MANUEL RADOVANOVIĆ : Otključajte Tajne Superpamćenja, Kako Koristiti Memorijske Kuke Za Poboljšanje Vaše Memorije?

Da li želite da otkrijete kako pamćenje funkcioniše i kako ga unaprediti? U ovom intrigantnom postu istražujemo koncept superpamćenja i kako možete koristiti memorijske kuke, jednostavne tehnike za poboljšanje vaše memorije. Bez obzira da li ste učenik koji želi da poboljša svoje ocene, Python programer, profesionalac koji se suočava sa izazovima na radu, ili jednostavno osoba koja želi da održava oštru memoriju tokom starijih godina, ovo je tutorijal koji će vam pružiti praktične savete i tehnike za otključavanje potencijala vaše memorije! Već godinama, od kada sam počeo da istražujem knjige o pozitivnoj psihologiji, nisam mogao da odolim privlačnosti knjiga čuvenog britanskog psihologa, Toni Buzana. Njegove inovativne metode pamćenja su postale izuzetno popularne širom sveta, mnogi ljudi ih sve više koriste kako bi unapredili svoju kreativnost, pamćenje i učenje. Buzan je ostavio značajan uticaj na oblast obrazovanja i razvoja uma, i to posebno na mene. Inspirisan njegovim idejama, odlučio sam da pređem sa reči na dela, i tokom godina sam razvio svoju vlastitu tehniku pamćenja - "Manuelov Vrhunski Sistem Pamćenja".

( Manuel Vrhunski Sistem Pamćenja će da broji 10 000 memorijski kuka na srpskom jeziku )

Ovaj sistem kombinuje različite značajne tehnike u jednu, rezultirajući efikasnim alatom za pamćenje i učenje. Od danas je vreme da se vratim u prošlost i od početka prepravim postojećih 1 000 i proširim na 10 000 memorijski kuka, kao i da celi sistem podelim sa vama. Verujte, to je ogroman posao! Ali sa vašom podrškom, obostranom komunikacijom, AI – veštačkom inteligencijom, Python programskim jezikom, mojim višegodišnjim iskustvom na ovom području i najnovijim proverenim saznanjima; verujem da ću to uspeti na obostranu korist i zadovoljstvo. Ono što vi treba da znate jeste, da sam ja shvatio da mnogi posetioci mog bloga nemaju baš veliki kapacitet pamćenja i koncentracije, da bi pratili moj rad. Ja nikad nisam ni ušao u teretanu, ali kad je u pitanju inteligencija; svoj um treniram svojim načinom života; koristim ga maksimalno. Nije ni čudo, niti slučajno da se ponekad setim i svoje bake šta mi je pričala dok sam držao zvečku u ruci i dok je pravila neke grimase. Nije isto da li vi koristite vaš um ili mu dozvoljavate da radi sve rutinski jedno te isto ili da se prepuštate umnoj pasivnosti. Nije isto da li vozite automobil ili ste ga ostavili na parkingu da kupi prašinu, da mu se izduvaju gume i isprazni akumulator. Hoću samo da znate da sve možete da promenite i da pamtite šta god hoćete; posebno ako ste programer. Jer onda definitivno razmišljate i niko vas ne voli! Dozvolite da vam objasnim. Ma koliko koristili ni najmoćniju vizualizaciju, ni jedan šahista ne pamti celu šahovsku tablu. On pamti delove i samo je to bitno dok ne vidi celu sliku. Bitna je tehnika! Zato vam ostavljam na raspolaganju da vi možete da birate. Da li hoćete da učite 100, 1000 ili svih 10 000 memorijski kuka na srpskom jeziku. Manuelov Vrhunski Sistem Pamćenja vam omogućuje takav izbor i on čak tu i pre nego što se ceo kompletira. Tako da vi odmah, zajedno samnom možete početi da učite prve memorijske kuke. Ali pre nego što počnemo upoznajte se sa ključnim pitanjima, koje verujem da imate mnogo. Kao npr. O čemu ti to? Kakve kuke? Šta ti je to? Da učim, jesi li ti normalan? Svejedno, pišite!

Zašto zaboravljamo?

Zamislite da ništa ne zaboravljate, idete ulicom i pamtite sva ta lica oko sebe, čak znate i sve o njima.

Zamislite milion glasova u glavi i sve te informacije koje vaš um procesira samo dok pomerite jedan prst na vašoj ruci. Bilo bi nezgodno. Nebi ste smeli ni da ustanete iz kreveta. Zato postoje razlozi zašto se neke stvari nikada ne prisećaju. Ali večno ostaju u vašem umu zapisane. Ali zašto ne pamtite stvari večno i prisećate se istih; kad god vi to hoćete; stvari koji su vama bitni i trebaju vam kad se crvenite pred celim razredom i vašom profesoricom? To je uglavnom zato što kroz život ne prolazimo svi isto. Zato što neki ljudi imaju velike poteškoće i situacije u životu. Ali navedimo neke, koje nas sve koče svaki dan:

Nedovoljna pažnja i koncentracija - Ako nismo dovoljno pažljivi i koncentrisani prilikom upijanja informacija, te informacije se neće dobro usaditi u našem mozgu i lakše ćemo ih zaboraviti.

Nedostatak ponavljanja - Pamćenje se poboljšava ponavljanjem informacija tokom vremena. Ako ne ponavljamo informacije koje želimo da pamtimo, mozak može lako zaboraviti te informacije.

Nedostatak emocionalne veze - Emocionalna veza sa informacijama može pomoći u boljem pamćenju. Ako nemamo emocionalnu vezu sa određenim informacijama, mozak može imati manje motiva da ih čuva u dugoročnom pamćenju.

Stres i umor - Stres i umor mogu negativno uticati na pamćenje. Kada smo pod stresom ili umorni, naš mozak može imati teže vreme da pamti i zadržava informacije.

Ometajući faktori - Ometajući faktori, kao što su buka, neprijateljsko okruženje ili prevelika količina informacija, mogu ometati proces pamćenja i dovesti do zaboravljanja.

Nedostatak upotrebe informacija - Ako ne koristimo informacije koje smo naučili ili ne primenjujemo novo znanje u praksi, mozak može zapostaviti te informacije i zaboraviti ih tokom vremena.

Biološki faktori - Postoje i određeni biološki faktori, kao što su zdravlje, starenje, povrede mozga ili određeni neurološki poremećaji, koji mogu uticati na pamćenje i dovesti do zaboravljanja.

Jednostavno, zaboravljanje je normalan deo funkcionisanja mozga i da se može javljati kod svih ljudi u određenoj meri. Međutim, postoje tehnike pamćenja i strategije koje se mogu koristiti kako bi se poboljšalo pamćenje i smanjilo zaboravljanje. Jedan od najznačajniji je upravo Manuelov Vrhunski Sistem Pamćenja!

( Zaboravljanje zavisi od mnogih faktora u našem životu )

Kako pamtimo?

Pamćenje je složen proces u mozgu koji omogućava ljudima da primaju, obrađuju, čuvaju i oporavljaju informacije. Kao što imate kodiranje na računarima, tako postoji i kodiranje u vašem umu. Sve što vidite čujete ili čak namirišete; sve se te informacije kodiraju i pretvaraju u oblik koji mozak može da razume i pamti. Kodiranje uma se odvija na više načina. Pamćenjem slika, pamćenjem komunikacije, reči, zvukova ili jednostavno pamćenje značenja informacija ili čak pamćenjem emocijama. Npr. pamćenjem sećanjem ili prisećanjem što je teže od prepoznavanja, upotrebom asocijacija itd. Kad god nešto doživljavate, istovremeno se odvajaju i drugi procesi. Sva vaša iskustva se međusobno povezuju; pa kad pamtite samo jedan takav doživljaj; obično ćete se setiti i onoga što ga je pratilo. Ono što je nama bitno da znamo, to jest da mozak skladišti sve svoje informacije na dva svoja glavna skladištenja. U kratkotrajnu privremenu memoriju i u dugotrajnu memoriju u kojoj informacije ostaju trajno.

( Pamćenje koristi ograničenu kratkotrajnu i neograničenu dugotrajnu memoriju )

Šta su desna i leva hemisfera mozga?

Desna i leva hemisfera mozga su dve polovine mozga koje imaju različite funkcije, uključujući i pamćenje. Leva hemisfera mozga obično se povezuje sa verbalnim i analitičkim sposobnostima. Ona je zadužena za obradu jezika, matematiku, logiku i analitičko razmišljanje. Takođe, leva hemisfera je obično povezana sa pamćenjem činjenica, imenima, brojevima i drugim detaljima koji se odnose na verbalno zasnovane informacije. S druge strane, desna hemisfera mozga povezuje se sa kreativnošću, intuitivnim razmišljanjem, prepoznavanjem obrazaca i vizuelno prostornim sposobnostima. Desna hemisfera je obično povezana sa pamćenjem vizuelnih slika, emocionalnih doživljaja, muzike, likova i mesta. Iako se obično povezuju sa određenim funkcijama, leva i desna hemisfera mozga sarađuju zajedno i funkcionišu kao integrisan sistem. Pamćenje je kompleksan proces koji uključuje različite
delove mozga i njihovu koordinaciju kako bi se formirale, skladištile i povratno dozivale informacije u memoriji. Pamćenje može biti rezultat kompleksne interakcije između desne i leve hemisfere mozga, kao i drugih delova mozga i faktora kao što su pažnja, emocije, motivacija i iskustva. Ono što je nama bitno jeste da razumemo što više koristimo obe polovine mozga za memorijske kuke, bolje i lakše ćemo da se prisećamo i pamtimo.

( Leva i desna hemisfera mozga zarađuju zajedno i funkcionišu kao integrisan sistem )

Šta je superpamćenje?

Nažalost, kada pomislimo na super pamćenje mnogi ljudi pomisle na savantski sindrom koji predstavlja visok nivo sposobnosti u određenim oblastima kod nekih osoba koje imaju neki poremećaj u razvoju. Osobe sa savantskim sindromom obično imaju poteškoće u svakodnevnim aktivnostima koje su van njihove ekspertize, poput komunikacije i socijalne interakcije. Ali ne možemo da zanemarimo njihove sposobnosti povezane sa fotografskim pamćenjem, preciznošću i izuzetnim nivoom fokusa u oblasti u kojoj su te osobe eksperti. Međutim, superpamćenje za mene ima sasvim drugačiju koncepciju. Za mene superpamćenje je skup tehnika koja se uči i koristi da bi omogućila da bolje pamtimo. Da bi ste pamtili nešto, jednostavno to što pamtite treba pravilno da povežete sa nečim što već znate.

Šta je Manuelov Vrhunski Sistem Pamćenja?

Odgovor na to pitanje trebate početi šta je uopšte Vrhunski Sistem Pamćenja? Vrhunski sistem pamćenja predstavlja skup tehnika i strategija koje se koriste za unapređenje memorije i povećanje efikasnosti u pamćenju. Ove tehnike mogu biti korisne u različitim oblastima, kao što su učenje, radna memorija, pamćenje imena, događaja, brojeva i drugih vrsta informacija. Koristi se i usavršava više od 300 godina. Manuelov Vrhunski Sistem Pamćenja je Manuelov izbor tehnika pamćenja i memorijski kuka, koje omogućavaju bolje pamćenje. Manuelov Vrhunski Sistem Pamćenja koristi sledeće tehnike
međusobno povezane kao da su jedna:

Metoda mesta – tehnika koja se zasniva na povezivanju informacija sa fizičkim lokacijama u prostoru ili mašti, što olakšava pamćenje i obnavljanje informacija

Pegovanje – tehnika koja uključuje povezivanje brojeva sa određenim rečima ili slikama što itekako pomaže u pamćenju

Metoda asocijacija – tehnika koja se sastoji od povezivanja novih informacija sa već poznatim informacijama, u Manuelovom Vrhunskom Sistemu Pamćenja se to više odnosi na povezivanje onog što hoćete da pamtite sa memorijskim kukama koje poznajete

Tehnika vizualizacije – tehnika kreiranja mentalnih slika. Manuelov Vrhunski Sistem Pamćenja to najbolje koristi maštovitom pričom koja povezuje i pamti pojmove i scenarijom koji se priseća pojmova koje se pamte.

Korišćenje Manuelovog Vrhunskog Sistema Pamćenja zahteva vežbu, praksu i stalno usavršavanje i prilagođavanje različitih tehnika pamćenja koje želite da usvojite. Možda vam se na početku čini teško, ali zapamtite da je to zapravo igra koja postaje sve lakša kako se bavite vežbama vremenom. Kada vidite koliko postižete i koliko se vaš život poboljšava zahvaljujući ovom sistemu, bićete iznenađeni kako ste uopšte mogli učiti bez njega. Možete koristiti bilo koju tehniku Vrhunskog Sistema Pamćenja, ili čak napraviti svoju, prilagođenu vašim potrebama. Sve je na vama.

( Manuelov Vrhunski Sistem Brojeva, dok je brojao 1000 memorijski kuka )

Kako je nastao Manuelov Vrhunski Sistem Pamćenja i kako se primenjuje?

Manuelov Vrhunski Sistem Pamćenja nastao je kao rešenje pre svega za problem pamćenja velikog broja brojeva. Iako većina ljudi može da zapamti nekoliko naziva proizvoda za kupovinu ili nekoliko brojeva telefona, pamćenje većih brojeva može biti teško i komplikovano. Tipično, prosečna mlada i zdrava osoba može da zapamti oko 15 naziva proizvoda u kratkotrajnoj memoriji, dok je pamćenje većeg broja brojeva često ograničeno na 9 brojeva pre nego što se informacije prebace u dugoročnu memoriju. Manuelov Vrhunski Sistem Pamćenja rešava ovaj problem pretvaranjem brojeva u slova kao i ostali sistemi, kao i kreiranjem asocijacija povezanih pojmovima koje predstavljaju te brojeve. Na primer, umesto da pamtite broj telefona 011 117 397, lakše je zapamtiti asocijaciju TETKA JEDE JABUKU koja predstavlja taj broj telefona. Ovaj sistem počinje od oblika i izgleda slova, kako bi sve bilo jasno i razumljivo. Primena ovog sistema podrazumeva vežbu i praksu, kao i stalno usavršavanje i prilagođavanje različitih tehnika pamćenja. Možete koristiti bilo koju tehniku Vrhunskog Sistema Pamćenja ili čak napraviti svoju prilagođenu svojim potrebama. Međutim, možete koristiti i Manuelov Vrhunski Sistem Pamćenja, ali ga ne možete prisvojiti i zvati svojim! Ako želite nešto svoje jednostavno promenite neke memorijske kuke da ne biste kršili autorska prava. U svakom slučaju Manuelov Vrhunski Sistem Pamćenja je jedna od smernica koje mogu pomoći u tom procesu.

Ako 0 podelimo po vertikali i vertikalno ih pomerimo, dobićemo s … slovu s je slično z

0 – c, z

Mala slova t i d imaju jednu vertikalnu crtu koja asocira na rimski broj 1

1 – t, d

Malo slovo n ima dve vertikalne crte koje asociraju na rimski broj 2

2 – n

Malo slovo m ima tri vertikalne crte koje asociraju na rimski broj 3

3 – m

Malo slovo r u svom pisanom obliku može da asocira na broj 4

4 – r

Broj 50 na rimskom se piše veliko L i zato je malo l odabrano da predstavlja broj 5

5 – l

Sva slova koja imaju bilo kakvu kvaku predstavljaju broj 6

6 – č, ć, đ, dž, š, ž

Veliko slovo K se može napisati pomoću dva broja 7, slovo g dodato

7 – k, g

Ćirilično f i v sa svojim oblicima asociraju na broj 8

8 – f, v

Mala slova p i b asociraju na broj 9

9 – p, b

Sad kad znate koji suglasnici vas asociraju na neki broj, lakše vam je i upamtiti koja slova predstavljaju koji broj. U bilo koje doba noći da vas neko pita koje slovo je npr. br 3, vi ćete se setiti da rimsko tri predstavlja malo slovo m i to nikad nećete zaboraviti. Pogledajte dobro i proverite da li pamtite koji broj predstavlja koje slovo. Ostali 5 suglasnika su neutralni. Vaš ključ vrhunskog sistema pamćenja brojeva izgleda ovako.

· 0 – c, z

· 1 – t, d

· 2 – n

· 3 – m

· 4 – r

· 5 – l

· 6 – č, ć, đ, dž, š, ž

· 7 – k, g

· 8 – f, v

· 9 – p, b

Ovaj sistem brojeva je idealan ukoliko želite da pravite 100 pojmova ( 0 – 99 ), gde jedan pojam predstavlja 2 cifre, međutim ako hoćete da pravite 10 000 pojmova ( 0 – 9999 ), iz iskustva vam mogu reći da je i pored našeg bogatog Srpskog jezika nemoguće naći u rečnicima 9999 jednostavnih pojmova sa kojima bi ste sastavljali pravilno reči prema navedenom sistemu. Iz tog razloga, da bi proširio kapacitet, ja sam ukinuo svih 5 neutralnih suglasnika i dodao ih svom vrhunskom sistemu pamćenja brojeva. Tako da on izgleda ovako.

· 0 – c, z, s

· 1 – t, d

· 2 – n, nj

· 3 – m, j

· 4 – r, h

· 5 – l, lj

· 6 – č, ć, đ, dž, š, ž

· 7 – k, g

· 8 – f, v

· 9 – p, b

Sad kad znamo ključeve Manuelovog Vrhunskog Sistema Pamćenja, sa njima pretvaramo brojeve u slova. Pojmove pravimo tako što pretvaramo brojeve u slova, zatim dodajemo koje god hoćemo samoglasnike radi čitljivosti. Samoglasnici su neutralni i služe nam samo da sastavimo reči od skraćenica lakše za čitanje. Npr. Šta je lakše pročitati TTK ili TETKA? Posle četvrtog suglasnika ne prevodimo dalje brojeve u slova. Npr. devojčica bi bila 18 360, ovako je ona 1 836, četiri broja maksimum. Na taj način i ova reč se može koristiti kao memorijska kuka, inače pojam devojčica bi bio neupotrebljiv u očajničkom traženju pojma za memorijsku kuku broj 1 836. Tako isto ako pojam počinje sa slovom koje predstavlja 0. Npr. broj 3 kod mene je memorijska kuka broj 3 som. Inače ovaj broj bi se mogao tako prevoditi kao i 03. Na ovaj način možete koristiti i reči koje počinju sa c, z i s. Sad kad znate osnovna pravila kako se kreira neka memorijska kuka, ili zašto Manuelov Vrhunski Sistem Pamćenja prevodi broj 117 u TTK u TETKA, onda možete početi sa pravljenjem svojih ili korišćenjem kuka koje koristi Manuelov Vrhunski Sistem Pamćenja. Od sledećeg posta ovog tutoriala možete videti prvih 25 memorisjki kuka, pročitati njihovu priču i scenario, kako bi ste ih trajno ponavljanjem i korišćenjem pamtili. Zato na ovom blogu očekujte, 400 priča, scenarija ili postova na ovom blogu koje će vam predstaviti svih 10 000 memorijski kuka. Ogroman posao, zar ne? Ništa, zato, samo zasučite rukave i igra može da počne!