MANUEL RADOVANOVIĆ : PHP programiranje, jednostavan uvod za početnike bez prethodnog iskustva u programiranju

PHP što je skraćenica od Personal Home Page ili PHP Hypertext Preprocessor je specijalizovan skriptni jezik namenjen za izradu dinamičkog veb sadržaja koji se izvršava na strani servera. Isto tako smatraju ga reflektivnim programskim jezikom koji se koristi za izvršavanje skripti na strani servera s time da se može koristiti i sa komandnog linijskog interfejsa ili preko samostalne grafičke aplikacije. Uvek je bio alternativa komercijalnim programskim jezicima poput Jave i drugih. Da ne poverujte, PHP je nastao još 1994 godine kao skup CGI binarnih fajlova u C programskom jeziku koje je kodirao danski programer Rasmus Ledorf da bi zamenio Perl skripte na svojoj personalnoj veb stranici. Sve u svemu zvanična pojava PHP programkog jezika nastala je 8 juna 1995 godine. I iza njega danas stoji The PHP Development Team, Zend Technologies, PHP Foundation i milioni korisnika. Procenjuje se da na Internetu preko 76% stranica pokreće PHP na neki način. Standardno, PHP datoteke se završavaju sa nastavkom *.php. Ponekad se deo PHP koda kodira i direktno u HTML stranice; zajedno sa HTML-om ali najbolja praksa je da se PHP izdvoji od HTML-a u posebnu datoteku. Kad server naleti na PHP zaglavlje <?php i kod u PHP-u; ili datoteku koja se završava na *.php; on automatski celu datoteku prosleđuje PHP procesoru. Rezultat toga je da će vaš veb pretraživač prikazivati samo HTML dok će sav PHP kod ostati sakriven. Ukoliko uzmete bilo koju HTML datoteku preimenujete u *.php, HTML će se izvršiti kao da koristite *.htm ili *.html. Ukoliko kodirate u PHP-u, koristite uvek datoteke tipa *.php.

( PHP - Specijalizovan skriptni jezik )

Prva verzija PHP-a je bila zvanično nazvana Personal Home Page Tools; PHP Tools. Jednostavno to je bila prva upotreba imena PHP. Uzmite u obzir da kreator PHP-a nije na početku ni razmišljao da PHP postane programski jezik. Već u drugoj verziji, Rasmus Ledorf je izneo tvrdnju da je PHP najjednostavniji i najbrži alat za kreiranje dinamičnih veb stranica. Treća verzija PHP-a je definitivno promenila celu osnovu od nule. Od svih verzija 4.x; dodan je Zend Engine; koji je dodao napredniji tag-parsing sistem - parsiraj-izvrši, uvedeni su superglobali, onemogućen register_globals se podrazumeva i uveden je CLI kao dodatak za CGI . Tek od 13 jula 2004 godine; PHP verzija donosi sa sobom značajna poboljšanja od kojih je definitivno podrška za objektno orjentisano programiranje. To je otvorilo celi set novih mogućnosti i nastao je čitav niz framework-ova za PHP ; što bi preveli radnih okvira poput Laravel-a. Vidite; problem kod PHP-a je najviše nastao zato što je on jednostavan. Lako možete da isprobate vaše ideje i da se divite brzim uspešnim rezultatima. Problem je kad vaš projekat postane veći a vaš tim dobije više ljudi. U PHP-u mnogo stvari možete da obavite na više načina; ono što je vama jednostavno drugima može biti potpuno komplikovano. Neke stvari zastarevaju, neke se odbacuju, druge se menjaju dok svaka nova faza postaje noćna mora. Ono što se radi za jedan dan brzo se pretvori u pet dana ili se totalno zaglavite. Jednom sam umesto PHP zaglavlja <?php otkucao <php? I celi projekat i Internet i vreme i rokovi su se okrenuli naglavačke. I prosto nemate pojma šta se dešava sa greškama. U PHP programskom jeziku se toliko greši; na nekim malim sitnicama ili logici da ispravljanje grešaka može postati noćna mora svakog programera. Još ako ste zapetljani klasama, nasleđivanjem, interfejsima, nekom organizacijom projekta koju samo prvi kreator razume; džaba vam onda i dokumentacija. Zato su nastali radni okviri i nekad ih je poželjno koristiti da bi vam neke stvari bile organizovane. Opet ako ćete koristiti Share Hosting; onda se držite čistog PHP-a; jer provajderi mogu da onemoguće npr. Routing – rutiranje na njihovom serveru i onda se slikajte ili zakupite vaš vlastiti server što će vas koštati trostruko više. Znači, samo vas iskustvo spašava. A ono je bazirano na greškama kroz koje ste sami prošli; opravdano ili ne.

Kako da počnemo sa PHP-om?

Ukoliko imate instaliran IDE poput Visual Studio Code; ili neki drugi; možda instaliran neki server poput Live Server; onda možete odmah da otkucate neki PHP kod i on će se izvršiti. Međutim, to nije praksa ni za učenje PHP-a, a tek da radite na nekom ozbiljnom projektu. Zato imam par saveta za vas; koje je najbolje da se pridržavate; ali to ne znači da morate. Posebno ako ste iskusniji korisnici i već imate neke druge navike ili koristite nešto profesionalnije npr. za razvoj relacija tabela u bazama podataka.

( XAMPP Control Panel se jednostavno koristi za pokrećanje Apache i MySQL servera )

Pokušajte da koristite Ubuntu na virtualnoj mašini ili koristite neki stari laptop sa istim zato što većina provajdera nudi hosting na Linux operativnim sistemima mnogo povoljnije i mnoge kompanije sa manjim budžetom koriste isto.

Instalirajte XAMPP, da bi ste koristili Apache server, phpMyAdmin i MariaDB sistem za upravljanje bazama podataka podržana od njenog derivata MySQL-a . Isti alati su vam dostupni kao standard kod skoro svakog hosting provajdera.

Instalirajte Visual Studio Code. Taj IDE – razvojno programersko okruženje, skratiće vam vreme za ispravljanje grešaka i za 90%. Besplatan je i češće se koristi u Srbiji po pitanju kodiranja za mnoge programske jezike nego npr. neki tekstualni editori kao što su Sublime Text, Vi, Atom itd.

Ubuntu Linux distribucija je najrasprostranjenija Linux distribucija u Srbiji i dalje, posebno kad su kompanije u pitanju. Za vreme pisanja ovog posta, njegova najstabilnija verzija je 22.04 od prošle godine; i za sada kod mene radi odlično. Ako ne znate kako da to instalirate, posebno na VMWare Workstation 17 Player; pogledajte sledeći video:

( Linux - 1. How to install Ubuntu? )

Instalacija XAMPP – free and open-source cross-platform web server solution stack package; jednostavno predstavlja instaliranje WAMP ili LAMP u zavisnosti da li koristite Windows, Linux ili Mac OS. Ovaj paket vam na najjednostavniji način instalira Apache server, phpMyAdmin, MariaDB sistem za upravljanje bazama podataka podržana od njenog derivata MySQL-a i još niz drugih stvari o kojima ne treba da brinete. Imajte samo u vidu da XAMPP za Linux i Mac OS instaliraju i podržavaju više stvari od Windows-a kao npr. Perl, OpenLDAP klijent, APR, pdf class, FreeTDS itd. Ukoliko ne znate kako se instalira XAMPP na Ubuntu Linux distribuciju pogledajte sledeći video:

( 3. Linux - How to install XAMPP ? )

Ukoliko ostajete pri tome da učite PHP kroz Windows operativni sistem pogledajte sledeći video i obratite pažnju na ono što se govori u video-u. Video je na Srpskom jeziku:

( PHP - 1. Uvod i priprema za učenje PHP programskog jezika, instalacija XAMPP-a )

Visual Studio Code ili skraćeno VSCode ili samo Code je izuzetan IDE za svakog programera. Na njemu možete da koristite mnoge programske jezike i sa određenim instaliranim egzistencijama da imate Intelli Sense i što veću ostalu podršku. Kako se podešavaju ekstenzije videćete u sledećem postu kada budemo kodirali u PHP jeziku. Za sada se koncentrišite da imate što bolje, lepše i ugodnije okruženje. Takođe, pospremite i očistite i vaš sto, računar i sve što vam na neki način smeta. Kako se instalira Visual Studio Code na Ubuntu Linux distribuciju pogledajte ovde: