Srpsko prošlo vreme u fokusu, kako razumeti Imperfekat u Srpskom jeziku?

Kao što već znate; ukoliko pratite ovaj tutorijal; mi se već uveliko nalazimo na našem putu glagolski oblika. I kao što znate; put glagolski oblika u Srpskom jeziku se razlikuje od puta glagolski oblika u Engleskom jeziku, Nemačkom jeziku i drugim jezicima. Kao što i pravljenje i upotreba glagolski vremena je drugačija. Zato je poznavanje ovog glagolskog puta itekako važno, kako bi ste se lakše snalazili u lavirintu gramatički pravila. Pa da ponovimo; prvo smo učili prezent, perfekat, aorist i pluskvamperfekat. Obratite pažnju na deo strukture glagolski oblika u Srpskom jeziku. Kompletnu strukturu možete pogledi ovde. Za sada se koncentrišite dokle smo mi stigli:

·                     Glagolski oblici

o        Lični

§     Vremena

§     Prezent

§     Perfekat

§     Aorist

§     Pluskvamperfekat

§     Imperfekat

Sad učimo imperfekat; iako ovo glagolsko vreme kao da ne postoji u Srpskom jeziku ali postoji u književnim delima. On skoro kao i da ne postoji u govoru Srpskog jezika osim ako ne živite u Vranju i okolini; možete ga takođe čuti u pripovedanju i ako se turistički nađete u nekom starom srpskom selu okruženom prirodnim lepotama Srbije. Ali u književnosti; pogotovo u knjigama koji su pisani u prošlom veku; može vam se činiti kao da se uobičajeno koristi i u govoru kao i druga glagolska vremena.

( Imperfekat prošlo nesvršeno vreme se retko koristi u Srpskom jeziku )

Ukoliko pogledate aorist glagolski oblik; videćete da se i taj glagolski oblik retko ili nikad ne čuje u govoru. Nije retkost da stranci često mešaju imperfekat sa aoristom. Ali nije takođe retkost da i stranci dobro nauče oba glagolska vremena jer u nekim stranim jezicima i imperfekat i aorist se itekako koriste jer imaju mnogo veći značaj u njihovim jezicima poput bugarskog, mađarskog, grčkog i drugi slovenski jezika. Na primer u grčkom jeziku; imperfekat često označava niz uzastopnih ili trajnih radnji. Dok u Srpskom jeziku; imperfekat predstavlja prošlo nesvršeno vreme, tj. glagolski oblik za radnju koja traje i  izvršava se u prošlosti.

• Sneg ne prestajaše satima. - The snow did not stop for hours. - Der Schnee hörte stundenlang nicht auf.

Da navedenu rečenicu u imperfektu pročitate u nekoj knjizi, imate velike šanse. Ali da čujete na ulici da se tako neko izrazi, to bi bilo retkost. Ovu istu rečenicu bi pre rekli ovako u perfektu; preciznije perfektu nesvršenog vida.

• Sneg nije prestao padati satima. - The snow did not stop falling for hours. - Der Schnee hörte stundenlang nicht auf zu fallen.

Sve u svemu bez obzira što se imperfekat ne koristi; bilo bi neverovatno sresti nekog građanina Srbije i šire, nekom kome je Srpski jezik maternji jezik, da neće razumeti neku rečenicu na Srpskom jeziku u imperfektu.

Kako se gradi imperfekat u srpskom jeziku?

Imperfekat je glagolski oblik koji dugo traje u prošlosti i nije se završio. Zato kažemo da je on prošlo nesvršeno vreme. Gradi se jednostavno zato što je prost glagolski oblik. To znači da ne koristi pomoćni glagol, nego mu se dodaju nastavci. Postoji tri vrste nastavaka sa kojim se gradi imperfekat i to su: 

INFINITIVNA OSNOVA GLAGOLA ČIJA SE OSNOVA ZAVRŠAVA SAMOGLASNIKOM A + NASTAVCI

      1.       -ah

2.       -aše

3.       -aše

 

1.       -asmo

2.       -aste

3.       -ahu

Ako pogledate na primer glagol pisati - pisanje čija se osnova završava na samoglasnik a, onda to izgleda ovako:

1.       Ja pisah pismo. - I was writing the letter. - Ich habe den Brief geschrieben.

2.       Ti pisaše pismo. - You were writing the letter. – Du hast den Brief geschrieben.

3.       On/ona/ono pisaše pismo. – He/she/it was witting the letter. – Er/sie/es hat den Brief geschrieben.

 

1.       Mi pisasmo pismo. – We were writing the letter. – Wir haben den Brief geschrieben.

2.       Vi pisaste pismo. – You were writing the letter. – Ihr habt den Brief geschrieben.

3.       Oni pisahu pismo. They were writing the letter. – Sie haben den Brief geschrieben.

 PREZENTSKA OKRNJENA OSNOVA + DVOJAKIM NASTAVCIMA

1.       -ijah

2.       -ijaše

3.       -ijaše

 

1.       -ijasmo

2.       -ijaste

3.       -ijahu

Ako pogledate na primer glagol plesti - pletenje čija je prezentska okrnjena osnova plet- onda to izgleda ovako: 

1.       Ja pletijah džemper. - I was knitting the sweater. - Ich habe den Pullover gestrickt.

2.       Ti pletijaše džemper. - You were knitting the sweater. – Du hast den Pullover gestrickt.

3.       On/ona/ono pletijaše džemper. – He/she/it was knitting the sweater. – Er/sie/es hat den Pullover gestrickt.

 

1.       Mi pletijasmo džemper. – We were knitting the sweater. – Wir haben den Pullover gestrickt.

2.       Vi pletijaste džemper. – You were knitting the sweater. – Ihr habt den Pullover gestrickt.

3.       Oni pletijahu džemper. - They were knitting the sweater. – Sie haben den Pullover gestrickt.

INFINITIVNA OSNOVA GLAGOLA KOJI SE ZAVRŠAVA NA BILO KOJI SAMOGLASNIK OSIM A + NASTAVCI

      1.     -ah

2.       -aše

3.       -aše

 

1.       -asmo

2.       -aste

3.       -ahu

Ako pogledate na primer glagol jesti - jeđenje čija je infinitivna osnova jeđ- onda to izgleda ovako:

1.       Ja jeđah jabuku. - I was eating the apple. - Ich habe den Apfel gegessen.

2.       Ti jeđaše jabuku. - You were eating the apple. – Du hast den Apfel gegessen.

3.       On/ona/ono jeđaše jabuku. – He/she/it was eating the apple. – Er/sie/es hat Apfel gegessen.

 

1.       Mi jeđasmo jabuku. – We were eating the apple. – Wir haben den Apfel gegessen.

2.       Vi jeđaste jabuku. – You were eating the apple. – Ihr habt den Apfel gegessen.

3.       Oni jeđahu jabuku. - They were eating the apple. – Sie haben den Apfel gegessen.

 

Ali šta je sa pomoćnim glagolima, kako izgleda pomoćni glagol biti u imperfektu?

Pomoćni glagol biti u imperfektu u Srpskom jeziku izgleda ovako:

 

1.       Ja bejah u Berlinu. - I was in Berlin. - Ich bin in Berlin gewesen.

2.       Ti bejaše u Berlinu. - You were in Berlin. – Du bist in Berlin gewesen.

3.       On/ona/ono bejaše u Berlinu. – He/she/it was in Berlin. – Er/sie/es ist in Berlin gewesen.

 

1.       Mi bejasmo u Berlinu. – We were in Berlin. – Wir sind in Berlin gewesen.

2.       Vi bejaste u Berlinu. – You were in Berlin. – Ihr seid in Berlin gewesen.

3.       Oni bejahu u Berlinu. - They were in Berlin. – Sie sind in Berlin gewesen.

 

Međutim, glagol biti ima i svoju kraću verziju, pa bi se ovo prethodno moglo napisati i ovako:

 

1.       Ja beh u Berlinu. - I was in Berlin. - Ich bin in Berlin gewesen.

2.       Ti beše u Berlinu. - You were in Berlin. – Du bist in Berlin gewesen.

3.       On/ona/ono beše u Berlinu. – He/she/it was in Berlin. – Er/sie/es ist in Berlin gewesen.

 

1.       Mi besmo u Berlinu. – We were in Berlin. – Wir sind in Berlin gewesen.

2.       Vi beste u Berlinu. – You were in Berlin. – Ihr seid in Berlin gewesen.

3.       Oni behu u Berlinu. - They were in Berlin. – Sie sind in Berlin gewesen.

Što se tiče drugi pomoćni glagola; na primer pomoćni glagol hteti izgleda ovako:

 

1.       Ja hoćah nju. - I wanted her. - Ich habe sie gewollt.

2.       Ti hoćaše nju. - You wanted her. – Du hast sie gewollt.

3.       On/ona/ono hoćaše nju. – He/she/it wanted her. – Er/sie/es hat sie gewollt.

 

1.       Mi hoćasmo nju. – We wanted her. – Wir haben sie gewollt.

2.       Vi hoćaste nju. – You wanted her. – Ihr habt sie gewollt.

3.       Oni hoćahu nju. - They wanted her. – Sie haben sie gewollt.

 

Tako da je neke glagole u imperfektu najbolje naučiti, prostudirati pojedinačno i znati napamet da bi ste iste mogli prepoznati kada čitate neke starije knjige na Srpskom jeziku.