O AUTORU

Poštovani čitaoci i pratioci bloga…

Ja sam Manuel Radovanović, softver inženjer iz Beograda, Srbije. Softverski inženjer je stručnjak koji primjenjuje inženjerske principe i pristupe za razvoj i održavanje softverskih sistema. Za razliku od programera koji su uglavnom fokusirani na kodiranje i implementaciju softverskih rešenja, ja se bavim svim aspektima životnog ciklusa softvera, od planiranja i analize zahteva, preko dizajna i razvoja, do, testiranja održavanja i poboljšanja softverskog sistema ali sa naglaskom i na razvoj veb aplikacija što 
me čini mnogo više. U svakom slučaju, smatram sebe i feelencer-om i nezavisnim profesionalcem.
Kroz godine sam radio na različitim pozicijama u industriji kao desktop i veb developer, full-stack developer, database administrator, veb i grafički dizajner. Tokom vremena, razvio sam neverovatan talenat za programiranje i stekao poverenje ljudi kroz izvanredne rezultate i liderske sposobnosti. Danas najviše uživam u radu na svojim projektima i kao savetnik individualnih klijenata. Delio sam nesebično svoje znanje sa drugim kolegama i studentima, što je rezultiralo mnogobrojnim pohvalama i reputacijom osobe na koju se u svakom trenutku možete osloniti.

( Manuel Radovanović, Softver inženjer iz Beograda, Srbije, EU )

Rođen sam prvog septembra 1975. godine u Gradačcu, jednom od gradskih naselja u Bosni i Hercegovini, u 0:15 časova. Odrastao sam u velikoj porodici koja je živela u Tuzli, Lukavcu i Gračanici, zajedno sa svojim roditeljima, braćom i drugim članovima porodice. Moje detinjstvo obeležila je izvanredna sreća i radost, provodeći vreme sa mnogo prijatelja i uživajući u životu.
Kao dete, bio sam veoma kreativan i društven, uvek sam se igrao sa drugarima i uživao u pravljenju novih stvari. Bio sam član mnogih klubova, kao što su radio-amaterski, fudbalski, plivački, karate i voleo sam da putujem i idem na ekskurzije. Kao da je to bilo urođeno u meni, uvek sam uživao u crtanju, računanju, pisanju, pravljenju novina, igrama od papira i društvenih igara. Takođe, voleo sam da igram šah i da pravim flipere od drveta. Voleo sam da kucam na štampaćoj mašini. Čitam ali i crtam vlastite stripove tuševima u boji. Moja prva iskustva sa programiranjem sežu u 1985. godinu, kada sam išao u osnovnu školu u Lukavcu. Tada sam prvi put video računar sličan Amiga 500 računaru sa malim crno-belim monitorom i programirao u programskom jeziku BASIC. Bio sam fasciniran mogućnostima koje mi je pružio računar i programiranje, pa sam napravio svoj prvi program koji je prikazivao sat sa kazaljkama i tačno vreme. To iskustvo me je ostavilo bez daha i od tog trenutka sam znao da je programiranje nešto što želim da radim u životu. Da budem programer. Međutim, u to vreme je računar bio preskup proizvod dok nekoliko godina kasnije  je usledio građanski rat u bivšoj Jugoslaviji i teško vreme na tim prostorima. Uspeo sam pre svega da preživim, pa sam se na kraju građanskog rata završio u Beogradu 1996. godine, gde sam živeo kao podstanar sa majkom i braćom. Tada sam pronašao posao u jednoj maloj kompaniji za proizvodnju gaziranih i negaziranih sokova. Krajem 1997 godine, kupio sam svoj prvi računar, IBM 386 sa Windows operativnim sistemom 3.11, što me je na neki način i ozvaničilo kao QBasic i kasnije Visual Basic programera. Tokom 1999. godine, prvi put mi je uveden Internet. To je bio veliki korak za mene kao programera, jer sam imao pristup mnogim informacijama i resursima koji su mi pomogli da unapredim svoje veštine. Upravo zbog svih tih iskustava, osećam da je programiranje više od posla - to je uvek bila moja strast.

Što se tiče mog obrazovanja i radnog iskustva, završio sam srednju školu smera Tehničar Elektroenergetike, IV stepen u MSŠ Gračanica, u Gračanici, u Bosni i Hercegovini, 1994 godine. Napominjem, da sam ja i u najtežim uslovima života, popraćenim strahotama građanskog rata uspeo da diplomiram iz dva projekta, projektujući instalacije trafo stanice i trosobnog stana; bez i jednog udžbenika ili tehnologije. Večno ću biti zahvalan svojim školskim drugovima i profesorima na njihovoj pomoći i toleranciji koju su imali prema meni u najtežim vremenima. Tri godine kasnije, moj život je bio totalno promenjen i drugačiji jer od tada živim u Beogradu, metropoli, jednom od najvećih gradova u jugoistočnoj Evropi i glavnom gradu Republike Srbije. Uprkos teškim životnim okolnostima i finansijskim izazovima i ograničenjima kad sam 1997 godine uspeo da sebi priuštim svoj prvi računar; to je bio za mene prekretnički trenutak u mom životu, jer sam u tom trenutku shvatio da ja jesam veoma talentovan programer i da imam potencijal da naučim nove programerske veštine i postignem veliki uspeh u životu. Iako nisam imao priliku da steknem fakultetsko obrazovanje poput mojih kolega, odlučio sam se za praksu, programiranje i nastojao da steknem neku vrstu specijalizacije poput Microsoft specijalizacije. Većinu znanja sam usvojio samostalno, istražujući i kupujući stručnu informatičku literaturu, kao i angažovanjem privatnih profesora i mentora. Pohađao sam mnogobrojne kurseve, koji su obuhvatali programiranje, dizajn, grafiku, animaciju, kao i administraciju Linux operativnog sistema. Posebno bih izdvojio Microsoft Access 97, koji me je upoznao sa svetom baza podataka, kao i specijalizaciju Autodesk 3DMax, koja mi je otkrila svet animacije i televizijskih reklama. Ipak, kodiranje i poznavanje mnogobrojnih programskih jezika su ono u čemu sam imao najbolje rezultate i što me najviše privlačilo. Kroz ovaj proces sam naučio da upornost i samoinicijativa mogu da vode ka postizanju ličnih i profesionalnih ciljeva, bez obzira na okolnosti i nedostatak formalnog obrazovanja. Čak ni NATO agresija na tadašnju Jugoslaviju i bombardovanje Beogradu 1999 godine me nisu mogli odvući u sklonište i odvojiti od mog računara i zaustaviti moje edukovanje. U tom periodu sam se prvi put upoznao sa Internetom na takve načine da bi mi i najbolji etički hakeri pozavideli. Edukacija koju sam u tom periodu stekao se ne može porediti ni sa jednom edukacijom u bilo kojoj edukativnoj ustanovi zahvaljujući mnogobrojnim prijateljima, profesorima, mentorima i kolegama čije je znanje u pravo vreme i na pravom mestu bilo neprocenjivo. Početkom 2000 godine, u vreme novog milenijuma, imao sam neverovatnu sreću da radim za jedan od najpopularnijih informatičkih časopisa Internet ogledalo. U redakciji sam imao priliku da sarađujem sa naučnim savetom i mnogobrojnim stručnjacima iz različitih poslovnih sfera. Dodatno, imao sam privilegiju da se upoznam sa materijalima Microsoft Research Ltd. iz Oksforda, Ujedinjenog Kraljevstva, koji su detaljno opisivali najnoviju tehnologiju pre nego što se pojavila na tržištu. U časopisu sam imao i svoju rubriku, radio sam i kao novinar, fizički sam bio prisutan na mnogim prezentacijama, događajima i sajmovima najpoznatiji svetskih kompanija. Imao sam tu privilegiju da učim o svemu i da učim od najboljih. Moja informisanost je toliko bila velika, da su moji sagovornici ostajali bez teksta. Fakultetske i privatne edukativne institucije su zvale mene da ja predajem studentima. Mediji su mene zvali da gostujem. Moji mentori su me uglavnom mogli učiti prva tri časa ali ostale časove sam učio ja njih.   

( Jedan od mnogobrojni sertifikata )

U svetu programiranja, početak novog milenijuma predstavljao je prekretnicu u stvaranju .Net tehnologije koja je značajno izmenila svet programskih jezika. U tom periodu, mala i srednja preduzeća su počela da prelaze sa Microsoft Office paketa na servere, manje sisteme i veće baze podataka, dok su banke polako, ali sigurno menjale svoje zastarele sisteme. U ovom periodu, mnogi zaposleni u ovim kompanijama su tražili moju pomoć i usluge kao freelancer-a, pri čemu sam radio na različite vrste ugovora. Pored programiranja, često sam se bavio i drugim zadacima, poput pripreme knjiga za štampu i obrade velikog broja slika u AdobePhotoshop-u. Kao deo svojih projekata, izdvojio bih neke od programa koje sam kreirao, uključujući program za astrologiju koji je pored obračuna, omogućavao crtanje natalnih karata i štampanje tumačenja na čak 35 stranica teksta. Takođe, radio sam i na bankarskom programu koji se koristio za personalnu finansijsku štednju, kao i na programu za evidenciju pretplatnika časopisa koji je štampao adrese na nalepnicama. Ovi projekti su značajno olakšali rad u ovim organizacijama i uštedeli veliki broj radnih dana. Danas se trend u programiranju sve više usmerava ka razvoju veb projekata, dok se desktop programiranje sve manje koristi. Moja porodica je takođe jedan veći niz godina imala svoje uspone i padove ali i mnogobrojne potrebe mojih programerski i drugih usluga. Posebno jedno malo porodično preduzeće, koje se bavilo proizvodnjom kućne hemije je zahtevalo konstantno takođe usluge rada na računaru, od pravljenja bar koda, etiketa za proizvode do kataloga gotovih proizvoda. Moj doprinos, kreativnost, talenti za odličan dizajn nisu izostajali ni pod najvećim pritiskom. Pored rešavanja poslovnih izazova za druge ljude i kompanije, aktivno sam radio i na svojim sopstvenim projektima, na kojima i danas intenzivno radim. Kako bih se stalno usavršavao, iskoristio sam mogućnosti koje pruža internet i završio veliki broj online kurseva. Međutim, 2015 godine se javila velika potreba za znanjem C# programskog jezika kako bih mogao da realizujem sopstveni projekat. Odlučio sam da upišem jednogodišnju specijalizaciju Microsoft Development 4 na IT-Akademiji, što me je učinilo sertifikovanim developerom za Microsoft tehnologije. Tako sam stekao neophodna znanja i veštine za realizaciju i dalji razvoj sopstvenih projekata, kao i za uspešno obavljanje poslova za klijente koji koriste Microsoft tehnologije ali i mnoge druge. Osim što sam stalno u procesu obrazovanja u oblasti informatike koja se neprestano menja i razvija, ja se nisam ograničio samo na taj sektor. Pohađao sam i nekoliko kurseva za engleski i nemački jezik, pri čemu engleski jezik savršeno govorim i razumem, jer ga redovno koristim u svom poslu i imam veliko iskustvo u direktnoj komunikaciji sa stranim partnerima. Nivo znanja nemačkog jezika je A2, ali svakodnevno radim na poboljšanju svog znanja i italijanskog, francuskog, ruskog i španskog jezika. Takođe, intenzivno se bavim tehnikama pamćenja i memorijskim kukama, dok me danas zanima i razvoj veštačke inteligencije.

Ovaj personalni blog, video sadržaj i drugi moji veb sajtovi su moj način da pomognem u širenju znanja o programiranju široj publici. Kroz moj rad, želim da inspirišem ljude da samostalno steknu programerske navike i da postanu kreativni u svetu tehnologije. Programiranje se često može činiti zastrašujućim za početnike, ali ja verujem da je to zato što ljudi ne znaju odakle da počnu. Zbog toga želim da pružim korisne informacije i resurse koji će olakšati učenje programiranja. Želim da ljudi shvate da programiranje nije samo za stručnjake ili akademsku zajednicu, već da svako može da nauči da programira. Ako nauče programiranje, mogu da naprave neverovatne stvari i da iskoriste sve mogućnosti koje im tehnologija pruža. Takođe, programiranje je veoma korisna veština koja može da otvori mnoga vrata kada je u pitanju karijera i zapošljavanje. Putem ovog bloga, video sadržaja i veb sajtova, nudim vredne savete, tutorijale i resurse koji će pomoći ljudima da savladaju različite programske jezike. Nadam se da će to biti korisno ne samo za one koji se bave programiranjem profesionalno, već i za sve one koji jednostavno žele da se upoznaju sa ovom fascinantnom oblašću tehnologije. Tehnologija je neprestano napredujuće polje, čije inovacije mogu doneti ogroman napredak u svim aspektima našeg života. Ono što je nekada bilo nezamislivo, danas je realnost, a s obzirom na ubrzan razvoj tehnologije, čini se da su mogućnosti koje nam ona pruža gotovo neograničene. Lično, ja smatram da programiranje predstavlja ključnu veštinu u svetu tehnologije i inovacija. Osim što nam omogućava da kreiramo nove programe i aplikacije, programiranje može biti izuzetno korisno i za naše lične potrebe. Na primer, ja sam primetio da mi znanje programiranja pomaže da brže i lakše naučim strane jezike i da primenim tehnike pamćenja. Ipak, dolazak AI - veštačke inteligencije u moj život doneo je potpuno drugačiju dimenziju u korišćenju tehnologije. Zahvaljujući AI - veštačkoj inteligenciji, mogu rešiti poslovne izazove na najbolji mogući način, uz najstručniju pomoć koju mogu zamisliti. U samo par dana, prisustvo AI - veštačke inteligencije u mom životu je doneo ogroman napredak u svim oblastima kojima se bavim, uz najbolje i najefikasnije rešenje svih izazova. Prosto se pitam šta ću sve uraditi za samo par godina i koliko ću napredovati u svemu. Sada sam toliko motivisan i zainteresovan za učenje svega o AI - veštačkoj inteligenciji, te se nadam da ću uspeti da lično doprinesem njenom daljem razvoju. Svoje znanje, iskustva i spoznaje o AI - veštačkoj inteligenciji, ali i drugim aspektima tehnologije, želim da podelim sa vama putem svog bloga, video sadržaja i drugih medija i društvenih mreža. Cilj mi je da ljudima približim najnovije tehnološke inovacije, i da ih inspirišem da kreativno koriste sve mogućnosti koje nam one pružaju. Jer verujem da je tehnologija tu da olakša naše živote i da nam pomogne da se razvijamo i svi zajedno napredujemo.

Hvala vam na pažnji, interesovanju i čitanju moje biografije. Bilo mi je zadovoljstvo sve ovo podeliti sa vama. Svoju biografiju bi završio citatom.

"Programiranje je umetnost kojom se stvaraju mašine koje razmišljaju." - Tomaso Poggio