Da
li ste ikad čuli za interaktivne iskaze? To vam je u suštini zastrašujuća nova terminologija
koja se koristi u najnovijim prevodima informatičke literature koja samo zbunjuje
programere. Reč je naravno o programerskim petljama. U jednom od zadnjih
postova, učili smo if i switch iskaze odlučivanja sa kojima možete da ispitate neki uslov i
onda na primer da prikažete rezultat baziran na ispunjavanju iskaza na ekranu.
Na primer ako osoba ima 18 ili više godina onda je osoba punoletna ali ako osoba
nema 18 ili više godina onda nije. Otkucate uslov u programu i jednostavno
rezultat prikažete na ekranu. Ali šta ako na primer želite da ispišete 1000
puta na ekranu da je osoba punoletna? Znam da nema nikakve logike da to radite,
ali čisto radi primera; kako će te to uraditi? Nećete valjda napisati 1000 if
iskaza? Ili još jednostavniji primer, kako ćete reči računaru da vam ispiše
brojeve od 1 do 1000 na ekranu? Da li će te vi ispisati svaki broj u programu da
se ispiše na ekranu? Da li ćete ispisati u programu 1000 redova linijskog koda
da bi ste uradili tako jednostavnu stvar? Naravno, da nećete; upravo zato imamo
programerske petlje koje bez obzira koliko imate iteracija ili bolje rečeno bez
obzira koliko se petlja puta bude izvršavala, vi je pišete samo jednom u par
linija koda. Programerske petlje jednostavno se izvršavaju koliko god je neophodno puta sve
dok ne izvrše zadati uslov i na taj način izuzetno i precizno rešavaju mnogobrojne zadatke na tako jednostavan način iteracijom.
( Programerske petlje u C# programskom jeziku )
Da
stvari budu još bolje, vi imate čak četiri vrste programskih petlji u C# programskom jeziku koje još više olakšavaju rešavanje bilo kojeg zadatka koji
zahteva iteraciju. Međutim da bi ste to postigli takođe je potrebno da znate i
kada koju od tih četiri programerske petlje da koristite. Prvo da nabrojimo
koje su to četiri petlje. Prva programerska petlja je for petlja. Na primer u Visual Basic .Net programskom jeziku ista petlja se zove i for
next petlja. Druga je foreach programerska petlja, treća while programerska petlja i četvrta je do while programerska petlja. Možete ih zvati i interaktivni iskaz ili na primer for statement. To je
do vas ili do pravila kompanije u kojoj radite. Na primer kad radite u nekoj kompaniji
ne možete da prilikom komentarisanja vašeg koda u komentaru da pišete petlja,
već statement iako je retkost da neka od kompanija dozvoljava da uopšte pišete
komentare na srpskom jeziku. Sve u svemu, želim da razumete da ćete u
programiranju često koristiti programerske petlje, ponekad i programerske petlje u drugim programerskim petljama najčešće u
radu sa nizovima o kojima ćemo pisati u nekim od sledećih postova. Za sada ćemo
se koncentrisati na svaku programersku petlju ponaosob, svaka će pratiti
praktični primer i objašnjenje kad je koju najbolje koristiti. Čak iako ste
upoznati sa programerskim petljama, pročitajte ovaj post do kraja. Koristiće vam
više nego što mislite!
Programerska
petlja for
