraju ravnopravnim; ustavom Republike Srbije iz 2006 godine, ta ravnopravnost je promenjena na uštrb latinice. Prema ustavu Republike Srbije ćirilica i latinica su standardna pisma Srpskog jezika ali se propisuje da su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi Srpski jezik i ćirilično pismo. Ukoliko ste stranac u Srbiji kad su u pitanju institucije u Srbiji, očekujte da morate znati ćirilicu ali kad je u pitanju individualni izbor posebno baziran na današnjoj tehnologiji, bićete iznenađeni koliko ljudi u Srbiji koristi latinicu. Taj broj je svaki dan sve veći tako da se ćirilica smatra ugroženim pismom. Sve u svemu najbolje je da znate oba pisma kao i svaki građanin Srbije. Na mnogim Srpskim sajtovima imate opciju da birate da li hoćete da koristite ćirilicu i latinicu. Jednom me je jedan stranac pitao zašto je to tako, zašto Srbija ne koristi samo ćirilicu?


(Srpska azbuka je jedino zvanično pismo Republike Srbije od 2006 godine)

·         Prvi razlog tome je pre svega globalizacija gde su latinična pisma mnogo više zastupljenija, zato što ljudi iz Srbije u inostranstvu koriste latinicu, posebno deca koja ne znaju ćirilicu jer je ne koriste. Izuzetak je naravno ukoliko živite u Rusiji i zemljama gde se koristi ćirilica.

·         Drugi razlog je definitivno tehnologija. Ukoliko ste programer i ukoliko kodirate bilo kakav program, vi kodirate na Engleskom jeziku. Srpska latinica ona prihvata engleska slova isto kao i svoja. To znači da u tom slučaju menjate englesku kodnu tastaturu na srpsku latiničnu kodnu tastaturu samo kad koristite srpska slova koja imaju kvačice: č, ć, đ, š i ž. Sva ostala slova su ASCII kod. To znači kada tipkate menjate kodnu tastaturu; to su vam ona tri slova ENG i SRP u donjem levom uglu vašeg Windows operativnog sistema; ili da skratim možete da kodirate sa srpskom kodnom tastaturom u potpunosti ukoliko u vašem kodu ne koristite karaktere @, [, ], {, i }. Kod programa koji se ne prodaju klijentima nije retkost da se umesto č, ć, đ, š i ž se kucaju slova c, c, dj, s i z jer tada možete koristiti samo englesku kodnu tastaturu i sve u ASCII kodu, što je za ćirilicu nezamislivo. To konstantno prelaženje sa jedne kodne tastature na drugo može postati zamorno. To vam je isto kao kad kucate mnogo teksta na Nemačkom jeziku ali svaku treću reč morate da pišete prvim velikim slovom jer se imenice u Nemačkom jeziku pišu velikim slovima. Zato kucanje na engleskom jeziku je višestruko brže i lakše. Međutim, kod srpske ćirilične kodne tastature sve je uglavnom UTF-8 enkoding. Kod ćirilice zaboravite ASCII što može biti i problematično kod poređenja slova u programiranju.

·         Treći razlog je sve veći broj novih tehnoloških reči koji su samo prisvojeni iz Engleskog jezika, ali napisane na Srpskom jeziku. Neke od tih reči nemaju svoj zvanični ekvivalent, neke reči koje se koriste u programiranju nemaju ni svoj prevod na Srpski jezik, već se neke reči samo žargonski izmisle i takve prihvate kao npr. guglanje – vršiti pretragu preko Google pretraživača.

·         I četvrti razlog je individualna stvar. Ja, lično koristim Srpsku latinicu, ja sam se rodio i školovao u Bosni i Hercegovini, moje prvo pismo koje sam učio u životu bilo je latinica. Lakše i brže sam je uvek pisao nego ćirilicu. S obzirom da sam programer svaki dan koristim Engleski jezik. Mobilni telefon, tablet, laptop, računar, njihove operativne sisteme nikad ne menjam niti koristim na srpskom jeziku a tek na ćirilici. Opet imam poštovanje prema ljudima koji koriste ćirilicu u svemu jer tako vole. Znači to je samo vaša individualna stvar.

 Srpski pravopis

субота, 4. децембар 2021.

Zašto je važno da učite Srpski jezik ?

Ako bi ste pitali Aristotela, šta je to obeležje čoveka kao bića, on bi vam rekao da su to um i govor. Poznavanje što više jezika jeste sposobnost koja vas definiše, sposobnost koja određuje vašu ulogu u društvenosti i otvara vam vrata u svet. Danas se u svetu govori oko 2700 jezika i Srpski jezik definitivno ima svoje mesto među njima. Srpski jezik je manjinski jezik u državama centralne i istočne Evrope. Govori ga oko 12 miliona ljudi. On je zvaničan u Srbiji ali je zvaničan i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Ukoliko govorite Srpski jezik, budite sigurni da će vas u potpunosti razumeti i u Hrvatskoj ali i nešto starijeg stanovništva u Sloveniji, Severnoj Makedoniji i čak u Albaniji. Ukoliko govorite Srpski jezik, učenje Balkanskih jezika će vam biti šala. U mnogim slučajevima sve će vam biti identično jer do kraja 80-tih sve je to bio jedan jezik Srpskohrvatski ili Hrvatskosrpski kojeg govori oko 19 miliona ljudi. U svakom slučaju skoro svi stanovnici bivše Jugoslavije mogu vam reći da pored Srpskog jezika perfektno govore i razumeju i Bosanski, Hrvatski i Crnogorski  jezik a da te druge jezike nikad nisu ni učili. Čak ako hoćete da učite Ruski jezik to će vam biti mnogo jednostavnije ako znate Srpski jezik iako su to dva totalno drugačija jezika poput Engleskog jezika i Nemačkog jezika.

( Srpski jezik govori oko 12 miliona ljudi u svetu )

Ukoliko ste stranac učenje Srpskog jezika vam može biti izuzetno interesantno zbog svoje totalne različitosti od Engleskog jezika, mnogo veće komplikovanosti i što ćete učiti mnogo više reči. Ali to ne treba da vas brine jer ako se nalazite u Srbiji  veliki broj populacije govori Engleski jezik čiji je uticaj ogroman pre svega zbog filmova, muzike, tehnologije i mnoštvo literature na Engleskom jeziku uključujući literaturu za učenje Engleskog jezika od najranijeg doba. Zadnjih godina popularnost Nemačkog jezika je sve veća zbog jednog procenta populacije koji radi ili želi da radi u zemljama nemačkog govornog područja. Ali je retkost da možete sresti nekog na ulici ko govori nemački jezik.  I pored stotine satelitskih televizijski programa ja trenutno nemam ni jedan na Nemačkom jeziku iako su pre postojala dva. Ali zato postoje mnogo škola stranih jezika i Internet gde Nemački jezik postaje sve više zastupljen i na društvenim mrežama. Naravno tu je i ovaj blog koji sadrži postove nemačke gramatike. Pogledajte sadržaj. Sve u svemu ukoliko znate Engleski jezik  možete upoznati ljude koje vam mogu pomoći oko učenja Srpskog jezika. Ali ukoliko vi niste stranac, zašto bi ste se vi učili Srpski jezik kad ga već govorite pravilno po svim padežima iako ne znate ništa o srpskim padežima. Pa zato što učenje gramatike stranih jezika može biti komplikovano ukoliko ne poznajete pravila srpske gramatike. Tačno je da se Srpski jezik i srpska gramatika uče u osnovnoj školi ali se gramatička pravila brzo zaborave. Proučavanjem i podsećanjem na srpsku gramatiku možete vaše jezičke sposobnosti učini boljim i pravilnijim, posebno što jedan deo populacije u Srbiji  nije rođen u Srbiji , pa nije slučajnost da oni, uključujući i mene mešaju na primer Srpski jezik i Bosanski jezik. Ako se nalazite na pijaci to i nije neki problem, važno je da se razumete; ali zamislite neki tekst u novinama gde je svaka treća reč na ijekavskom. Zato nemojte se nikad ustručavati od učenja. Budite uvek zahvalni za svaku mogućnost da nešto naučite, kad ste u mogućnosti da to možete.

Šta je srpski jezik i kako je nastao ?

недеља, 19. септембар 2021.

Veznici u Nemačkom jeziku

Konačno posle Predloga i Priloga u Nemačkom jeziku, spremni smo da idemo jedan bitan korak dalje. Možete pomisliti šta je tu bitno oko Veznika kad mi neke od njih koristimo od prvog dana i ako ih nismo učili. Što sad da komplikujemo, zar tu ima nekih pravila? Da, ima! I ta pravila će vam definitivno otkloniti konfuziju oko pravilnog slaganja reči u rečenicama poput zavisnih rečenica. Dobra je stvar što se Veznici ne menjaju, da se uvek pišu isto i da oni uvek stoje ili na prvom mestu glavne ili zavisne rečenice ali mogu menjati pozicije glagola u rečenici. Veznici se uglavnom uče na A1 i A2 nivou učenja Nemačkog jezika i opustite se jer gradivo pod tom tematikom nije toliko teško. Ako pogledate Srpski jezik razumećete da su Veznici nepromenjive reči koje služe za označavanje veze među pojedinim rečima u rečenici i čitavim rečenicama. Tako isto je i na Nemačkom jeziku. Najbitnija stvar po pitanju Veznika je da znate da Veznici dele na zavisne i nezavisne veznike i da je tako isto na Nemačkom jeziku. Međutim, u Nemačkom jeziku celi sklop rečenice upravo zavisi od toga da li koristite zavisni ili nezavisni veznik. Vi jednostavno morate da naučite ne samo da prepoznate ili koristite neki Veznik, već da znate da li je on zavisan ili nezavisan. I to se mora naučiti. Najlakše će to naučiti ako naučite nezavisne veznike napamet, nema ih mnogo; i onda svaki drugi Veznik koji nije onaj koji ste naučili; jeste zavisan. I ako je zavisanVeznik se često deli i na druge podele bez kojih se može. Ali uvek morate znati da li je veznik zavisan ili nezavisan. Sve u svemu Veznike možete razlikovati i po njihovom prevodu, ali razliku morate znati.


( Veznike morate znati razlikovati na zavisne i nezavisne veznike )

Pre nego što krenemo da učimo Veznike, potrebno je da se dobro upoznate sa gramatičkom terminologijom koja objašnjava kako Nemci gledaju na rečenice i kako ih gramatički razlikuju.

Znači, u Nemačkom jeziku rečenica je grupa povezanih reči koja se prvo deli na:

Die Phrase – rečenice koje nemaju ni subjekat ni glagol   

    Nach Berlin. – U Berlin.

Die Klausel – rečenice koje imaju samo subjekat i glagol

         Ich fahre. – Ja vozim.

Der Satz – rečenice koje mogu imati sve ili samo neke vrste reči.

         Ich fliege nächsten Monat nach München.Ja letim u Minhen sledećeg meseca.

 Zatim se dele na glavne rečenice i zavisne rečenice. Glavne rečenice su nezavisne dok zavisne rečenice su zavisne i one mogu biti podređene ili odnosne rečenice. Nebi sa tim podelama previše komplikovao, najbolje ćete videti dalje u tekstu na konkretnim primerima sa upotrebom Veznika. Isto tako neophodno je da obratite pažnju na red gramatičkog sklopa u rečenicama prilikom upotrebe Veznika.

Povezivanje pomoću nezavisnih veznika

недеља, 5. септембар 2021.

Predlozi u Nemačkom jeziku

Sa našim zadnjim tekstom Prilozi u Nemačkom jeziku; posle glagolskih vremena; mi smo započeli jedan novi ciklus; ciklus u kome proučavamo nepromenjive reči u Nemačkom jeziku. Zato je neophodno da pre Predloga dobro prostudirate Priloge i nemojte mešati ove dve stvari. Kasnije ćemo učiti i Veznike i Uzvike. Dobra vest je da su nepromenjive reči nepromenjive ali opet imaju neke svoje gramatičke trikove i mnoštvo nekih pravila što vam lako može pomutiti um. Zato na ove stvari gledajte više posmatrački i vraćajte se s vremena na vreme na Gramatiku Nemačkog jezika. Što se tiče Priloga ali i svih nepromenjivi reči imajte u vidu da Vi bez obzira koji nivo Nemačkog jezika učite; Vi nepromenjive reči već koristite. Najbolja stvar za učenje Nemačkog jezika je da učite pored reči kompletne rečenice i fraze koje se često koriste i da ih Vi što češće koristite. Ponekad čak i Nemci automatski odgovaraju na pitanja čitavim frazama na Nemačkom jeziku a da uopšte i ne koriste gramatički sklop neke rečenice. Nemojte se začuditi ako čujete Nemca da u govoru posle upotrebe weil – jer, ne koristi glagol na kraju rečenice. Možete pomisliti pa to nije ispravno gramatički. Ali u govoru Nemac ne misli da tu pravi neku grešku već da je to nešto što oni tako govore. Fraze su jako bitne i ako one često nama nemaju neku logiku. Npr.

Das Oktoberfest macht Spaß! – Oktobar FEST je zabavan!

U bukvalnom prevodu Vi ne možete reći Nemcu da je Oktobar FEST zabavan, već da on pravi zabavu. I u Nemačkom jeziku reč machen - praviti ima mnoga značenja koje samo napamet kroz fraze možete naučiti. Isto tako mi možemo reći trinke Bear - pijem pivo ali Nemcu morate reči ko pije pivo iako to za nas može zvučati egoistično da stalno govorite Ja… Zato ponavljam, nemojte se previše sablazniti Gramatikom Nemačkog jezika već to više posmatrajte kao da Vi saznajete svaki dan neka nova pravila za koja niste znali. I prepoznajte tu gramatiku u raznim frazama i sklopovima rečenica. Na YouTube-u imate gomilu video-a i materijala za slušanje i gledanje, pa koristite to. Gledajte, slušajte i čitajte na Nemačkom jeziku, samo izaberite neki zanimljiv sadržaj koji Vas interesuje i obavezno zapišite nešto ili uradite neku vežbu. Posebno obratite pažnju na razne dijaloge. Ako vi sto puta čujete i vidite neku frazu, vi ćete je pamtiti i još lakše izgovarati.


( Predloge u Nemačkom jeziku često srećete spojene sa određenim članom )

I pored moje velike želje da vam olakšam i prenesem neka iskustva u što lakšem učenju Nemačkog jezika, vraćamo se na temu ovog posta. Ako ste prostudirali prethodni post Prilozi u Nemačkom jeziku; onda razumete da su Prilozi reči koje su najčešće Priloške odredbe a mogu biti i Predikati i Atributi. Međutim, šta su to Die Präpositionen - predlozi u Nemačkom jeziku. Predlozi su nepromenjive reči koje stoje uz imenice i zamenice i određuje im padež. Predlozi izražavaju odnos prema objektu i prilogu. Za razliku od PrilogaNemačkom jeziku; Predlozi nikad ne stoje samostalno. Predlozi određuju odnos između bića i stvari i obratno. Uvek stoje ispred imenica ili zamenica. Da bi ste razumeli Predloge morate da poznajete i padeže u Nemačkom jeziku. Kako koristite neki Predlog zavisi isključivo od padeža i njihova upotreba se deli prema padežima. PredloziNemačkom jeziku uglavnom zahtevaju samo jedan padež ali nije sporno da ponekad zahteva i dva padeža. Pa da vidimo kako te podele izgledaju jedna po jedna.

Šta predlozi mogu da izražavaju?

уторак, 26. јануар 2021.

Zašto sam pokrenuo novi YouTube kanal?

Svima je poznato da je prethodna 2020 godina bila poprilično teška s obzirom šta se sve dešavalo i kod nas i u celom svetu. Limitirani; da putujemo, izlazimo i da provodimo vreme sa bliskim ljudima i prijateljima svima nama su se na neki način životi usporili i prisili nas da sagledamo realnost, gde smo; gde idemo; i šta smo pre radili. Takođe, imali smo i više i dovoljno vremena da se posvetimo online aktivnostima i gledamo kako su se mnoge stvari preselile na Internet. Došao sam u situaciju da se pitam gde se moj stari YouTube kanal zaglavio; tolike godine postoji; na njemu je baziran celi ovaj blog a sa druge strane posle toliko godina još uvek nema ni 1000 subskrajbera. Setio sam se žalbi, gde su mi mnogi govorili da moram da pričam i da objašnjavam svoja video-a. Sa jedne strane ljudi od vas traže da pričate a da u isto vreme video ne traje dugo što samo po sebi nema smisla. I tu je naravno i konflikt da ako pričate da li to radite na Engleskom ili Srpskom jeziku. Zatim se od vas zahteva kvalitetan zvuk i odlična kamera i visoka HD rezolucija. Onda vam se pronalaze svakakve mane da bi se na kraju sve svelo na to koga danas interesuje programiranje. Za razliku od starog YouTube kanala, blog je druga priča. Trenutna posećenost od 500 do 800 ljudi koja ume da skoči i 2000 pregleda samo za jedan dan sa jedne strane me oduševljava ali sa druge čovek se zapita koliko to ljudi dnevno treba da poseti blog da bi barem 100 njih kliknulo na neku reklamu. Verujem da je ta cifra negde od 100 000 do milion i više da bi ste u proseku od bloga zaradili neku minimalnu platu, pod uslovom da vam pola od toga i država ne uzme za takozvani porez za nezaposlene koji je inače skoro duplo veći nego da imate svoju firmu. Svaka normalna osoba koja mora da razmišlja o egzistenciji odavno bi se bavila nečim drugim. Zato sam pred samu novu 2021 godinu, kada se donose odluke i planovi šta ćete raditi u sledećoj godini; doneo odluku da nešto moram da menjam.


( Onaj ko zna QBasic ni Python mu kasnije neće biti stran )

Ja sam neko ko je tolike godine proveo svoj život uz računare. Posvetio sam tehnologiji sve što sam imao čak i zdravlje. Ne mogu se požaliti da nisam gledao hiljade filmova, igrao hiljade igrica, koristio stotine raznovrsnih aplikacija, menjao operativne sisteme i kodirao na više od 15 programskih jezika. Opet čovek ne može sve da prati i sve da pamti ali neke stvari se nikada ne zaboravljaju dok se drugih lako čovek može podsetiti. A onda se zapitam. Šta sam ja drugo nego programer? To sam bio, to jesam i to ću uvek biti! Ne postoji ništa što bi mene činilo srećnim u zamenu za kodiranje. I ne postoji ništa u čemu sam sposobniji nego u logičkom, programerskom razmišljanju. I šta je to što ja pokušavam da učinim sa svim tim mojim talentima i sa znanjem koje sam tolike godine gomilao. Ja to znanje treba da podelim sa drugima i na neki način treba da ga sačuvam dok u isto vreme treba da probudim i razvijam svoje talente koje mi je Bog podario sve ove godine; a ne da ih držim uspavane. Ali isto tako i sa tim znanjem koje sam skupo stekao treba da stvorim nešto što niko na svetu nije video. To bi po mom trenutnom razmišljanju trebao da bude neki sistem koji će olakšati milionima ljudi i učenje i život. I onda i takva ideja zahteva još mnogo učenja, truda, vremena i rada. I onda sam se počeo prisećati detinjstva; srećnog detinjstva i svog prvog računara. Nešto sam o tome pisao i ovde. I onda mi je jednostavno palo na pamet, što ne krenem od početka. Da od početka, da radim one stvari koje su me toliko činile srećnim. I onda sam tako rešio, pokrenuo sam novi YouTube kanal; Učite programiranje sa Manuelom. Učite stvari od Quick Basic-a! I radost je opet zakucala na moja vrata. 

Zašto QBasic kad se danas ne koristi?