Funkcije u C# programskom jeziku

Prošli put smo učili Nizove u C# programskom jeziku, dok ćemo danas učiti još jednu interesantnu i korisnu stvar; funkcije. Bez obzira da li ste početnik u programiranju i bez obzira da li ste do sada učili funkcije u C# programskom jeziku, definitivno ste ih koristili čak i u vašem prvom C# programu. Funkcije predstavljaju jednu izdvojenu celinu naredbi koji izvršavaju neki zadatak. Funkcije pravite kada imate potrebu da deo koda izdvojite i stavite u jednu celinu ili kad imate potrebu da jedan deo koda više puta koristite u programu. Jednostavnije je da pišete samo jednom kod i da ga pozovete kad god vam treba nego da pišete isti kod. Na primer imate funkciju koja latinična slova konvertuje na ćirilična slova. Kad god hoćete da nešto napišete na ćirilici samo pozovete funkciju koja to radi. Isto tako na primer; kad imate neku grešku, ispravljate je samo na jednom mestu u funkciji a ne sto puta u celom kodu. Funkcije često nazivaju metodama, što one i jesu. Ali mnogo programera danas meša pojam metode sa funkcijama jer postoji razlika. Metode nisu samo funkcije, već predstavljaju i druge članove klase i strukture koji ne predstavljaju podatke. Znači metode su i indekseri, operatori, konstruktori i destruktori. Čak i svojstva se ponekad smatraju metodama, ali treba znati da svojstva imaju samo karakteristike metoda i atributa, ali svojstva nisu ni metode ni atributi. Ovo je bitno da znate najviše radi testova koji se polažu za Microsoft sertifikate. I pored toga što su funkcije u C# programskom jeziku slične funkcijama u C i C++ programskom jeziku, funkcije u C++ programskom jeziku možete pogledati ovde; one se takođe razlikuju. C# programski jezik ne podržava globalne metode. Svaku funkciju morate pisati unutar klase. U C# programskom jeziku nije moguće koristiti blokove za grupisanje modifikatora poput public ili private već se u C# programskom jeziku funkcije ali i ostale metode moraju deklarisati sa modifikatorima. Modifiers - modifikatori vam određuju rang delovanja promenjive, funkcije, strukture, metode i klase na nivou celog Solution – rešenja. Osnovni modifikatori pristupa su:

•          Public – javan, bez restrikcija.
•      Protected Internal – limitiran na program, klasu i izvedene klase
•          Internal – limitiran na program i klasu
•          Protected – limitiran na klasu i izvedene klase.
•          Private – limitiran samo na klasu

Pored navedeni modifikatora obavezno trebate obratiti pažnju i na ključnu reč: 

• static – omogućava da nam nije potrebno da instaciramo klasu kako bi smo pristupili članu klase

Postoje i drugi modifikatori kojima pravimo anonimne ili asinhronizovane funkcije ali o njima će biti posebno pisano u narednim postovima. 

  

( Funkcije mogu da vraćaju i ne vraćaju vrednost )

U C# programskom jeziku imate jednu specijalnu funkciju, funkcije koje ne vraćaju vrednost i funkcije koje vraćaju vrednost. Svaka od njih može uzimati argumente. Specijalna funkcija ili funkcija koju poznajete kao Main() funkcija se koristi kao startna pozicija svakog programa. Može postojati samo jedna funkcija Main() u jednoj klasi ali u drugačijem imenskom prostoru.

static void Main(string[] args) {}

Ako bi ste napravili neku klasu u istom inenskom prozoru i u njoj navedenu funkciju dobili bi ste grešku:

• Program has more than one entry point defined. Compile with /main to specify the type that contains the entry point.

Zato možete imati na primer više formi u projektu gde svaka forma ima svoju Main() funkciju, ali to je zato što svaka forma ima drugačiji imenski prostor. Takođe vidimo da Main() funkcija prihvata argumente u args niz tipa string. I takođe vidimo ključnu reč void koja nam potvrđuje da navedena funkcija ne vraća nikakvu vrednost, već se program završava kad se funkcija izvrši do kraja. Ovu funkciju nikad ne trebate menjati i posebno ne trebate da pravite neku svoju.

Funkcije koje ne vraćaju vrednost

Programerske petlje u C# programskom jeziku

Tokom programiranja često će te imati potrebu za iteracijom; da izvršavate isti blok koda više puta zaredom. Programski jezik C# za tu svrhu ima 4 različite programske petlje kojima se postiže iteracija koda sve do ispunjavanja određenog uslova. Programske petlje u C# programskom jeziku su nasleđene i identične su programskim petljama iz C++ programskog jezika. O programskim petljama u C++ programskom jeziku možete pogledati ovde, jer sve što važi za programske petlje u C++ programskom jeziku, važi i u C# programskom jeziku. Četiri programske petlje su:

• for
• foreach
• while
• do… while

Programske petlje for i foreach se u osnovi upotrebljavaju kada unapred znate koliko puta hoćete da se izvrši iteracija dok programske petlje while i do while se više koriste kada broj iteracija zavisi od vrednosti relevantnih elemenata u fazi izvršavanja programa.

 

( Proces rada for petlje u C# programskom jeziku )

Programska petlja for

Programska petlja for se sastoji od tri parametra: inicijalizatora, uslova i iteratora. Sintaksa programske petlje for je sledeća:

for ( inicijalizator; uslov; iterator )
        iskaz (i)

Inicijalizator je u suštini brojač, deklarisana inicijalizovana promenjiva; uslov je izraz koji samo kad vraća true prelazi na sledeću iteraciju i iterator je izraz koji povećava ili umanjuje brojač. Ali najbolje da pogledate sledeći kod programa da bi ste razumeli kako se koristi for petlja u kodu.