уторак, 31. март 2020.

Konjunktiv II u Nemačkom jeziku

Većina stvari koje smo u prošlom postu napisali o konjunktivu se više odnosi na Konjunktiv II. Zato obavezno prostudirajte prethodni post o Konjunktivu I, pre nego što nastavite da analizirate ovaj. Da ne bi sad sve ponavljali. Razlika je samo u tome što se Konjunktivu I pretežno koristi za indirektan govor ali za sve mnoge druge stvari se isključivo koristi Konjunktiv II. Na primer Konjunktivom II najčešće izražavamo stvari koje želimo. Konjunktiv se inače za razliku od indikativa i imperativa koristi za nerealne stvari. To ne znači bukvalno da svaka vaša želja koju želite je nerealna, već se samo ne tretira kao trenutno realno stanje. Na primer:
  •  Ich wäre gerne ein Milliardär sein. – Ja bih rado bio bilioner.  
  •  Ich würde jetzt gerne nach Deutschland reisen. – Ja bih sad rado putovao u Nemačku. 
  •  Ich hätte gerne ein Lamborghini. – Ja bi voleo da imam lambordžini.
Znači, sve što želite, sve što bi ste hteli imati, sve što maštate, ako nešto fantazirate, sve što sanjate ali i ako planirate; za sve se koristi Konjunktiv II. E sad možete samo zamisliti koliko se često koristi Konjunktiv II u Nemačkom jeziku. Naravno ako ste početnik i ne govorite dobro Nemački jezik tada najviše koristite Prezent ali bilo bi dobro da na vreme umete da pređete i na Konjunktiv II, isto kao kad naučite Perfekat da odmah pređete i na Preterit. I da na neki način umete da balansirate sa svim glagolskim vremenima. Jer to je upravo ono što će te vi dobiti od Nemaca i nemačkih medija. Podsećam vas, da smo već pisali sva glagolska vremena na ovom blogu; pogledajte u sadržaju. Gramatiku ponavljajte i koristite često da trajnije pamtite i prepoznajete istu kod drugih kada slušate, gledate TV ili čitate na Nemačkom jeziku.


( Konjunktiv II se koristi za želje, snove, fantazije ali najvažnije za kulturno obraćanje )

Postoji još jedna važna osobina Konjunktiva II. Ja je smatram najbitnijom. Kad govorite Nemački jezik trebate da se maksimalno trudite da što budete kulturniji i ljubazniji. Iako znam da bi ste u Nemačkoj itekako naučili psovke. Trudite se da budite ljubazniji jer neki ljudi vas mogu na neki način i izbegavati čak i ako ne govorite Nemački jezik dobro. Neke stvari koje bi ste rekli bez Konjunktiva II vama mogu zvučati normalo, ali nekim Nemcima bi ste zvučali kao da im naređujete. Da bi ste bili ljubazniji morate znati pre svega modalne glagole ali i druge u konjunktivu.

·         Zeig es mir. – Pokaži mi.
·         Könntest du mir bitte zeigen. – Da li bi mi mogao pokazati.

·         Geben Sie mir zwei Expresskaffees. – Dajte mi dve ekspres kafe.
·         Ich bräuchte zwei Expresskaffees. – Ja bih trebao dve ekspres kafe.

I naravno, sve što prestavlja mogućnosti ili šta bi bilo kad bi bilo; se izražava Konjunktivom II.

·         Wenn ich Zeit hätte, dann würde ich mit dir Computerspiele spielen.Kada bih imao vremena, onda bih igrao kompjuterske igrice sa tobom.    

I to opet nije sve. Koristi se i u molbama ali i u mnogim irealnim i kondicionalnim rečenicama. Pogledajte sada kako se Konjunktiv II gradi.

Kako se gradi Konjunktiv II ?

субота, 28. март 2020.

Konjunktiv I u Nemačkom jeziku


Pre nego što se fokusiramo na Konjunktiv I u Nemačkom jeziku, prvo treba da znamo da u Nemačkom jeziku postoje tri glagolska načina. Prvi glagolski način je der Indikativ ili die Wirklichkeitsform – indikativ; zatim der Konjunktiv ili die Möglichkeitsform – konjunktiv i der Imperativ ili die Befehlsform – imperativ. Zvuči previše komplikovano i teško, zato što konjunktiv ne postoji u srpskom jeziku; ali nije. U Nemačkom jeziku, konjunktiv ne samo da postoji već se često upotrebljava, posebno u govoru. Ovo se više misli na konjunktiv II. Indikativ je glagolski način koji je uvek vezan za realnost i izražavamo ga kroz sva glagolska vremena; sadašnjost, prošlost i budućnost. Konjunktiv je za razliku od indikativa glagolski način koji izražava nešto što je nerealno. Takođe se menja kroz sva glagolska vremena, ali se deli na Konjunktiv I i Konjunktiv II da bi se pokrila sva ista. I imperativ je glagolski način koji izražava sugestiju i naredbu. Indikativom smo se bavili kada smo objašnjavali glagolska vremena; pogledajte ovde u sadržaju. Ako neko glagolsko vreme ne znate ili ste zaboravili, molim vas podsetite se s vremena na vreme. Takođe vam preporučujem i da se igrate, tako što ćete samostalno praviti razne kartice i tabele u bojama nemačkih imenica, prideva, glagola ili jednostavno pravila; kako bi vam vaša kreativnost omogućila što trajnije pamćenje. Pišite i prevodite što više rečenica, kasnije i lakših tekstova. Govor i slušanje Nemačkog jezika, je takođe bitno i to učite koristeći YouTube kanale za učenje Nemačkog jezika, ali tako što ćete naglas da izgovarate reči i rečenice zajedno sa vašim predavačima.


( Konjunktiv I se koristi često u indirektnom govoru u Nemačkom jeziku )

Kako da učim Nemački jezik kroz televizijski program i filmove? Ovo je nešto što me ljudi često pitaju jer kao što znate u Nemačkoj je zabranjeno tek tako gledati televizijske kanale online kao što je to kod nas u Srbiji. Televizija se plaća. Kazne za to tamo nisu nimalo naivne. Jednostavno vam kažu da im je žao što ne možete gledati njihov program iz pravnih razloga. Drugi problem je što većina njihovih televizija ne dozvoljava gledanje live kanala ako ne živite u Nemačkoj. Možda ovo ne bi javno trebao da vam kažem, ali ako ne živite u Nemačkoj; možete pokušati da koristite Tor. To u Srbiji nije protivzakonito da koristite da gledate live TV i video-a. Međutim, problem je što Nemci nisu baš naivni i na primer bez obzira što podesite vašu lokaciju da ste u Nemačkoj iako niste; oni često prepoznaju pretraživač i traže da ga promenite. Sve u svemu koristite Internet i snalazite se kako znate i umete i kako vam je najlakše; iako to nije tako jednostavno kao sa Engleskim jezikom gde vam je sve i svugde na dohvat ruke. Ako imate neki nemački kanal na kablovskoj to je super; samo da nije dosadan. Obratite pažnju na njihove reklame. Uložite mnogo truda, godine učenja svaki dan i onda položite ispite. I naravno stalno se vraćajte na ovaj blog i mnoge druge. Skrenuli smo malo s teme, ali znam da će vam koristiti; tako da se vraćamo na temu.

Konjunktiv I

понедељак, 23. март 2020.

Formatiranje i rad sa tekstom u HTML5


Do sada smo prvo razjasnili šta je HTML5 i kako se započinje pravljenje web sajta u Microsoft Visual Studio-u, možete pogledati ovde. Zatim smo naučili kako se prave paragrafi i detaljno objasnili kako se prave sve vrste listi, možete pogledati ovde i u zadnjem postu smo naučili kako se prave linkovi i sidra u HTML5, možete pogledati ovde. Ovo sam vam sve naveo jer to su stvari koji morate znati i bez poznavanja isti nema smisla nastavljati dalje. Zato ako niste dobro prostudirajte sva tri prethodna posta. U ovom postu ćemo se više fokusirati na mnogobrojne tagove koji će vam itekako trebati kada budete formatirali tekst ili recimo koristili specijalne znakove u vašim HTML5 projektima. Takođe ćemo učiti kako da poravnate tekst i kako da promenite font. Ponekad me ljudi pitaju, zašto da učim HTML5 i radim sve od nule kada svako danas koristi WordPress platformu? Kako tehnologija stalno napreduje, mogu vam reći da je to dobro pitanje. Danas, ne morate znati HTML da bi ste pravili sajtove, ali je bolje za vas da znate. Ponekad ne postoji već napravljen šablon za to što vi hoćete na vašem veb sajtu ili ponekad želite nešto da promenite ili dodate na već postojeći veb sajt; tada treba da intervenišete.


( Formatiranje teksta u HTML5 )

Tačno je da kompanije imaju određene veb developere i da njih uvek angažuju čak i kada treba da objave jednu običnu tabelu na veb sajtu kompanije. Bez obzira da li vi studirate programiranje, ili učite samostalno ili vam je to čisto neki hobi; vi kao programer bi ste bili smešni da morate da platite nekog drugog da to uradi umesto vas. To se jednostavno mora znati kao i T-SQL i mnoštvo drugih programski jezika koji su u suštini pratnja C# programskom jeziku. Kakav je to C# programer koji ne zna da radi sa bazama podataka? Tako morate znati i HTML i CSS i sve što možete naučiti, ne ograničavajte se jer ne znate kad će vam to zatrebati. Programiranje je odavno pomereno na Internet ali čak i da radite sa nekim proračunima u običnom terminalu od vas se može tražiti da vaš program kreira izveštaje u *.html datoteci. Kako ćete to izvesti ako ne znate HTML? Učite, eksperimentišite sami i najvažnije čuvajte svaki vaš kod bez obzira koliko vam može izgledati nebitan. Iskusni programeri imaju stotine korisni funkcija, klasa ali CSS datoteka. Oni na taj način ništa ne rade od nule. Ali najvrednije u njima je ono što oni znaju pa čak iako se s vremena na vreme moraju podsetiti. Pređimo sada na učenje novih tagova.

Semantički HTML tagovi

четвртак, 19. март 2020.

Nizovi u C# programskom jeziku


Već ste učili kako se deklarišu i prave promenjive i konstante i kako da iste mogu da budu različitih tipova podataka. Ukoliko se ne sećate baš najbolje te teme, možete se podsetiti na ovom postu. Znači promenjive i konstante su odlične kada imate potrebu za manje podataka, ali šta da radite ako vam na primer treba 1000 promenjivih ili čak da vi ne znate koliko će vam tačno biti potrebno promenjivih? Nećete valjda deklarisati 1000 promenjivih, na šta bi taj vaš kod ličio? Zbog takvih situacija u C# programskom jeziku ali definitivno i u svim drugim programskim jezicima postoji nešto što zovemo nizovi. U informatičkoj literaturi piše da je Array – niz fiksan broj promenjivih koje zovemo elementi. To bi se tako moglo reći samo kad je niz definisan određenim brojem elemenata. Ako mene pitate, najjednostavnije rečeno, niz vam je indeksiran skup podataka istog tipa. Sintakse nizova u C# programskom jeziku su sledeće:

Jednodimenzionalan niz:
tip [] naziv_niza;

Dvodimenzionalni niz:
tip [ , ] naziv_niza;

Višedimenzionalan niz:
tip [ , , … ] naziv_niza;

Ortogonalni niz:
tip [ ] [ ] naziv_niza:
     

Nizovi nisu ograničeni samo na osnovne tipove podataka nego se mogu deklarisati i kao klase, strukture, numeracije ili neki tip podataka kojeg ste sami napravili. Broj elemenata koji može biti u nizu zavisi od vašeg procesora ali i operativnog sistema. Negde oko 4 biliona, ali imajte u vidu da Linux operativni sistem to više ograničava nego Windows 10 operativni sistem. Moj savet vam je da nikad ne pravite tako velike nizove gde se to može izbeći. Bolje napraviti više nizova.  


( Nizovi u C# programskom jeziku prikazani mapom uma )

Ukoliko ste vi neko ko poznaje C++ programski jezik, treba da imate na umu da i pored iste svrhe nizovi u C# programskom jeziku nisu isto što i nizovi u C++ programskom jeziku, niti je njihova deklaracija ista. Ukoliko vas interesuje na koji način funkcionišu nizovi u C++ programskom jeziku pogledajte ovde. Vi što ste nekada učili Visual Basic programski jezik, sećate se da je niz predstavljao promenjiva tipa SAFEARRAY, što znači da je rad sa nizom podrazumevalo izvesno angažovanje sistema, ali je olakšavao rad sa nizovima. I ono je bolje nego što su to nizovi u CC++  programskim jezicima. Jednostavno, C# programski jezik je prevazišao neke nedostatke koje nizovi imaju i sada nizove tretira kao svaki objekat sa vlastitim metodama i svojstvima što vama olakšava rad sa nizovima. C# programski jezik podržava čak nizove u formi izričitog različitog tipa. Niz u C# programskom jeziku je sam po sebi referentni tip, čak i kad su njegovi elementi vrednosti tipovi. To znači da promenjiva niza ukazuje na neprekidan blok memorije koji sadrži elemente niza u hip memoriji kao što je to slučaj sa klasama. Međutim da sada ne bismo vas plašili i otišli previše daleko pogledajte praktičan primer kako se lako koriste nizovi.

Jednodimenzionalni nizovi

среда, 11. март 2020.

Pridevi i poređenje prideva u Engleskom jeziku


Adjectives - pridevi su reči koje opisuju imenicu, zamenicu ili objekat; koji često stoje ispred imenice, zamenice ili objekta iako mogu stojati i na kraju rečenice. Za prideve ne kažemo da stoje samostalno u rečenici bez obzira gde stoje u rečenici jer se uvek odnose ili na imenicu ili na zamenicu ili na objekat. Obratite samo pažnju da u Engleskom jeziku nije korektno da imate tri ili više prideva uz jednu imenicu, zamenicu ili objekat kao što mi to imamo običaj tako da nadovezujemo u Srpskom jeziku. Za razliku od Srpskog jezika a tek Nemačkog jezika, niste ni svesni koliko imate sreće jer pridevi u Engleskom jeziku nemaju promene ni prema broju, rodu niti prema padežu. Pogledajte samo Pridevi i deklinacija prideva u Nemačkom jeziku; pa to je noćna mora. Ili da vam još jednostavnije pojasnim. Na primer:

·         The car is blue. – Auto je plavo.

Svejedno, da li je auto plavo, nebo, more ili vanzemaljci; bez obzira gde stoji pridev u rečenici; on je nepromenjiv. To znači vi naučite samo jednom da blue – znači plavo, ali i plav i plavi i plava itd… Znači u Engleskom jeziku blue je blue i tačka. Zato ljudi vole Engleski jezik i zato se on tako lako uči jer toliko pojednostavi stvari. Pridevi u Engleskom jeziku imaju svoje neke podele i te podele se skoro nikad ne uče sve odjednom kao što je to sve ovde stavljeno skraćeno na jedan post; ali mi smo pametni ljudi i kad nam nešto treba volimo da je sve na jednom mestu. Skoro sve škole koje drže kurseve Engleskog jezika; ne mogu da ih imenujem dok ne plate reklamu tj. svoj tekst; kažu da se pridevi dele na 9 osnovnih podela, iako to može da varira od literature po kojoj učite Engleski jezik.


( Pridevi se dele na 9 osnovnih podela u Engleskom jeziku )

Međutim, najbolje je da ih sve nabrojimo:

1.       Determiner – pridevi kao članovi i kao sve nedefinisane odrednice … a - jedan, my - moj, many - mnogo … itd.
2.       Opinion – pridevi koji formiraju određeno mišljenje … cheap - jeftin, beautiful, fast – brz … itd.
3.       Size – pridevi koji predstavljaju veličinu … big – velik, fat – debeo, small – mali … itd.
4.       Shape – pridjevi koji određuju oblik … circle – krug, deep – dubok, square – kvadrat … itd.
5.       Age – pridevi koji određuju starosno doba i vremena … a day – dan, 5 years – 5 godina, young – mlad … itd.
6.       Color – pridevi koji određuju boju … blue – plav, red – crven, yellow – žut … itd.
7.       Origin – pridevi koji određuju poreklo i geografsku pripadnost – American – Amerikanac, Serb – Srbin, German – Nemac … itd.
8.       Material – pridevi koji određuju materijal i sastav … cotton – pamuk, paper – papir, wood – drvo … itd.
9.       Purpose/Qualifier – pridevi koji određuju svrhu i namenu … computer table - kompjuterski sto, sleeping bag – spavaća vreća

Pridevi mogu da se dele i na završetke -ed i -ing. Završeci na -ed uglavnom predstavljaju prideve koji opisuju kako se ljudi osećaju dok završeci na -ing opisuju stvari i situacije.

·         She is suprised. – Ona je iznenađena.
·         The weather is confusing. – Vreme je konfuzno.

Što se tiče Possesive adjectives – prisvojni pridevi-a; koji se uglavnom spominju kod zamenica; pogledajte prethodni post ovde.

Poređenje prideva

недеља, 01. март 2020.

Zamenice u Engleskom jeziku


Da li ste pre ovoga posta pročitali Imenice u Engleskom jeziku? Ukoliko niste, pročitajte, zatim se vratite na ovaj post. Nema zabušavanja. Ukoliko bi ste mene pitali šta su to zamenice, ja bi na vaše pitanje odgovorio pitanjem “Koje?“ Ali vi ukoliko idete u školu, nemojte to da radite da ne bi bilo sedi jedan. U Srpskom jeziku, znam; srpskom se piše malim slovom ali ja to namerno radim da bi to istakao. Zamenice su promenjiva vrsta reči koje zamenjuju imenice i prideve. Ne ne prepisujem vikipediju. Ima li još žalbi? Odsad čitam samo poruke sa pohvalama! Ali ako idete na časove Engleskog jezika i pitate pretežno neku lepu devojku koja predaje Engleski jezik ili drži privatne časove Engleskog jezika; šta su to zamenice; ona će vam reći da su to reči koje zamenjuju imenice. Tačno je da zamenjuju i prideve. E sad kako se dele zamenice, što je za mene mnogo važnije pitanje; u Srpskom jeziku ja sam to zaboravio, ali znam kako se zamenice dele u Engleskom jeziku. Prema istoj toj podeli pretpostavljam da je tako i u Srpskom jeziku isto, stime da Srpski jezik ima još i Opšte zamenice. Ako vas interesuje kako se zamenice dele u Nemačkom jeziku možete pogledati ovde. Zato vratimo se na Engleski jezik:  


( Zamenice u engleskom jeziku imaju istu podelu zamenica kao i u nemačkom jeziku ) 

1.       Personal Pronouns – lične zamenice
2.       Reflexive Pronouns – povratne zamenice
3.       Possessive Pronouns – prisvojne zamenice
4.       Interrogative Pronouns – upitne zamenice
5.       Relative Pronouns – odnosne zamenice
6.       Demonstrative Pronouns – pokazne zamenice
7.       Indefinite Pronouns - neodređene zamenice

Znači podela zamenica u Engleskom jeziku je ista kao u Nemačkom jeziku, samo je jezik drugačiji. Čim vidite o kakvoj podeli zamenica je reč, logički i sami možete pretpostaviti o kakvim zamenicama je reč i prema istom principu možete učiti i druge strane jezike. Obratite pažnju da su zamenice jako bitne, da se one uvek moraju znati u svako doba dana i noći jer se zaista mnogo i često govore; više nego u Srpskom jeziku. Na primer; u Srpskom jeziku mi često kažemo:

Idem kući.

Ali u Engleskom jeziku vi to ne možete reći bez zamenice; znači:
  • I go home. – Ja idem kući.

Pogledajmo sada redom kako se i koje zamenice koriste u Engleskom jeziku.

Lične zamenice

понедељак, 24. фебруар 2020.

Tipovi podataka, promenjive i konstante u Java programskom jeziku


Da li znate onaj osećaj kada razmišljate u C# programskom jeziku a onda trebate da kodirate u Java programskom jeziku. Nije, da vam je sad to neki problem već vas jednostavno iritira, kao kad bi ste rekli sami sebi što da radim nešto jednostavno kad mogu isto komplikovanije. To je više osećaj jer C#  programski jezik poznajete. Ali to vam je samo na početku učenja Java programskog jezika. Sve što više budete napredovali shvatićete da je Java programski jezik u nekim složenijim i kompleksnijim situacijama mnogo jednostavniji i prosto ćete se čuditi kako C# programski jezik komplikuje stvari. Vi koji ste na mom blogu i ne znate ni jedan programski jezik, za vas će učenje Java programskog jezika biti interesantno, ali slobodno malo zavirite i u C# programski jezik na ovom blogu. Ova dva programska jezika se ne razlikuju mnogo iako su drugačiji programski jezici. Ukoliko niste dobro prostudirali prethodni post Uvod u Javaprogramski jezik, savetujem Vam da to uradite. U zavisnosti da li kodirate samo u običnom tekstualnom editoru ili u nekom od IDE Java okruženja, zavisi i kako se započinje kodiranje Java programa. Ja sam u prošlom Java postu koristio VIM tekstualni editor u Kali Linux operativnom sistemu da bi ste vi što više bili koncentrisani na Java kod. Međutim, pratioci ovog bloga hoće IDE okruženje za Java programski jezik, koriste Windows operativni sistem i insistiraju na beloj pozadini. Mislim da zahtevi imaju smisla i odlučio sam da im izađem u susret. Zato pogledajte na mom YouTube kanalu kako da instalirate Notepad++ ili Eclipse. Takođe sam linkovao video-a i u prethodnom Java postu. Sve u svemu vi sami birajte kako vama odgovara da učite Java programski jezik. Programsko okruženje može biti drugačije ali osnovni Java kod koji učite je isti.


( Java for Beginners - Play list on Manuel YouTube channel )

Kad učite Java programski jezik, primetiće te u Java programima da svaka programska aktivnost uvek se dešava u klasi i da baš ta činjenica čini Java programski jezik objektno orjentisanim kao što je C# programski jezik. Programiranje vam je u suštini veština da vi svojim kodom saopštite računaru da se ponaša na odrešen način. Kad vi programirate, vi na neki način pišete vaš kod u obliku naredbi u vidu jedne linije koda ili više grupisani redova koje zovemo iskazi. Iskaze grupišete u metode, metode u klase i sve to uglavnom radite da ne ponavljate pisanje istog koda u vašem projektu. Naravno, vaš kod mora biti svrsishodan, optimizovan, testiran i bez greške. Vi treba da znate kako se nešto programira, to učite od drugih ali isto tako neke stvari ćete programirati iz vaše glave. Takođe, postoji više načina da se isprogramira neko određeno rešenje ali se uvek traži najbolje i najjednostavnije. Što vam je kod jednostavniji manje je prostora za greške. I nemojte se zavaravati; kako god da programirate pojavljivaće se greške koje ćete ispravljati i to će vam uzimati najviše vremena. Sad je najbolje da se prvo koncentrišite na osnovne komande u Java programskom jeziku ali i na prvo što obrađujemo; a to su promenjive i konstante.

Promenjive i konstante