Sadašnje vreme u Srpskom jeziku, Prezent u Fokusu!

U prethodnom postu smo objasnili; da isto kao što strani jezici imaju svoju podelu glagolskih oblika, tako i Srpski jezik ima svoju vlastitu podelu glagolskih oblika. I kad učite Srpski jezik, trebate da ga učite prema srpskoj podeli glagolski oblika. O tome pročitajte ovde. U ovom postu ćemo se koncentrisati na lično glagolsko vreme Prezent koje zovemo i sadašnje vreme.

• Glagolski oblici
• Lični
• Vremena
• Prezent

Prezent ili sadašnje vreme u Srpskom jeziku je prosto i lično glagolsko vreme koje označava radnju, stanje ili zbivanje u sadašnjem vremenu. To znači da na primer za razliku od Engleskog jezika, čak i radnja koja se dešava u trenutku govora; se u Srpskom jeziku tretira kao Prezent. Nije odvojeno vreme kao Trajni Prezent u Engleskom jeziku. Pogledajte ovde.

( Prezent sadašnje vreme )

I pored toga što se prezentom u Srpskom jeziku predstavlja sve što je vezano za sadašnje vreme, on se koristi i kao pripovedački prezent, prezent za budućnost, kvalifikativni prezent, poslovički ili gnomski prezent i modalni prezent. Prvo pogledajte par jednostavnih primera u Prezentu.

• Danas uživam u letovanju. - I'm enjoying my vacation today. - Ich genieße heute meinen Urlaub.
• Jel to ona hrani psa lutalicu? - Is that her feeding the street dog? - Füttert sie den Straßenhund?
• Gledamo televiziju. - We are watching television. - Wir sehen fern.
• Ne idemo u muzej nego u park. - We're not going to a museum, we're going to a park. - Wir gehen nicht in ein Museum, wir gehen in einen Park.
• Sad vozim moj nov auto. - I'm driving my new car now. - Ich fahre jetzt mein neues Auto.
• Dokle ćeš da igraš tu igricu? - How long are you going to play that game? - Wie lange wirst du dieses Spiel spielen?

Prema navedenim primerima možete i sami zaključiti da se Prezent upotrebljava za radnju koja se dešava, preciznije za radnju koja se dešava u trenutku govora i za radnju koja se dešava stalno. Pogledajte sada kako se gradi Prezent.

Kako se gradi prezent u Srpskom jeziku?

Ukoliko učite strani jezik poput Nemačkog jezika ili vam je to maternji jezik, onda ste definitivno

upoznati sa time da se vremenski oblik prezenta u Nemačkom jeziku gradi od prezentske osnove i nastavka za lica u jednini i množini. Tako i u Srpskom jeziku kažemo da se Prezent gradi od prezentske osnove i nastavaka za lica u jednini i množini. Međutim kad je u pitanju Srpski jezik, treba da obratite pažnju kako pravite prezentsku osnovu. Zato dobro obratite pažnju!

PREZENTSKA OSNOVA + NASTAVAK

U Nemačkom jeziku na primer prezentska osnova se gradi tako što se od glagola schreiben – pisati oduzmu dva zadnja slova -en. I onda dodajemo nastavke za lica u jednini i množini.

• Ich schreib(-en) + e ein Buch. – Ja pišem knjigu.

U Nemačkom jeziku se treće lice množine piše isto kao naziv glagola:

schreiben – pisati  =  schreiben – pišemo

Ali u Srpskom jeziku:

pisati – schreiben  <>  pišemo – schreiben

Zato, umesto da kreirate prezentsku osnovu u Srpskom jeziku od naziva glagola pisati, glagolsku osnovu pravimo od trećeg lica množine pišemo, tako što oduzmete dva zadnja slova -mo. I onda imate prezentsku osnovu – piše . Kad dodate nastavke za jedninu i množinu tada konjugacija glagola pisati izgleda ovako:

pisati – write – schreiben

1. ja pišem – I write – ich schreibe
2. ti pišeš – you write – du schreibst
3. on/ona/ono piše – he/she/it writes – er/sie/es schreibt

1. mi pišemo – we write – wir schreiben
2. vi pišete – you write – ihr schreibt
3. oni pišu – they write – sie schreiben

Nastavci za jedninu su -m ili u, -š i treće lice nema nastavaka, dok nastavci za množinu su -mo, -te i trećem licu mogu biti -u, -ju ili -e. Što se tiče modalni glagola oni takođe prolaze kroz istu konjugaciju kao i drugi glagoli.

• Ja hoću da putujem. - I want to travel. - Ich möchte reisen.
• Ona može da pliva celi dan. - She can swim all day. - Sie kann den ganzen Tag schwimmen.

Upitne rečenice u prezentu najčešće gradite tako što započnete rečenicu sa: da li, je li, bi li, ne bi li, jesi li, itd.

• Da li pišeš knjigu? - Are you writing a book? - Schreibst du ein Buch?
• Je li ideš u inostranstvo? - Are you going abroad? - Gehst du ins Ausland?

Što se odrični rečenica tiče, jednostavno dodate negaciju ne ispred glagola.

• Ona ne piše knjigu. – She doesn’t write a book. - Sie schreibt kein Buch.
• Oni ne idu u muzej. - They don't go to the museum. - Sie gehen nicht ins Museum.

Pripovedački ili istorijski prezent

Pripovedački ili istorijski prezent se upotrebljava za živopisan opis prošlosti.

• Zaustavljam ja taksi. Kad ono žena vozač. Otvaram vrata i sedam do nje. Uključujem mobilni i pokazujem joj sliku gde želim da me vozi. - I stop the taxi. When that woman driver. I open the door and sit next to her. I turn on my mobile and show her a picture of where I want her to drive me. - Ich halte das Taxi an. Als diese Fahrerin. Ich öffne die Tür und setze mich neben sie. Ich schalte mein Handy ein und zeige ihr ein Bild davon, wohin sie mich fahren soll.

Relativni prezent

Relativni prezent u Srpskom jeziku se upotrebljava za prošlu radnju u zavisnoj rečenici istovremeno sa prošlom radnjom u glavnoj rečenici. Na taj način upotrebljava se i za izražavanje opšte prihvaćenih činjenica.

• Rekao sam joj da je voda u jezeru u aprilu hladna. – I told her that the water in the lake is cold in April. - Ich erzählte ihr, dass das Wasser im See im April kalt sei.
• Kad padne sneg, ljudi se često ne zadržavaju dugo napolju. - When it snows, people often don't stay outside for long. - Wenn es schneit, bleiben die Menschen oft nicht lange draußen.

Prezent za budućnost

Prezent za budućnost se upotrebljava za radnju koja će se dogoditi u budućnosti.

• Sutra polažem ispit iz matematike. - I'm taking a maths exam tomorrow. - Ich mache morgen eine Matheprüfung.
• Prekosutra idem u Beograd. - I'm going to Belgrade the day after tomorrow. - Ich fahre übermorgen nach Belgrad.

Kvalifikativni prezent

Kvalifikativni prezent se upotrebljava za radnju koja se dešava po nekom običaju, prirodnom redu, navici ili se ponavlja.

• Posle ponedeljka dolazi utorak pa tek onda sreda. - After Monday comes Tuesday and only then Wednesday. - Nach dem Montag kommt der Dienstag und erst dann der Mittwoch.
• Posle leta dolazi jesen. - After summer comes autumn. - Nach dem Sommer kommt der Herbst.

Poslovički ili gnomski prezent

Poslovički ili gnomski prezent se upotrebljava isključivo u poslovicama.

• Ko čeka, taj i dočeka. - Who waits, he gets. - Wer wartet, der bekommt.
• Na muci se poznaju junaci. - Heroes are known through hardship. - Helden erkennt man an der Not.

Prezent sa modalnim značenjem

Prezent sa modalnim značenjem se upotrebljava u Srpskom jeziku kada stav govornog lica označava nedovršenu radnju.

• Da se odmah probudiš! - To wake up now! - Jetzt aufwachen!
• Umirem od gladi. - I'm starving. - Ich bin am Verhungern.