Otključajte Potencijal C++ programskog jezika, otkrijete moć operatora

Operatori su simboličke oznake u C++ programskom jeziku koji se koriste za izvođenje određenih operacija nad podacima. Oni omogućavaju manipulaciju podacima, izvršavanje aritmetičkih operacija, poređenje vrednosti, logičke operacije, manipulaciju bitovima i još mnogo toga. Neke od operatora ste definitvno učili još u osnovnoj školi na časovima matematike. U programiranju operatora imate mnogo više, i nisu svi isti u svim programskim jezicima. Ali postoje oni osnovni operatori koji su svugde isti pa i u matematici. Tako da većinu ovih stvari poznajete, samo treba da obratite pažnju kako računari koriste operatore, posebno u C++ programskom jeziku. U C++ programskom jeziku postoje različite vrste operatora i oni su:

• Aritmetički operatori
• Operatori dodele ili dodeljivanja
• Aritmetički unarni operatori
• Relacioni ili operatori poređenja
• Logički operatori
• Binarni operatori
• Ternarni operatori  
• I drugi. 

Za početak, upoznaćete se samo sa nekim osnovnim operatorima u C++ programskom jeziku, dok ćete ostale koristiti u naprednijim postovima tutorijala. U programiranju ćete bez obzira na vaše iskustvo, često dolaziti u susret sa stvarima koje su vam nepoznate. U velikim projektima ćete nailaziti na delove kôd-a, koji nikad niste videli; tako da nemojte sebe da opterećujete da odmah treba sve da znate. Bitno je da svaki dan kodirate, stičete navike i razvijate programersko razmišljanje. Ali i da sami sebe motivišete radoznalošću i ličnim željama da nešto kreirate. Sve što više budete kreativni i uporni, više 
ćete i uživati u vlastitoj kreativnosti i bolje programirati.

( Operatori u C++ programskom jeziku )

Pogledajte aritmetički operatore:

• Sabiranje +
• Oduzimanje –
• Množenje *
• Deljenje /
• Modul %

Ove operatore možete videti skoro na svakom digitronu. Razlika je u tome što u C++ programskom jeziku možete isprogramirati digitron zahvaljujući njima. Obratite pažnju na operator modul. U programiranju modul ima često drugačije značenje jer se češće odnosi na module nego na operatore, zato se češće naziva modulo ili skraćeno mod. Ono što je bitno, jeste da modul kao operator vam se definiše kao ostatak prilikom deljenja dva prirodna broja. U prevodu prilikom deljenja celih brojeva. To nije isto što i deljenje dva decimalna broja:

5 / 2 = 2,5                     5 % 2 = 1

Modulo primena u programiranju se najbolje može objasniti kad na primer želite da vidite da li je neki broj paran ili neparan. Tad je dovoljno broj modulo sa 2. Ukoliko nemate ostatak ili modulo između dva broja je 0, onda je broj paran.

5 % 2 = 1       // modulo od 5 i 2 ima ostatak, znači broj 5 je neparan

4 % 2 = 0       // modulo od 4 i 2 nema ostatak, znači broj 4 je paran

Operatori dodele ili dodeljivanja

Iskazi Odlučivanja u C# programskom jeziku

U prethodnom postu smo učili operatore poređenja i zahvaljujući poznavanju istih mi smo danas u mogućnosti da učimo iskaze odlučivanja. Zato je važno da ne preskačete postove već da učite redom jedan za drugim. Postovi na ovom blogu su povezani i omogućavaju vam da učite programiranje korak po korak. Važno je da isprogramirate sve primere. Ukoliko vam nešto nije dovoljno jasno ili ste zaboravite nešto što smo pre učili uvek se možete vratiti na neki od prethodnih postova. Ako imate neka pitanja uvek možete me pitati ovde. Takođe, iza svakog posta možete komentarisati sve što vas interesuje. Programiranje se uči programiranjem. Ali takođe treba da budete vredni i uporni. Profesionalni programeri programiraju skoro svaki dan godinama. Mnogi od njih imaju stotine svojih vlastitih malih programa koji rešavaju neke ključne male probleme i oni tačno znaju gde, kada i šta da koriste od koda i u velikim projektima. Takođe, uvek su zainteresovani za sve što je novo, bolje, praktičnije i jednostavnije. Ono što ih pokreće jeste upornost i što su sami inovativni. Uzmite bilo koji zadatak iz matematike i pokušajte sami da ga rešite na programerski način. Kad to uradite bićete ponosni sami na sebe što ste uspeli i zaista ćete se osećati srećno. Biti programer znači biti sposoban da rešite bilo koji problem na programerski način. Čak i ako ne znate kako da nešto isprogramirate, samo korak po korak i učenjem dolazite do rešenja. Programeri stalno uče i stalno ponavljaju naučeno.

( If ... else... statement ... iskaz odlučivanja )

Iskazi odlučivanja su bazirani na uslovima. Bez obzira koliko uslov bio kompleksan on se na kraju uvek svodi na boolean operator true - tačno ili  false – netačno. U programiranju je sve tačno ili netačno, ne postoji možda. Za iskaze odlučivanja koristimo if … else … iskaze ali i druge. Sintaksa if … else... ove komande je jednostavna:

if (uslov) iskaz;

Ponekad je mnogo bolje da prethodni iskaz pišete na sledeći način.

if (uslov)
{
        iskaz = true;

}

Ovo se uglavnom radi što ponekad postoji mogućnost da ćete imati u budućnosti više iskaza, pa je bolje ostaviti prostor za njih nego prepravljati if iskaz. U nekim kompanijama ovo je takođe obavezno da radite i kad mislite da za to nema potrebe.

if (uslov)
{

        iskaz1 = true;
        iskaz2 = true;
        iskaz3 = true;

}

Ponekad možete imati uslov koji će se izvršiti jedan iskaz ako je uslov tačan dok će izvršiti drugi iskaz ako nije tačan:

if (uslov)
{
        iskaz1;

}
else
{
        iskaz2;

}

Ponekad možete imate više uslova:

if (uslov1)
{
        iskaz1;

}
else if (uslov2)
{
        iskaz2;

}
else
{
        iskaz3;

}

Ponekad ćete hteti da u jednom uslovu, postavite drugi ili više njih i to možete da radite. To se zove grananje. Skoro sva AI - Artificial Intelligence – veštačka inteligencija je bazirana na iskazima odlučivanja i to je mnogo bitna stvar nego što vi sada možete i da pretpostavite. Iskazi odlučivanja se često koriste, skoro u svakom programu i one odlučuju tok celog vašeg programa. Takođe, vi ste jedino odgovorni ukoliko imate neke greške u očekivanim rezultatima tokom grananja if… else... iskaza i niko drugi.

Praktični primer If … else iskaza

Iskazi odlučivanja u C# programskom jeziku

Iskazi odlučivanja su bazirani na uslovima. Bez obzira kakav je uslov definisan on se u programiranju uvek svodi na logičke operatore, true ili false. Jednostavno svaki uslov može biti ili ispunjen ili ne; tačan ili netačan. Nema možda, kao u stvarnom životu; jer je u kodu sve crno ili belo! Ako nije vaš kod će da prijavi grešku ili se uopšte neće ni pokrenuti. Takođe, skoro sva AI - Artificial Intelligence – veštačka inteligencija je bazirana na iskazima odlučivanja.

( If... else statement u C# programskom jeziku )

Programerska veština koja pravilno kombinuje i grana uslove u programiranju je mnogo bitnija stvar nego što se to i pretpostavlja kad se uči. Na bilo kom programerskom radnom mestu se podrazumeva da logiku uslovnog odlučivanja umete da iskombinujete do savršenstva. U nekim kompanijama postoje pravila, da na primer morate koristiti vitičaste zagrade { } u if... else iskazima i kad za to nema potrebe. Prvi iskaz za donošenje odluka u C# programskom jeziku jeste if… else… statment. Možete ga koristiti na tri načina:

if (condition)
           statement;
ili

if (condition)
           statement;

else 
           statement;
ili

if (condition)
          statement;

else if (condition)
          statement;

else
          statement;


Prvi način znači ako je logički uslov ispunjen, onda izvrši iskaz. Drugi način znači ako je logički iskaz ispunjen onda izvrši prvi iskaz ali ako nije izvrši drugi iskaz. Treći način je; ako je prvi uslov ispunjen izvrši iskaz, ako nije proveri da li je drugi uslov ispunjen i ako jeste izvrši iskaz. Ali ako obadva prethodna uslova ne ispunjavaju uslove onda izvrši zadnji iskaz. Naravno u trećem načinu korišćenja if… else iskaza vi niste ograničeni na jedan else if uslova, nego ih možete imati više. Prvi uslov if i zadnji uslov else može se pisati samo jednom u jednoj strukturi if... else strukture.

Kako da if uslovima nateram korisnika da unese pravu vrednost umesto da mu prijavljujem grešku?