петак, 15. мај 2020.

Brojevi u Engleskom jeziku

Ukoliko ste savladali imenice, zamenice i prideve u Engleskom jeziku, vreme je da pređemo na jednu lakšu ali itekako bitnu lekciju; koju ćete definitivno najviše koristiti. Da to su brojevi u Engleskom jeziku. Međutim, ako niste pogledajte sadržaj. Za čas pročitajte i ponovite navedene gramatičke lekcije i zatim se vratite ovde. Brojevi u svakom jeziku se koriste svakodnevno. Ja nikad nisam za svojih 44 godine imao priliku da posetim bilo koju zemlju Engleskog govornog područja, ali svakodnevno koristim Engleski jezik; jer se koristi svugde. Jednostavno je prisutan u komunikaciji, filmovima, muzici, programiranju i neophodan na Internetu. Možda ću jednog dana doživeti da putujem u zemlju Engleskog govornog područja i prva stvar koju ću tamo raditi i pre nego što dođem do takve zemlje jeste kupovina vode, hrane i svega nečeg na nekom stajalištu. Na kasi ću pričati sa kasirkom, ili ću pitati neku zaposlenu osobu u trgovini koliko nešto košta i tada ću definitivno koristiti brojeve u Engleskom jeziku. Tako ćete isto i vi dok neki od vas su to već radili. Znači trgovina je prva stvar gde ćete koristiti brojeve na Engleskom jeziku. Srećna okolnost po pitanju brojeva je što vi već znate kako se pišu i izgledaju brojevi. Numeričke cifre su skoro u svim stranim jezicima iste. Ali obratite pažnju; ako se nađete u nekoj trgovini u USA; vaš račun može biti uvećan bez obzira što ste vi profesionalni matematičar u sabiranju cena; zato što oni imaju sasvim drugačiji princip obračuna artikala sa porezom i taksama i prikaz istih. Takvi računi nisu jasni kao kod nas ili recimo u Nemačkoj i zbog toga mogu biti iritirajući. Znači sve što kupujete u USA; dodajte slobodno još dolara na ono što ste izračunali da će te platiti; o cenama nebi ni da diskutujem. Ili je kod njih sve mnogo skuplje ili mi živimo u mnogo jeftinoj zemlji.

( Brojevi u Engleskom jeziku su veoma bitni )

Druga itekako važna stvar za one kojima to ne pada ni na pamet; jeste korišćenje . i zareza , u brojevima. Npr. kod nas se piše ovako 1.234,056 dok se u USA piše obratno 1,234.056 (one thousand and two hundred and thirty-four point nought five six ). Isto tako mi koristimo kilometre dok oni milje; zatim tu su totalno drugačije mere za hranu, benzin, brzinu, težinu, obuću, odeću i ako na primer radite na gradilištu; možete imati noćne more da se prilagodite. Ukoliko putujete u UK situacija će biti slična ali Engleska milja i Američka milja su totalno različite vrednosti. Mi se u ovom postu nećemo baviti svim tim različitim mernim jedinicama. Nadam se da svako od vas ima mobilni telefon, pristup Internetu i korisnim veb stranicama koje će umesto vas da vam konvertuju merne vrednosti od temperature do broja cipela koje nosite. Većina vas će morati se prilagoditi različitim mernim jedinicama; samo shvatite da je za to potrebno vreme. Ovakve komplikacije nećete imati ako recimo putujete u Nemačku jer oni koriste skoro sve iste mere kao i mi na Balkanu. Ukoliko želite da učite gramatiku Nemačkog jezika; to takođe možete na ovom blogu. Pogledajte sadržaj. Sve u svemu; mi se nećemo baviti mernim jedinicama na ovom postu; ali smatram da te stvari trebate da imate u vidu i da ih malo na svoju ruku izguglate. Prihvatite to kao turistički izazov. Toliko o uvodu, a sad se koncentrišimo na brojeve. U Engleskom jeziku brojeve delimo na: 

·         Cardinal numerals (numbers)osnovni brojevi

·         Ordinals numerals (numbers)redni brojevi

·         Fractional numerals (numbers)frakcijski brojevi

·         Repeating numerals (numbers) brojevi za ponavljanje

·         Multiplicatives numerals (numbers)brojevi za umnožavanje

·         Zerobroj nula

 Pa krenimo redom.

 Osnovni brojevi

 

среда, 06. мај 2020.

Operatori u Java programskom jeziku

Ukoliko ste dobro prostudirali tipove podataka, promenjive i konstante u Java programskom jeziku; pogledajte prethodni post ovde; onda ste spremni da se upoznate i sa operatorima u Java programskom jeziku. Ukoliko poznajete C# programski jezik i pored toga što je Java programski jezik nasledio operatore iz C++ programskog jezika; imaćete utisak da C# programski jezik ima iste operatore kao Java programski jezik. Razlika je jedino u tome što Java programski jezik nema overloading operator niti podržava pokazivače. C# programski jezik ne koristi pokazivače ali ih podržava u unsafe modu što Java programski jezik ne radi. Razlika je i u tome da Java programski jezik deli operatore na više načina. Najčešći način je da Java programski jezik deli operatore u četiri osnovne grupe i sve ostalo u dodatne operatore.
  • Aritmetički operatori
  • Operatori nad bitovima
  • Operatori poređenja
  • Logički operatori
  • Dodatni operatori


( Operatori u Java programskom jeziku se mogu deliti na više podela )

Mi ćemo se u ovom postu detaljno baviti osnovnim operatorima dok ćemo se dodatnim operatorima baviti u nekim drugim postovima kada budete imali veće znanje o Java programskom jeziku i kada budemo programirali komplikovanije Java aplikacije. Za sada se potrudite da dobro razumete kako se koriste operatori u Java programskom jeziku. Ukoliko ne znate kako da napravite najjednostavniju digitron aplikaciju u nekom programskom jeziku, onda definitivno ne znate kako da koristite aritmetičke operatore u programiranju. Zato je najbolje da krenemo od aritmetički operatora.

Aritmetički operatori

субота, 25. април 2020.

Numerički tipovi podataka u Python programskom jeziku

Skoro je prošlo čak godinu dana i 8 meseci kada sam zadnji put pisao post o Python programskom jeziku. Mislim da je krajnje vreme da malo poguramo ovaj tutorijal Python programski jezik je odavno postao prvi na listi programskih jezika dok je C# programski jezik pao. Razlog je verovatno što Python programski jezik ne zahteva skupe licence; već je besplatan; zatim i svi ostali troškovi i lakoća korišćenja Python programskog jezika je superiorna. Opet ne bi potcenio moć C# programskog jezika, s obzirom da on nije skriptni jezik već se kompajlira. To znači da je brži ali i bolji za komercijalnu upotrebu ako koristite Windows okruženje. U Python programskom jeziku svako može da zaviri u kod vašeg programa i da nešto promeni ali tako ponašanje se i očekuje kod Linux korisnika. U svakom slučaju je interesantan; još ako koristite Linux operativni sistem, terminal, pravite skripte, pravite forme samo pisajući kod i dodate mu PostgretSQL bazu podataka; prestaćete od uzbuđenja da spavate; ko zna možda će te postati i haker ali će te definitivno mnogo da tipkate. To ne znači da trebate u potpunosti da napustite C# programski jezik i promenite totalno tehnologiju, već da čuvate znanje koje imate ali i da zaronite u novo i drugačije.
Podsetite se; pročitajte prvo Uvod u Python programski jezik a zatim prostudirajte Boolean tip podataka u Python programskom jeziku. Možete se začuditi zašto sam dao celi post Boolean tipu podataka ali recimo da je u Python programskom jeziku ovaj tip podataka itekako bitan i da se češće koristi. Ako ste me poslušali i prostudirali prethodna dva navedena posta; možemo krenuti sa numeričkim tipovima.


( Numerički tipovi podataka u Python programskom jeziku )

Podsetimo se prvo koje sve to tipove podataka Python programski jezik ima:

  •  bool - boolean tip se koristi za podatke čija vrednost može biti samo True ili False
  •  int – integer – koristi se za celobrojni numerički tip podataka
  •  long – produženi integer numerički tip podataka za veće celobrojne brojeve koji takođe mogu prikazivati vrednost u oktan ili heksadecimalnom obliku
  •  float – numerički tip podataka je namenjen brojevima sa pokretnim zarez
  •  complex – kompleksan tip podataka koji se koristi sa različitim matematičkim funkcijam
  •  str – string tip se koristi za podatke koji su ispisani slovima i drugim karakterima
  •  list – tip podataka list koji može sadržavati različite tipove podataka u istoj listi
  •  tuple – tip podataka sličan list tipu podataka, ali se podaci mogu samo čitati
  •  dictionary – tip podataka rečnik je neka vrsta hash table korisna za key-value pairs podatke

Obratite pažnju da tip longPython programskom jeziku verziji 3.x ne postoji. Već se umesto njega koristi tip integer i da je ovaj tip za celobrojne vrednosti jednostavno nema ograničenja i može biti proizvoljne dužine. To prvo znači da numerički brojevi imaju samo tri tipa podataka: integer, float i complex. Neki se mogu pitati pa gde decimal tip podataka. Taj tip se najčešće koristi za novac i ima veću preciznost od float tipa podataka. Njega ako hoćete da koristite, moraće te importovati klasu Decimal u vaš program. Ukoliko ste početnik u programiranju; jednostavno shvatite da u Python programskom jeziku za cele brojeve koristite integer, za brojeve sa zarezom koristite float; ako hoćete veću preciznost možete da uvezete u vaš program klasu Decimal i da onda koristite tip decimal i na kraju ako se baš razumete u matematiku ili radite matematičke zadatke, onda će te verovatno koristiti i complex tip podataka za kompleksne brojeve. Ovo sve teoretski može da zvuči za iskusnije programere jednostavnije dok za početnike zbunjujuće. Zato je najbolje da napravimo tri jednostavna programa i da vidite kako se koriste brojevi; tačnije numerički tipovi podataka u Python programskom jeziku.

Integer – int – tip podataka

среда, 08. април 2020.

Peta godišnjica Manuel Radovanović bloga

Juče je tačno 5 godina kako je prvi tekst “Programer se ne postaje, programer se rađa“ ugledao svetlost i svojom objavom pokrenuo jedan od najboljih Balkanski programerski blogova. Bez obzira na sve prepreke i komplikacije, bez obzira na finansijske gubitke i bez obzira na abnormalne situacije poput pandemije korona virusa i situacije vanrednog stanja; ovaj blog i dalje napreduje. Ponosan sam na ovaj blog, svoje samopouzdanje, profesionalnost, upornost i kreativnost ali najviše sam ponosan na sve vas koji direktno i indirektno putem društvenih mreža podržavate rad ovog bloga. Zato, sretna petogodišnjica svima nama! Ovo mora da se proslavi! Takođe, od danas do 1 Septembra 2020; mog 45 rođendana; nadam se da će ova teška situacija do tada proći; nudim svima 70% popusta na plaćene tekstove. Jedan plaćeni tekst na ovom blogu košta 100 evra; ali sa popustom od 70% je sada 30 evra. Za sve one koji hoće da se reklamiraju ili čak one koji bi da pomognu da doniraju neki novac; mogu da mi se jave na kontakt. Kako je nastao ovaj blog; šta se dešavalo i očekivalo svake njegove godine; pogledajte u sadržaju u kategoriji BLOG prethodne sve četiri godišnjice. Prve godine blog je brojao 27 455 poseta ili u proseku 75 pregleda svaki dan. Zatim druge godine je napravio veći pomak i dogurao do 99 404 pregleda ili 136 pregleda dnevno. Vreme i ozbiljan trud radili su svoje i treće godine blog je brojao 202 360 pregleda ili 183 pregleda dnevno. Međutim, četvrte godine i pored toga što sam bukvalno prestao da pišem postove ili da to činim izuzetno retko; blog je i dalje nastavio da povećava svoju posećenost i brojao je 305 030 poseta što je oko 207 poseta dnevno. Danas blog broji 414 076 pregleda što je za 109 046 pregleda više od prošle godine; što je u proseku oko 226 poseta dnevno. Ako bi ste gledali prosek za samo zadnju godinu onda bi to bilo 298 pregleda dnevno; inače još od nove godine ovaj blog broji oko 500 poseta dnevno i svakim danom posećenost sve više raste.


( Petogodišnjica Manuel Radovanović bloga )

Možda vama koji ste navikli na statistiku najpopularnijih Jutjubera poput Baka Praseta čiji video pregledi broje i do pola miliona pregleda na samo jednom video-u; ove cifre na blogu mogu izgledati male; verujte da nisu. To su dve različite stvari. Ciljne grupe ljudi su takođe totalno različite. Svaki vaš tekst koji bi stojao na blogu, trajao bi godinama i opet bi vam donosio preglede i kupce. Do sada ovaj blog broji 197 tekstova što je u proseku oko 3 teksta mesečno, i to će se ove godine definitivno promeniti.

Trenutno, najpopularniji tekstovi su:

·         Uvod u C# programski jezik14.8K
·         Abeceda i pravopis Engleskog jezika 8.8K
·         Abeceda i pravopis Nemačkog jezika 5.6K


( Velika zainteresovanost za gramatiku Engleskog i Nemačkog jezika )

Još početkom 2017 godine; doneo sam jednu dobru odluku da u svoj blog uvedem Gramatiku Engleskog jezika i Gramatiku Namačkog jezika kako bi blog proširio ciljnu grupu. Sad posle dve godine ta odluka se pokazala odlično. Iako Gramatika Engleskog jezika je ovde na drugom mestu, činjenica je da više posetioca posećuje Gramatiku Namačkog jezika, s time da treba uzeti i u obzir da do sada je više ispisano tekstova Gramatike Namačkog jezika. Takođe, koristim ovu priliku da pozovem sve škole stranih jezika da se reklamiraju na ovom blogu. Mislim da bi im se to vremenom itekako isplatilo. Ja učim i govorim Engleski jezik više godina ali u zadnje vreme učim i Namački jezik. Voleo bih da i Namački jezik znam i koristim kao Engleski jezik i verujem da će trudom i vremenom doći i taj dan. Zadnje tri godine sam triput putovao u Švajcarsku i nadam se da će se sve polako normalizovati i da ću do kraja ove godine putovati i u Nemačku.

Iz kojih zemalja pratioci najviše posećuju blog?

уторак, 07. април 2020.

Funkcije u C# programskom jeziku


Prošli put smo učili Nizove u C# programskom jeziku, dok ćemo danas učiti još jednu interesantnu i korisnu stvar; funkcije. Bez obzira da li ste početnik u programiranju i bez obzira da li ste do sada učili funkcije u C# programskom jeziku, definitivno ste ih koristili čak i u vašem prvom C# programu. Funkcije predstavljaju jednu izdvojenu celinu naredbi koji izvršavaju neki zadatak. Funkcije pravite kada imate potrebu da deo koda izdvojite i stavite u jednu celinu ili kad imate potrebu da jedan deo koda više puta koristite u programu. Jednostavnije je da pišete samo jednom kod i da ga pozovete kad god vam treba nego da pišete isti kod. Na primer imate funkciju koja latinična slova konvertuje na ćirilična slova. Kad god hoćete da nešto napišete na ćirilici samo pozovete funkciju koja to radi. Isto tako na primer; kad imate neku grešku, ispravljate je samo na jednom mestu u funkciji a ne sto puta u celom kodu. Funkcije često nazivaju metodama, što one i jesu. Ali mnogo programera danas meša pojam metode sa funkcijama jer postoji razlika. Metode nisu samo funkcije, već predstavljaju i druge članove klase i strukture koji ne predstavljaju podatke. Znači metode su i indekseri, operatori, konstruktori i destruktori. Čak i svojstva se ponekad smatraju metodama, ali treba znati da svojstva imaju samo karakteristike metoda i atributa, ali svojstva nisu ni metode ni atributi. Ovo je bitno da znate najviše radi testova koji se polažu za Microsoft sertifikate. I pored toga što su funkcije u C# programskom jeziku slične funkcijama u C i C++ programskom jeziku, funkcije u C++ programskom jeziku možete pogledati ovde; one se takođe razlikuju. C# programski jezik ne podržava globalne metode. Svaku funkciju morate pisati unutar klase. U C# programskom jeziku nije moguće koristiti blokove za grupisanje modifikatora poput public ili private već se u C# programskom jeziku funkcije ali i ostale metode moraju deklarisati sa modifikatorima. Modifiers - modifikatori vam određuju rang delovanja promenjive, funkcije, strukture, metode i klase na nivou celog Solution – rešenja. Osnovni modifikatori pristupa su:
  •          Public – javan, bez restrikcija.
  •      Protected Internal – limitiran na program, klasu i izvedene klase
  •          Internal – limitiran na program i klasu
  •          Protected – limitiran na klasu i izvedene klase.
  •          Private – limitiran samo na klasu

Pored navedeni modifikatora obavezno trebate obratiti pažnju i na ključnu reč: 
  • static – omogućava da nam nije potrebno da instaciramo klasu kako bi smo pristupili članu klase

Postoje i drugi modifikatori kojima pravimo anonimne ili asinhronizovane funkcije ali o njima će biti posebno pisano u narednim postovima. 
  

( Funkcije mogu da vraćaju i ne vraćaju vrednost )

C# programskom jeziku imate jednu specijalnu funkciju, funkcije koje ne vraćaju vrednost i funkcije koje vraćaju vrednost. Svaka od njih može uzimati argumente. Specijalna funkcija ili funkcija koju poznajete kao Main() funkcija se koristi kao startna pozicija svakog programa. Može postojati samo jedna funkcija Main() u jednoj klasi ali u drugačijem imenskom prostoru.

static void Main(string[] args) {}

Ako bi ste napravili neku klasu u istom inenskom prozoru i u njoj navedenu funkciju dobili bi ste grešku:
  • Program has more than one entry point defined. Compile with /main to specify the type that contains the entry point.

Zato možete imati na primer više formi u projektu gde svaka forma ima svoju Main() funkciju, ali to je zato što svaka forma ima drugačiji imenski prostor. Takođe vidimo da Main() funkcija prihvata argumente u args niz tipa string. I takođe vidimo ključnu reč void koja nam potvrđuje da navedena funkcija ne vraća nikakvu vrednost, već se program završava kad se funkcija izvrši do kraja. Ovu funkciju nikad ne trebate menjati i posebno ne trebate da pravite neku svoju.

Funkcije koje ne vraćaju vrednost

уторак, 31. март 2020.

Konjunktiv II u Nemačkom jeziku

Većina stvari koje smo u prošlom postu napisali o konjunktivu se više odnosi na Konjunktiv II. Zato obavezno prostudirajte prethodni post o Konjunktivu I, pre nego što nastavite da analizirate ovaj. Da ne bi sad sve ponavljali. Razlika je samo u tome što se Konjunktivu I pretežno koristi za indirektan govor ali za sve mnoge druge stvari se isključivo koristi Konjunktiv II. Na primer Konjunktivom II najčešće izražavamo stvari koje želimo. Konjunktiv se inače za razliku od indikativa i imperativa koristi za nerealne stvari. To ne znači bukvalno da svaka vaša želja koju želite je nerealna, već se samo ne tretira kao trenutno realno stanje. Na primer:
  •  Ich wäre gerne ein Milliardär sein. – Ja bih rado bio bilioner.  
  •  Ich würde jetzt gerne nach Deutschland reisen. – Ja bih sad rado putovao u Nemačku. 
  •  Ich hätte gerne ein Lamborghini. – Ja bi voleo da imam lambordžini.
Znači, sve što želite, sve što bi ste hteli imati, sve što maštate, ako nešto fantazirate, sve što sanjate ali i ako planirate; za sve se koristi Konjunktiv II. E sad možete samo zamisliti koliko se često koristi Konjunktiv II u Nemačkom jeziku. Naravno ako ste početnik i ne govorite dobro Nemački jezik tada najviše koristite Prezent ali bilo bi dobro da na vreme umete da pređete i na Konjunktiv II, isto kao kad naučite Perfekat da odmah pređete i na Preterit. I da na neki način umete da balansirate sa svim glagolskim vremenima. Jer to je upravo ono što će te vi dobiti od Nemaca i nemačkih medija. Podsećam vas, da smo već pisali sva glagolska vremena na ovom blogu; pogledajte u sadržaju. Gramatiku ponavljajte i koristite često da trajnije pamtite i prepoznajete istu kod drugih kada slušate, gledate TV ili čitate na Nemačkom jeziku.


( Konjunktiv II se koristi za želje, snove, fantazije ali najvažnije za kulturno obraćanje )

Postoji još jedna važna osobina Konjunktiva II. Ja je smatram najbitnijom. Kad govorite Nemački jezik trebate da se maksimalno trudite da što budete kulturniji i ljubazniji. Iako znam da bi ste u Nemačkoj itekako naučili psovke. Trudite se da budite ljubazniji jer neki ljudi vas mogu na neki način i izbegavati čak i ako ne govorite Nemački jezik dobro. Neke stvari koje bi ste rekli bez Konjunktiva II vama mogu zvučati normalo, ali nekim Nemcima bi ste zvučali kao da im naređujete. Da bi ste bili ljubazniji morate znati pre svega modalne glagole ali i druge u konjunktivu.

·         Zeig es mir. – Pokaži mi.
·         Könntest du mir bitte zeigen. – Da li bi mi mogao pokazati.

·         Geben Sie mir zwei Expresskaffees. – Dajte mi dve ekspres kafe.
·         Ich bräuchte zwei Expresskaffees. – Ja bih trebao dve ekspres kafe.

I naravno, sve što prestavlja mogućnosti ili šta bi bilo kad bi bilo; se izražava Konjunktivom II.

·         Wenn ich Zeit hätte, dann würde ich mit dir Computerspiele spielen.Kada bih imao vremena, onda bih igrao kompjuterske igrice sa tobom.    

I to opet nije sve. Koristi se i u molbama ali i u mnogim irealnim i kondicionalnim rečenicama. Pogledajte sada kako se Konjunktiv II gradi.

Kako se gradi Konjunktiv II ?

субота, 28. март 2020.

Konjunktiv I u Nemačkom jeziku


Pre nego što se fokusiramo na Konjunktiv I u Nemačkom jeziku, prvo treba da znamo da u Nemačkom jeziku postoje tri glagolska načina. Prvi glagolski način je der Indikativ ili die Wirklichkeitsform – indikativ; zatim der Konjunktiv ili die Möglichkeitsform – konjunktiv i der Imperativ ili die Befehlsform – imperativ. Zvuči previše komplikovano i teško, zato što konjunktiv ne postoji u srpskom jeziku; ali nije. U Nemačkom jeziku, konjunktiv ne samo da postoji već se često upotrebljava, posebno u govoru. Ovo se više misli na konjunktiv II. Indikativ je glagolski način koji je uvek vezan za realnost i izražavamo ga kroz sva glagolska vremena; sadašnjost, prošlost i budućnost. Konjunktiv je za razliku od indikativa glagolski način koji izražava nešto što je nerealno. Takođe se menja kroz sva glagolska vremena, ali se deli na Konjunktiv I i Konjunktiv II da bi se pokrila sva ista. I imperativ je glagolski način koji izražava sugestiju i naredbu. Indikativom smo se bavili kada smo objašnjavali glagolska vremena; pogledajte ovde u sadržaju. Ako neko glagolsko vreme ne znate ili ste zaboravili, molim vas podsetite se s vremena na vreme. Takođe vam preporučujem i da se igrate, tako što ćete samostalno praviti razne kartice i tabele u bojama nemačkih imenica, prideva, glagola ili jednostavno pravila; kako bi vam vaša kreativnost omogućila što trajnije pamćenje. Pišite i prevodite što više rečenica, kasnije i lakših tekstova. Govor i slušanje Nemačkog jezika, je takođe bitno i to učite koristeći YouTube kanale za učenje Nemačkog jezika, ali tako što ćete naglas da izgovarate reči i rečenice zajedno sa vašim predavačima.


( Konjunktiv I se koristi često u indirektnom govoru u Nemačkom jeziku )

Kako da učim Nemački jezik kroz televizijski program i filmove? Ovo je nešto što me ljudi često pitaju jer kao što znate u Nemačkoj je zabranjeno tek tako gledati televizijske kanale online kao što je to kod nas u Srbiji. Televizija se plaća. Kazne za to tamo nisu nimalo naivne. Jednostavno vam kažu da im je žao što ne možete gledati njihov program iz pravnih razloga. Drugi problem je što većina njihovih televizija ne dozvoljava gledanje live kanala ako ne živite u Nemačkoj. Možda ovo ne bi javno trebao da vam kažem, ali ako ne živite u Nemačkoj; možete pokušati da koristite Tor. To u Srbiji nije protivzakonito da koristite da gledate live TV i video-a. Međutim, problem je što Nemci nisu baš naivni i na primer bez obzira što podesite vašu lokaciju da ste u Nemačkoj iako niste; oni često prepoznaju pretraživač i traže da ga promenite. Sve u svemu koristite Internet i snalazite se kako znate i umete i kako vam je najlakše; iako to nije tako jednostavno kao sa Engleskim jezikom gde vam je sve i svugde na dohvat ruke. Ako imate neki nemački kanal na kablovskoj to je super; samo da nije dosadan. Obratite pažnju na njihove reklame. Uložite mnogo truda, godine učenja svaki dan i onda položite ispite. I naravno stalno se vraćajte na ovaj blog i mnoge druge. Skrenuli smo malo s teme, ali znam da će vam koristiti; tako da se vraćamo na temu.

Konjunktiv I