Monday, September 18, 2023

Putovanje kroz vreme, razumevanje aorista u Srpskom jeziku

Naše putovanje kroz glagolske oblike u srpskoj gramatici je započeto u sadašnjem vremenu prezentom, onda smo otputovali u prošlo vreme perfekat i sad putujemo u prošlo svršeno vreme aorist. Ukoliko ste stranac nemačkog ili engleskog porekla, možete biti malo zbunjeni ovim glagolskim oblikom. U Nemačkom jeziku postoji ekvivalent aoristu i umesto aorist glagolskog oblika prošlog svršenog vremena koristi se perfekat, dok u Engleskom jeziku ovaj glagolski oblik aorist nema ni jedan svoj ekvivalent bez obzira na sve različite prošle glagolske vremenske oblike u Engleskom jeziku. Ali postoji u drugim stranim jezicima poput Grčkog jezika itd. U Srpskom jeziku, aorist glagolski oblik nije obavezan. Umesto njega takođe možete koristiti perfekat ali je obavezan u školama i ravnopravno se uči sa drugim glagolskim oblicima. AoristSrpskom jeziku uglavnom opstaje i najviše se sa njim možete susretati u srpskoj književnosti. Ukoliko niste upoznati sa glagolskim oblicima i njihovom podelom u Srpskom jeziku pogledajte ovde. U sledećoj hijerarhiji pogledajte gde se aorist nalazi.

  • Glagolski oblici
    • Lični
      • Vremena
        • Prezent
        • Perfekat
        • Aorist


( Aorist prosto svršeno vreme )

Aorist ili prosto svršeno vreme je prost i ličan glagolski oblik koji pokazuje radnju koja se odigrala neposredno pre trenutka govora u neposrednoj prošlosti. Takođe može predstavljati i radnju koja se odigrala neposredno pre neke druge radnje u prošlosti. AoristSrpskom jeziku može da čujete u svakodnevnom govoru i pripovedanju kad želite da ono bude neposredno i življe. Najbolje, pogledajte primere i kroz njih naučite pre svega da prepoznate aorist.

  • Pobeže mi tramvaj. - The tram ran away from me. - Die Straßenbahn lief vor mir weg.
  • Sad ti ispričah ovo i nikad više! - Now I told you this and never again! - Jetzt habe ich dir das gesagt und nie wieder!
  • Odoh ja u banku. – I went to the bank. - Ich bin zur Bank gegangen.
  • Pobegosmo iz sela pre nego što dođoše. - We escaped from the village before they came. - Wir sind aus dem Dorf geflohen, bevor sie kamen.
  • Zatvoriše se sva vrata u autobusu. - All the doors in the bus are closed. - Alle Türen im Bus sind geschlossen.
  • Reče mi jedna devojka koja je poznaje. - A girl who knows her told me. - Ein Mädchen, das sie kennt, hat es mir erzählt.

Prema navedenim primerima možete i sami zaključiti da se aorist često prepoznaje po specifičnim oblicima glagola, koji se razlikuju od oblika drugih vremenskih oblika. Važno je napomenuti da se aoristSrpskom jeziku može koristiti u različitim kontekstima i da postoje različite varijacije ovog vremenskog oblika, kao što su perfektni aorist, imperfektni aorist itd. Upotreba aoristaSrpskom jeziku može biti složena i zahteva dobro razumevanje gramatike i konteksta u kojem se koristi. Ali kao što i sami možete videti njena primena izgleda tako jednostavna.

Kako se gradi aorist u Srpskom jeziku?

Aorist ili prosto svršeno vreme se uglavnom gradi od svršenih glagola kao na primer: pisah, čitah, popih, sretoh, skočih itd. Aorist se jednostavno gradi tako što na infinitivnu osnovu dodate dvojake nastavke.

INFINITIVNA OSNOVA + DVOJAKI NASTAVCI ZA LICA

Kod pravilnih glagola sa infinitivnim nastavkom -ti, aorist se gradi tako što se na infinitivnu osnovu dodaju sledeći nastavci za oblik i lica:
  1. -h
  2. -
  3. -
  1. -smo
  2. -ste
  3. -še
Ako pogledamo na primer glagol zaspati, onda vidite da je taj glagol pravilan i da se završava na -ti, onda aorist sa glagolom zaspati izgleda ovako:
  1. ja zaspah - I slept - ich habe geschlafen
  2. ti zaspa – you sleptdu hast geschlafen
  3. on/ona/on zaspa – he/she/it slepter/sie/es has geschlafen
  1. mi zaspasmo – we sleptwir haben geschlafen
  2. vi zaspaste – you sleptihr habt geschlafen
  3. oni zaspaše – they sleptsie haben geschlafen

Kod glagola sa infinitivnim nastavkom -sti ili -ći, aorist se gradi tako što se na infinitiv-aorist osnovu dodaju sledeći nastavci za oblik i lica:

  1. -oh
  2. -
  3. -
  1. -osmo
  2. -oste
  3. -oše

Obratite pažnju da infinitiv-aorist se gradi tako što se u 1. licu jednine oduzme nastavak -oh. Tako da u ovakvim slučajevima kod infinitivne osnove gde se od infinitiva oduzima nastavak -ti se u stvari uzima nastavak -sti. Ako pogledamo na primer glagol odrasti, onda vidite da se taj glagol završava na -sti, onda se aorist gradi tako što se od rasti oduzima -sti i tako infinitiv-aorist bude ras, a ne rast. I onda se na ras dodaju nastavci. Pogledajte kako to izgleda:

  1. ja odrastoh - I grew up - Ich bin erwachsen
  2. ti odraste - you grew updu bist erwachsen
  3. on/ona/ono odraste – he/she/it grew uper/sie/es ist erwachsen
  1. mi odrastosmo - we grew up wir sind erwachsen.
  2. vi odrastoste - you grew upihr seid erwachsen.
  3. oni odrastoše - they grew upsie sind erwachsen.

Izuzeci uvek postoje. Na primer ukoliko naletite na glagola kod kojih se infinitivna osnova završava na -k, -g ili -h, poput glagola obući, reći, ispeći itd. onda u 2. i 3. licu jednine dolazi do palatalizacije u kojoj suglasnici -k, -g, -h prelaze u , , -š. Pogledajte jednostavan primer:

  1. ja se obukoh - I got dressed - ich habe mich angezogen
  2. ti se obuče - you got dresseddu hast mich angezogen
  3. on/ona/ono se obuče – he/she/it got dressed er/sie/es hat mich angezogen
  1. mi se obukosmo - we got dressed - wir haben mich angezogen
  2. vi se obukoste - you got dressed - ihr habt mich angezogen
  3. oni se obukoše - they got dressed - sie haben mich angezogen

Obratite pažnju i za još neke primere za aorist:

  • Sunce zasja u ranu zoru i obasja rosu na travi. - The sun shone in the early dawn and illuminated the dew on the grass. - Die Sonne schien im frühen Morgengrauen und beleuchtete den Tau auf dem Gras.
  • U ruku joj slete golub. - A pigeon landed in her hand. - Eine Taube ist in ihrer Hand gelandet.
  • Pade kiša i reka odnese most. - It was raining and the river washed away the bridge. - Es hat geregnet und der Fluss hat die Brücke weggespült.

Aorist možete prepoznati i u mnogim starim srpskim poslovicama: 

  • Dva loša ubiše Miloša. - Two bad guys kill Miloš. - Zwei Bösewichte töten Miloš.

 

 

 

 

 


No comments:

Post a Comment