Programerske petlje u C# programskom jeziku

Da li ste ikad čuli za interaktivne iskaze? To vam je u suštini zastrašujuća nova terminologija koja se koristi u najnovijim prevodima informatičke literature koja samo zbunjuje programere. Reč je naravno o programerskim petljama. U jednom od zadnjih postova, učili smo if i switch iskaze odlučivanja sa kojima možete da ispitate neki uslov i onda na primer da prikažete rezultat baziran na ispunjavanju iskaza na ekranu. Na primer ako osoba ima 18 ili više godina onda je osoba punoletna ali ako osoba nema 18 ili više godina onda nije. Otkucate uslov u programu i jednostavno rezultat prikažete na ekranu. Ali šta ako na primer želite da ispišete 1000 puta na ekranu da je osoba punoletna? Znam da nema nikakve logike da to radite, ali čisto radi primera; kako će te to uraditi? Nećete valjda napisati 1000 if iskaza? Ili još jednostavniji primer, kako ćete reči računaru da vam ispiše brojeve od 1 do 1000 na ekranu? Da li će te vi ispisati svaki broj u programu da se ispiše na ekranu? Da li ćete ispisati u programu 1000 redova linijskog koda da bi ste uradili tako jednostavnu stvar? Naravno, da nećete; upravo zato imamo programerske petlje koje bez obzira koliko imate iteracija ili bolje rečeno bez obzira koliko se petlja puta bude izvršavala, vi je pišete samo jednom u par linija koda. Programerske petlje jednostavno se izvršavaju koliko god je neophodno puta sve dok ne izvrše zadati uslov i na taj način izuzetno i precizno rešavaju mnogobrojne zadatke na tako jednostavan način iteracijom.

( Programerske petlje u C# programskom jeziku )

Da stvari budu još bolje, vi imate čak četiri vrste programskih petlji u C# programskom jeziku koje još više olakšavaju rešavanje bilo kojeg zadatka koji zahteva iteraciju. Međutim da bi ste to postigli takođe je potrebno da znate i kada koju od tih četiri programerske petlje da koristite. Prvo da nabrojimo koje su to četiri petlje. Prva programerska petlja je for petlja. Na primer u Visual Basic .Net programskom jeziku ista petlja se zove i for next petlja. Druga je foreach programerska petlja, treća while programerska petlja i četvrta je do while programerska petlja. Možete ih zvati i interaktivni iskaz ili na primer for statement. To je do vas ili do pravila kompanije u kojoj radite. Na primer kad radite u nekoj kompaniji ne možete da prilikom komentarisanja vašeg koda u komentaru da pišete petlja, već statement iako je retkost da neka od kompanija dozvoljava da uopšte pišete komentare na srpskom jeziku. Sve u svemu, želim da razumete da ćete u programiranju često koristiti programerske petlje, ponekad i programerske petlje u drugim programerskim petljama najčešće u radu sa nizovima o kojima ćemo pisati u nekim od sledećih postova. Za sada ćemo se koncentrisati na svaku programersku petlju ponaosob, svaka će pratiti praktični primer i objašnjenje kad je koju najbolje koristiti. Čak iako ste upoznati sa programerskim petljama, pročitajte ovaj post do kraja. Koristiće vam više nego što mislite!

Programerska petlja for

Programerske petlje u C# programskom jeziku

Tokom programiranja često će te imati potrebu za iteracijom; da izvršavate isti blok koda više puta zaredom. Programski jezik C# za tu svrhu ima 4 različite programske petlje kojima se postiže iteracija koda sve do ispunjavanja određenog uslova. Programske petlje u C# programskom jeziku su nasleđene i identične su programskim petljama iz C++ programskog jezika. O programskim petljama u C++ programskom jeziku možete pogledati ovde, jer sve što važi za programske petlje u C++ programskom jeziku, važi i u C# programskom jeziku. Četiri programske petlje su:

• for
• foreach
• while
• do… while

Programske petlje for i foreach se u osnovi upotrebljavaju kada unapred znate koliko puta hoćete da se izvrši iteracija dok programske petlje while i do while se više koriste kada broj iteracija zavisi od vrednosti relevantnih elemenata u fazi izvršavanja programa.

 

( Proces rada for petlje u C# programskom jeziku )

Programska petlja for

Programska petlja for se sastoji od tri parametra: inicijalizatora, uslova i iteratora. Sintaksa programske petlje for je sledeća:

for ( inicijalizator; uslov; iterator )
        iskaz (i)

Inicijalizator je u suštini brojač, deklarisana inicijalizovana promenjiva; uslov je izraz koji samo kad vraća true prelazi na sledeću iteraciju i iterator je izraz koji povećava ili umanjuje brojač. Ali najbolje da pogledate sledeći kod programa da bi ste razumeli kako se koristi for petlja u kodu.

Iskazi odlučivanja u C# programskom jeziku

Iskazi odlučivanja su bazirani na uslovima. Bez obzira kakav je uslov definisan on se u programiranju uvek svodi na logičke operatore, true ili false. Jednostavno svaki uslov može biti ili ispunjen ili ne; tačan ili netačan. Nema možda, kao u stvarnom životu; jer je u kodu sve crno ili belo! Ako nije vaš kod će da prijavi grešku ili se uopšte neće ni pokrenuti. Takođe, skoro sva AI - Artificial Intelligence – veštačka inteligencija je bazirana na iskazima odlučivanja.

( If... else statement u C# programskom jeziku )

Programerska veština koja pravilno kombinuje i grana uslove u programiranju je mnogo bitnija stvar nego što se to i pretpostavlja kad se uči. Na bilo kom programerskom radnom mestu se podrazumeva da logiku uslovnog odlučivanja umete da iskombinujete do savršenstva. U nekim kompanijama postoje pravila, da na primer morate koristiti vitičaste zagrade { } u if... else iskazima i kad za to nema potrebe. Prvi iskaz za donošenje odluka u C# programskom jeziku jeste if… else… statment. Možete ga koristiti na tri načina:

if (condition)
           statement;
ili

if (condition)
           statement;

else 
           statement;
ili

if (condition)
          statement;

else if (condition)
          statement;

else
          statement;


Prvi način znači ako je logički uslov ispunjen, onda izvrši iskaz. Drugi način znači ako je logički iskaz ispunjen onda izvrši prvi iskaz ali ako nije izvrši drugi iskaz. Treći način je; ako je prvi uslov ispunjen izvrši iskaz, ako nije proveri da li je drugi uslov ispunjen i ako jeste izvrši iskaz. Ali ako obadva prethodna uslova ne ispunjavaju uslove onda izvrši zadnji iskaz. Naravno u trećem načinu korišćenja if… else iskaza vi niste ograničeni na jedan else if uslova, nego ih možete imati više. Prvi uslov if i zadnji uslov else može se pisati samo jednom u jednoj strukturi if... else strukture.

Kako da if uslovima nateram korisnika da unese pravu vrednost umesto da mu prijavljujem grešku?