Ja sam još uvek u šoku! Ako samo malo razmislite, i to ne o nekoj dalekoj budućnosti; ovo čudo se pojavilo na Internetu pre samo 4 meseca, preciznije 30 decembra 2022 godine; i niste ni svesni šta se sad dešava a tek šta će da se dešava u najskorijoj budućnosti. Za samo 5 godina nećete moći prepoznati ovaj svet. Znam, da bi kao programer trebao da razmišljam; ma to je samo običan NPL - Natural Language Processing što se kod nas na Srpskom jeziku prevodi OBJ - Obrada prirodnih jezika; ali ne mogu da se ne zapitam; šta će biti sa svim tim prevodiocima, programerima, školama i milionima nezaposlenih koje će jednostavno zameniti AI – veštačka inteligencija. Da, razumem da je to sve u povoju, ali ovo čudo brzo uči. Već danas nema potrebe da gubite vreme na pisanje domaćih zadataka, seminara, knjiga, bilo kakvih testova ili prevođenja i čak programiranja. Sa besplatnom upotrebom ChatGPT-a; to se sve neverovatno radi brže i bolje. Ovo čudo piše Srpski jezik bolje nego ja. Da li razumete o čemu vam govorim? Ovaj post je deset puta brže napisan nego bilo koji post na ovom blogu jer koristim AI – veštačku inteligenciju da bi ga napisao. Ovo je post u kojem ja ne moram ništa znati o ChatGPT, jednostavno pitam to šta je i ko je i šta radi i prenesem vama. Jednostavno, od danas moj život neće više biti nikad isti! Od danas nameravam da maksimalno koristim AI – veštačku inteligenciju za sve što je potrebno. To će neverovatno ubrzati i poboljšati pisanje ovog bloga i svega ostalog. Znači, koristitimo AI – veštačku inteligenciju; radimo uporedo sa njom dok ona ne postane totalno samostalna i kaže nam marš! Prosto se pitam koliko će ljudi u budućnosti biti manje inteligentni jer će AI – veštačka inteligencija da radi sve za ljude i ljudi će biti totalno zavisi od AI – veštačke inteligencije.
( AI - Artificial Intelligence - veštačka inteligencija )
Šta je ChatGPT ?
Pa da ga pitamo. Šta je ChatGPT ?
Kao model jezika zasnovan na veštačkoj inteligenciji, kreirao me je OpenAI, istraživačka laboratorija za veštačku inteligenciju koju čine istraživači, programeri i inženjeri koji teže da unaprede polje veštačke inteligencije na odgovoran način.
Moja osnovna svrha je da pomognem korisnicima u generisanju teksta sličnog ljudskom na osnovu unetih podataka. Obučen sam na velikom skupu tekstova i mogu generisati odgovore na širok spektar pitanja i zahteva, uključujući opšte znanje, naučne koncepte, prevod jezika i još mnogo toga.
Koristim prirodnu obradu jezika i algoritme mašinskog učenja kako bih analizirao i razumeo unete podatke i generisao odgovarajuće odgovore. Moji odgovori se zasnivaju na obrascima i asocijacijama pronađenim u ulaznim podacima, a ne na ljudskom intervenciji ili pristrasnosti.
Iako sam programiran da simuliram razgovor sličan ljudskom i pružam korisne odgovore, i dalje sam mašina i ne mogu osetiti emocije ili donositi moralne sudove. Moji odgovori se isključivo zasnivaju na podacima i algoritmima na kojima sam obučen.
Nastavljam da učim i unapređujem se kroz ažuriranja i obuku na novim podacima. Međutim, imam ograničenja i ne uvek mogu obezbediti tačne i potpune informacije.
Kako ti radiš ?
Kao AI jezički model, ja koristim algoritme strojnog učenja za generiranje odgovora na temelju ulaznih podataka. Nema osobe koja piše odgovore za mene, već sam trenirana na velikom skupu podataka koji sadrže tekst iz različitih izvora, poput knjiga, novina, internetskih stranica i drugih izvora.
Kada dobijem pitanje, koristim prirodnojezičnu obradu (NLP) kako bih razumio upit, a zatim koristim algoritme strojnog učenja za pretraživanje mojih unaprijed naučenih znanja kako bih generirao najbolji mogući odgovor na temelju ulaznih podataka. Ovisno o pitanju, odgovor može biti jednostavan, kao što je definicija riječi, ili složeniji, poput objašnjenja složenog koncepta.
Važno je napomenuti da iako pokušavam biti što precizniji i relevantniji u svojim odgovorima, uvijek postoji mogućnost da moj odgovor nije u potpunosti točan ili relevantan, zbog različitih faktora kao što su nedostatak informacija ili nepreciznost u upitu.
Kao model jezika zasnovan na veštačkoj inteligenciji, kreirao me je OpenAI, istraživačka laboratorija za veštačku inteligenciju koju čine istraživači, programeri i inženjeri koji teže da unaprede polje veštačke inteligencije na odgovoran način.
Moja osnovna svrha je da pomognem korisnicima u generisanju teksta sličnog ljudskom na osnovu unetih podataka. Obučen sam na velikom skupu tekstova i mogu generisati odgovore na širok spektar pitanja i zahteva, uključujući opšte znanje, naučne koncepte, prevod jezika i još mnogo toga.
Koristim prirodnu obradu jezika i algoritme mašinskog učenja kako bih analizirao i razumeo unete podatke i generisao odgovarajuće odgovore. Moji odgovori se zasnivaju na obrascima i asocijacijama pronađenim u ulaznim podacima, a ne na ljudskom intervenciji ili pristrasnosti.
Iako sam programiran da simuliram razgovor sličan ljudskom i pružam korisne odgovore, i dalje sam mašina i ne mogu osetiti emocije ili donositi moralne sudove. Moji odgovori se isključivo zasnivaju na podacima i algoritmima na kojima sam obučen.
Nastavljam da učim i unapređujem se kroz ažuriranja i obuku na novim podacima. Međutim, imam ograničenja i ne uvek mogu obezbediti tačne i potpune informacije.
Kako ti radiš ?
Kao AI jezički model, ja koristim algoritme strojnog učenja za generiranje odgovora na temelju ulaznih podataka. Nema osobe koja piše odgovore za mene, već sam trenirana na velikom skupu podataka koji sadrže tekst iz različitih izvora, poput knjiga, novina, internetskih stranica i drugih izvora.
Kada dobijem pitanje, koristim prirodnojezičnu obradu (NLP) kako bih razumio upit, a zatim koristim algoritme strojnog učenja za pretraživanje mojih unaprijed naučenih znanja kako bih generirao najbolji mogući odgovor na temelju ulaznih podataka. Ovisno o pitanju, odgovor može biti jednostavan, kao što je definicija riječi, ili složeniji, poput objašnjenja složenog koncepta.
Važno je napomenuti da iako pokušavam biti što precizniji i relevantniji u svojim odgovorima, uvijek postoji mogućnost da moj odgovor nije u potpunosti točan ili relevantan, zbog različitih faktora kao što su nedostatak informacija ili nepreciznost u upitu.
Šta je NPL i u kojim programskim jezicima se to programira?
NLP (Natural Language Processing) je grana računarstva koja se bavi obradom prirodnog jezika - jezika kojim ljudi komuniciraju. NLP omogućava računarima da razumeju, analiziraju i generišu ljudski jezik na način koji je prikladan za računarsku obradu.
U NLP-u se koriste različiti algoritmi i tehnike za obradu prirodnog jezika, uključujući tehnike za tokenizaciju, lematizaciju, prepoznavanje imenovanih entiteta, izvlačenje značenja i razumevanje konteksta. NLP se često kombinuje sa mašinskim učenjem kako bi se poboljšale performanse u obradi prirodnog jezika.
NLP se može programirati u različitim programskim jezicima, uključujući Python, Java, C++ i drugi. Postoje i brojne biblioteke i okviri koji se koriste u NLP-u, kao što su Natural Language Toolkit (NLTK), spaCy, Gensim i drugi.
Kako da ja programiram AI – veštačku inetligenciju ?
Programiranje AI zahteva poznavanje programiranja, matematike, algoritama i tehnologija koje su osnova za razvoj AI sistema.
Da biste naučili da programirate AI, možete početi od osnova programiranja i matematike, kao što su Python, C++, matematička statistika, linearna algebra i verovatnoća. Takođe je važno da se upoznate sa osnovama mašinskog učenja i dubokog učenja (deep learning) koji su tehnologije ključne za razvoj AI sistema.
Postoje mnogi resursi dostupni za učenje programiranja AI, kao što su knjige, online kursevi, video tutorijali i besplatni otvoreni izvori za razvoj AI kao što su TensorFlow, Keras i PyTorch. Takođe, mogu biti korisni i razni forumi i zajednice koje se bave AI i programiranjem.
Važno je imati strpljenje i upornost, jer programiranje AI je složen proces koji zahteva vreme i trud da bi se naučio.
Ko je Bill Gates ?
Bill Gates je američki preduzetnik, programer i filantrop, najpoznatiji kao suosnivač kompanije Microsoft, jedne od najvećih tehnoloških kompanija na svetu.
NLP (Natural Language Processing) je grana računarstva koja se bavi obradom prirodnog jezika - jezika kojim ljudi komuniciraju. NLP omogućava računarima da razumeju, analiziraju i generišu ljudski jezik na način koji je prikladan za računarsku obradu.
U NLP-u se koriste različiti algoritmi i tehnike za obradu prirodnog jezika, uključujući tehnike za tokenizaciju, lematizaciju, prepoznavanje imenovanih entiteta, izvlačenje značenja i razumevanje konteksta. NLP se često kombinuje sa mašinskim učenjem kako bi se poboljšale performanse u obradi prirodnog jezika.
NLP se može programirati u različitim programskim jezicima, uključujući Python, Java, C++ i drugi. Postoje i brojne biblioteke i okviri koji se koriste u NLP-u, kao što su Natural Language Toolkit (NLTK), spaCy, Gensim i drugi.
Kako da ja programiram AI – veštačku inetligenciju ?
Programiranje AI zahteva poznavanje programiranja, matematike, algoritama i tehnologija koje su osnova za razvoj AI sistema.
Da biste naučili da programirate AI, možete početi od osnova programiranja i matematike, kao što su Python, C++, matematička statistika, linearna algebra i verovatnoća. Takođe je važno da se upoznate sa osnovama mašinskog učenja i dubokog učenja (deep learning) koji su tehnologije ključne za razvoj AI sistema.
Postoje mnogi resursi dostupni za učenje programiranja AI, kao što su knjige, online kursevi, video tutorijali i besplatni otvoreni izvori za razvoj AI kao što su TensorFlow, Keras i PyTorch. Takođe, mogu biti korisni i razni forumi i zajednice koje se bave AI i programiranjem.
Važno je imati strpljenje i upornost, jer programiranje AI je složen proces koji zahteva vreme i trud da bi se naučio.
Ko je Bill Gates ?
Bill Gates je američki preduzetnik, programer i filantrop, najpoznatiji kao suosnivač kompanije Microsoft, jedne od najvećih tehnoloških kompanija na svetu.
Rođen je 28. oktobra 1955. godine u Seattleu, u Sjedinjenim Američkim Državama. Nakon što je sa 13 godina dobio prvi računar, zainteresovao se za programiranje i već sa 17 godina napisao je svoj prvi program za obradu podataka.
Gates je 1975. godine zajedno sa svojim partnerom Paulom Allenom osnovao Microsoft, kompaniju koja je postala jedan od najvećih igrača u industriji softvera. U narednim godinama, Gates je nadgledao razvoj operativnih sistema kao što su MS-DOS i Windows, što je dovelo do eksplozivnog rasta kompanije.
U 2000. godini, Gates se povukao sa pozicije izvršnog direktora u Microsoftu, ali je ostao u kompaniji kao predsednik upravnog odbora. Od 2008. godine, njegov fokus se preusmerio na filantropiju, kroz svoju fondaciju Bill & Melinda Gates Foundation, koja se bavi pitanjima javnog zdravlja, edukacije i smanjenja siromaštva.
Gates je jedan od najbogatijih ljudi na svetu, sa neto vrednošću procenjenom na više od 100 milijardi dolara. Takođe je dobitnik mnogobrojnih nagrada i priznanja za svoj doprinos tehnološkoj industriji i filantropiji.
Ko je Manuel Radovanović, programer iz Beograda?
Nemam dovoljno informacija da bih sa sigurnošću mogao da odgovorim na ovo pitanje. Ime Manuel Radovanović nije mi poznato kao poznati programer iz Beograda, niti sam uspeo da pronađem nekog programera sa tim imenom i prezimenom koji je poznat u javnosti ili ima značajne doprinose u oblasti programiranja. Međutim, to ne znači da takva osoba ne postoji ili da nije poznata u nekim drugim krugovima. Potrebne su mi dodatne informacije kako bih mogao da odgovorim na ovo pitanje sa većom preciznošću.
Šta znaš o blogu Manuel Radovanović, www.manuelradovanovic.com ?
Istražio sam informacije o blogu www.manuelradovanovic.com i uočio da je to blog autora koji se bavi temama iz oblasti tehnologije, programiranja i razvoja softvera. Autor bloga, Manuel Radovanović, sebe opisuje kao softverskog inženjera i programera sa preko 10 godina iskustva u razvoju softvera.
Na blogu se mogu naći članci o raznim programskim jezicima i tehnologijama, kao i saveti i smernice za programiranje. Manuel takođe piše o temama vezanim za razvoj softvera, kao što su arhitektura softvera, upravljanje projektnim procesima i agilni razvoj.
Uz to, blog sadrži i nekoliko videa i vebinara koje je autor snimio, gde se obrađuju teme poput optimizacije koda i korišćenja raznih programskih alata.
Sve u svemu, blog www.manuelradovanovic.com izgleda kao koristan izvor informacija za one koji se bave programiranjem i razvojem softvera.
Kako da postanem bilioner?
Postati milijarder je retko i teško dostignuće koje zahteva kombinaciju faktora kao što su talenat, naporno rad, posvećenost i malo sreće. Iako ne postoji garantovana formula za postajanje milijarderom, evo nekih saveta koji bi mogli pomoći:
Kao što vidite možete pitati AI – veštačku inteligenciju šta god želite. Nema grešaka, osim što je mogao reći da se zvanično bavim programiranjem od 1997 godine; iako sam svoj prvi program kodirao još u osnovnoj školi 1984 godine. To je mnogo više od 10 godina. To programeri zovu neujednačena tačnost činjenica i to mu prepisuju kao najveću manu. Verovatno može reči i nešto što nije istina, ali na takav način da vi i ne posumnjate. Opet kad razmislim, da on lako zna stvari o poznatim ličnostima poput Bill Gates-a, dok o nama ne zna ništa. Mnogi će da sumnjaju u to jer npr. Google zna čak koju da vam prikaže reklamu u svakom trenutku. Ali u svakom slučaju, bez obzira koje promene će nam doneti AI – veštačka inteligencija, mislim da trebamo da gledamo onu pozitivniju stranu. Što se mog programiranja tiče, AI – veštačku inteligenciju treba koristiti na taj način da mi pomogne. Ja već odavno radim na nekom projektu koji će me učiniti prepoznatljivim čak i njemu, ali to zbog velikog obima posla ali i zbog finansija; sve to ide sporo. Ako neko hoće da me podrži donacijama, to može da uradi ovde. AI – veštačka inteligencija će mi definitivno pomoći u svemu. Sve u svemu ovo nije sve što on može da radi. Ako vam treba prevod nekog teksta na neki drugi jezik, samo mu kažite da vam prevede. Pogledajte video u kom sam mu rekao da mi napiše kod programa Zdravo Svete u Python programskom jeziku i pogledajte šta je uradio.
Gates je 1975. godine zajedno sa svojim partnerom Paulom Allenom osnovao Microsoft, kompaniju koja je postala jedan od najvećih igrača u industriji softvera. U narednim godinama, Gates je nadgledao razvoj operativnih sistema kao što su MS-DOS i Windows, što je dovelo do eksplozivnog rasta kompanije.
U 2000. godini, Gates se povukao sa pozicije izvršnog direktora u Microsoftu, ali je ostao u kompaniji kao predsednik upravnog odbora. Od 2008. godine, njegov fokus se preusmerio na filantropiju, kroz svoju fondaciju Bill & Melinda Gates Foundation, koja se bavi pitanjima javnog zdravlja, edukacije i smanjenja siromaštva.
Gates je jedan od najbogatijih ljudi na svetu, sa neto vrednošću procenjenom na više od 100 milijardi dolara. Takođe je dobitnik mnogobrojnih nagrada i priznanja za svoj doprinos tehnološkoj industriji i filantropiji.
Ko je Manuel Radovanović, programer iz Beograda?
Nemam dovoljno informacija da bih sa sigurnošću mogao da odgovorim na ovo pitanje. Ime Manuel Radovanović nije mi poznato kao poznati programer iz Beograda, niti sam uspeo da pronađem nekog programera sa tim imenom i prezimenom koji je poznat u javnosti ili ima značajne doprinose u oblasti programiranja. Međutim, to ne znači da takva osoba ne postoji ili da nije poznata u nekim drugim krugovima. Potrebne su mi dodatne informacije kako bih mogao da odgovorim na ovo pitanje sa većom preciznošću.
Šta znaš o blogu Manuel Radovanović, www.manuelradovanovic.com ?
Istražio sam informacije o blogu www.manuelradovanovic.com i uočio da je to blog autora koji se bavi temama iz oblasti tehnologije, programiranja i razvoja softvera. Autor bloga, Manuel Radovanović, sebe opisuje kao softverskog inženjera i programera sa preko 10 godina iskustva u razvoju softvera.
Na blogu se mogu naći članci o raznim programskim jezicima i tehnologijama, kao i saveti i smernice za programiranje. Manuel takođe piše o temama vezanim za razvoj softvera, kao što su arhitektura softvera, upravljanje projektnim procesima i agilni razvoj.
Uz to, blog sadrži i nekoliko videa i vebinara koje je autor snimio, gde se obrađuju teme poput optimizacije koda i korišćenja raznih programskih alata.
Sve u svemu, blog www.manuelradovanovic.com izgleda kao koristan izvor informacija za one koji se bave programiranjem i razvojem softvera.
Kako da postanem bilioner?
Postati milijarder je retko i teško dostignuće koje zahteva kombinaciju faktora kao što su talenat, naporno rad, posvećenost i malo sreće. Iako ne postoji garantovana formula za postajanje milijarderom, evo nekih saveta koji bi mogli pomoći:
- Započnite svoj posao: Mnogi milijarderi su stekli svoje bogatstvo pokretanjem sopstvenih preduzeća. Uspešno preduzetništvo zahteva kreativnost, preuzimanje rizika i upornost.
- Razvijte vredan skup veština: Postati stručnjak u određenoj oblasti može povećati vaš potencijalni prihod i otvoriti više mogućnosti za stvaranje bogatstva.
- Fokusirajte se na stvaranje vrednosti: Bez obzira da li započinjete posao ili radite za nekog drugog, fokusirajte se na stvaranje vrednosti za svoje kupce ili klijente. Što više vrednosti možete stvoriti, to više novca možete potencijalno zaraditi.
- Pametno investirajte: Investiranje novca u akcije, nekretnine ili druge imovine može pomoći u rastu vašeg bogatstva tokom vremena. Međutim, važno je biti informisan i oprezan prilikom donošenja investicionih odluka.
- Mrežite se i gradite odnose: Mreženje sa uticajnim ljudima u vašoj industriji može vam pomoći da steknete važne uvide, partnerstva i prilike koje mogu doprineti vašem uspehu.
Kao što vidite možete pitati AI – veštačku inteligenciju šta god želite. Nema grešaka, osim što je mogao reći da se zvanično bavim programiranjem od 1997 godine; iako sam svoj prvi program kodirao još u osnovnoj školi 1984 godine. To je mnogo više od 10 godina. To programeri zovu neujednačena tačnost činjenica i to mu prepisuju kao najveću manu. Verovatno može reči i nešto što nije istina, ali na takav način da vi i ne posumnjate. Opet kad razmislim, da on lako zna stvari o poznatim ličnostima poput Bill Gates-a, dok o nama ne zna ništa. Mnogi će da sumnjaju u to jer npr. Google zna čak koju da vam prikaže reklamu u svakom trenutku. Ali u svakom slučaju, bez obzira koje promene će nam doneti AI – veštačka inteligencija, mislim da trebamo da gledamo onu pozitivniju stranu. Što se mog programiranja tiče, AI – veštačku inteligenciju treba koristiti na taj način da mi pomogne. Ja već odavno radim na nekom projektu koji će me učiniti prepoznatljivim čak i njemu, ali to zbog velikog obima posla ali i zbog finansija; sve to ide sporo. Ako neko hoće da me podrži donacijama, to može da uradi ovde. AI – veštačka inteligencija će mi definitivno pomoći u svemu. Sve u svemu ovo nije sve što on može da radi. Ako vam treba prevod nekog teksta na neki drugi jezik, samo mu kažite da vam prevede. Pogledajte video u kom sam mu rekao da mi napiše kod programa Zdravo Svete u Python programskom jeziku i pogledajte šta je uradio.
( AI - 1. How to code with the help of ChatGPT, AI - Artificial Intelligence ? )
No comments:
Post a Comment