Kao što vas i sama reč zamenice asocira da nešto zamenjujete, tako i zamenice jesu promenljiva vrsta reči koje zamenjuju imenice i prideve, te upućuju na lica, bića i predmete, na njihovu osobinu i pripadnost. Ukoliko ste čitali prethodni post; Pridevi u Srpskom jeziku onda znate da su promenjive reči one reči koje se menjaju prema rodu, broju i padežu; onda shvatate da su pored prideva i zamenice promenjiva vrsta reči. Što recimo kad su u pitanju pridevi nije slučaj u Engleskom jeziku jer pridevi u Engleskom jeziku nisu promenjiva vrsta reči. Zamenice su druga priča. I Engleski jezik i Nemački jezik imaju istu ili sličnu listu podelu zamenica samo što mi u Srpskom jeziku taj spisak delimo na imenske i pridevske zamenice; pa to sve komplikuje jednostavnu listu. Samo nemojte reći strancu Srpska posla, neće vas razumeti. I naravno, neki stranac će vas verovatno pitati šta su to nelične imeničke zamenice. Ko će mu to objasniti? Nadam se da znate da crtate i šta su mape uma. Zato zaboravite jednostavnu listu već pogledajte i koncentrišite se na hijerarhiju.
(Zamenice u Srpskom jeziku se prvo dele na imenske i pridevske zamenice
- Zamenice
- Imenske zamenice
- Lične imeničke zamenice
- Lična povratna zamenica
- Nelične imeničke zamenice
- Upitne
- Neodređene
- Odrične
- Opšte
- Pridevske zamenice
- Prisvojne zamenice
- Pokazne zamenice
- Upitno - odnosne zamenice
- Neodređene zamenice
- Odrične zamenice
- Opšte zamenice
Pa sad ako se snalazite idemo nekim redom. Dobra vest je da možete i bez ovih podela prepoznati zamenice u rečenici i govoru. Takođe možete iz svega izvući jedan dobar savet; "Kad učite strane jezike; više se oslonite na njihove podele zamenica." Mnogo su jednostavnije iako u suštini sve je slično. Ali za sada krenimo redom i prvo da vidimo šta su lične imeničke zamenice.
Lične imeničke zamenice
- Zamenice
- Imenske zamenice
- Lične imeničke zamenice
Kao što vidite zamenice se dele na imenske i pridevske zamenice. Imenske zamenice su zamenice koje zamenjuju imenice a ne prideve. Zato se i zovu imenske zamenice. Imenske zamenice se dele na lične i nelične imeničke zamenice; ali se tu nekako uklapa i povratna lična zamenica; tako da je i ona deo imenski zamenica. I onda dolazimo do pitanja šta su to lične imeničke zamenice? Lične imeničke zamenice označavaju ili upućuju na lica. One imaju rod: muški, ženski i srednji; i broj. Kad se menjaju po padežima, mogu imati duže naglašene ili kraće nenaglašene oblike.
jednina
1.
ja – I - ich
2.
ti – you - du
3.
on – muški rod, - he - er
ona – ženski rod, - she - sie
ono – srednji rod, - it – es
množina
1.
mi – we - wir
2.
vi – you - ihr
3.
oni – they – sie
- Ja učim strane jezike. - I study foreign languages. - Ich studiere Fremdsprachen.
- Oni uče srpski jezik. - They learn the Serbian language. - Sie lernen die serbische Sprache.
Lična povratna zamenica
- Zamenice
- Imenske zamenice
- Lična povratna zamenica
Lična
povratna zamenica je za sva lica ista i menja se samo po padežima. U srpskom
jeziku imate dosta glagola koji imaju pored sebe se kao npr. kupati se,
češljati se … itd. Nemojte to mešati sa ličnim povratnim zamenicama jer u takvim
slučajevima … se … nije lična povratna zamenica. Pogledajte ličnu povratnu
zamenicu promenjenu prema padežima. Ona je ista za sva lica.
- Nominativ: -
- Genitiv: sebe
- Dativ: sebi
- Akuzativ: sebe/se
- Vokativ: -
- Instrumental: sobom
- Lokativ: sebi
- Prestani da pričaš sam sa sobom! – Stop talking to yourself! - Hör auf, mit dir selbst zu reden!
- Misli na sebe! - Think of yourself! - Denke an dich selbst!
- Zamenice
- Imenske zamenice
- Nelične imeničke zamenice
- Upitne
- Neodređene
- Odrične
- Opšte
Nelične
imeničke zamenice kao i njihov naziv predstavljaju imenice koje ne razlikuju
lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja. Dele
se na upitne, neodređene, odrične i opšte.
Upitne ( ko?, šta? )
- Ko ti je ova devojka? - Who is this girl of yours? - Wer ist dieses Mädchen von dir?
- Šta ti je to na stolu? - What's that on your table? - Was ist das auf deinem Tisch?
Neodređene ( neko, nešto )
- Neko joj je ukrao novčanik. - Someone stole her wallet. - Jemand hat ihr Portemonnaie gestohlen.
- Nešto je u žbunju. - There's something in the bushes. - Da ist etwas im Busch.
Odrične ( niko, ništa )
- Niko nije dolazio ovde. - Nobody used to come here. - Früher kam niemand hierher.
- Ništa ti ne verujem. - I don't trust you. - Ich vertraue dir nicht.
Opšte
( svako, svašta )
- Svako ti je bitniji od mene. - Everyone is more important to you than me. - Jeder ist dir wichtiger als ich.
- Svašta sam čuo o tebi. - I've heard all kinds of things about you. - Ich habe alles Mögliche über dich gehört.
Prisvojne zamenice
- Zamenice
- Pridevske zamenice
- Prisvojne zamenice
Za
razliku od imenski zamenica; pridevske zamenice menjaju prideve. Kao i pridevi
slažu se u rodu, broju i padežu. Pridevske zamenice imaju funkciju atributa ili
imenskog dela predikata. Nisu samostalne u rečenici. Delimo ih na prisvojne,
pokazne, upitno - odnosne, neodređene, odrične i opšte. Pogledajmo prvo
prisvojne zamenice. Šta su prisvojne zamenice? To su pridevske zamenice koje
označavaju pripadanje bića ili predmeta pojedinim licima.
jednina
1. moj, moja, moje, moji,
moje, moja - mine - miner
2. tvoj, tvoja, tvoje, tvoji,
tvoje, tvoja – yours – deiner
3. njegov, njegova, njegove, njegovi, njegove, njegova, - his – seiner
množina
2. vaš, vaša, vaše, vaši, vaše,
vaša – yours - euer
3. njihov, njihova, njihove,
njihovi, njihove, njihova – theirs – ihrer
Povratne prisvojne zamenice označavaju da objekat pripada subjektu.
- jednina: svoj, svoja, svoje – own – eigen
- množina: svoji, svoje, svoja – own – eigen
Pokazne
zamenice
- Zamenice
- Pridevske zamenice
- Pokazne zamenice
Pokazne
zamenice se upućuju na bića, predmete i njihove osobine, količinu, veličinu itd.
1. lice:
za bića i predmete: ovaj, ova, ovo; ovi, ove, ova
za
veličinu: ovoliki, ovolika, ovoliko; ovoliki, ovolike, ovolika
za
osobinu: ovakav, ovakva, ovakvo; ovakvi, ovakve, ovakva
2. lice:
za bića i predmete: taj, ta, to; ti, te, ta
za
veličinu: toliki, tolika, toliko; toliki, tolike, tolika
za
osobinu: takav, takva, takvo; takvi, takve, takva
3. lice:
za bića i predmete: onaj, ona, ono; oni, one, ona
za
veličinu: onoliki, onolika, onoliko; onoliki, onolike, onolika
za
osobinu: onakav, onakva, onakvo; onakvi, onakve, onakva
- Ovo je moja jakna. - This is my jacket. - Das ist meine Jacke.
- To je onolika zgrada. - It's such a building. - Es ist so ein Gebäude.
- Onakvo ponašanje je neprihvatljivo. - Such behavior is unacceptable. - Ein solches Verhalten ist inakzeptabel.
Upitno - odnosne zamenice
- Zamenice
- Pridevske zamenice
- Upitno - odnosne zamenice
Upitne zamenice se koriste u upitnim rečenicama, a odnosne se odnose na neku drugu reč u rečenici. I pored toga što upitne i odnosne zamenice imaju iste oblike, oni imaju različita značenja u rečenici.
za bića i stvari: koji, koja, koje; koji, koje, koja
za
veličinu: koliki, kolika, koliko; koliki, kolike, kolika
za
osobinu: kakav, kakva, kakvo; kakvi, kakve, kakva
za
pripadnost: čiji, čija, čije; čiji, čije, čija
- upitna: Koji laptop je moj? - Which laptop is mine? - Welcher Laptop gehört mir?
- odnosna: Moj laptop je koliki i tvoj. - My laptop is the same size as yours. - Mein Laptop ist genauso groß wie deiner.
Neodređene zamenice
- Zamenice
- Pridevske zamenice
- Neodređene zamenice
Neodređene
pridevske zamenice ukazuju na neodređene pojmove, nepoznatu ličnost, predmet
ili nepoznate osobine imenice uz koju
stoje. Grade se od rečce ... ne ... i upitno-odnosne zamenice.
za stvari i bića: neki, neka, neko; neki, neke, neka
za
veličinu: nekolik, nekolika, nekoliko; nekoliki, nekolike, nekolika
za
osobinu: nekakav, nekakva, nekakvo; nekakvi, nekakve, nekakva
za
pripadnost: nečiji, nečija, nečije; nečiji, nečije, nečija
- Kupio sam neke knjige. - I bought some books. - Ich habe einige Bücher gekauft.
- Ovo su nečiji ključevi. - These are someone's keys. - Das sind die Schlüssel von jemandem.
Opšte zamenice
- Zamenice
- Pridevske zamenice
- Opšte zamenice
Opšte pridevske zamenice upućuju na sva lica, predmete i osobine o kojima se govori i pomišlja.
za stvari i bića: svaki, svaka, svako; svaki, svake, svaka
za
osobinu: svakakav, svakakva, svakakvo; svakakvi, svakakve, svakakva
za
pripadnost: svačiji, svačija, svačije; svačiji, svačije, svačija
- Svaki programer pravi greške. - Every developer makes mistakes. - Jeder Entwickler macht Fehler.
ma koji, ma čiji, ma kakav, ma koliki
bilo
koji, bilo čiji, bilo kakav, bilo koliko
koji
god, čiji god, kakav god, koliki god
- Bilo koji pas zaslužuje ljubav i pažnju. - Any dog deserves love and attention. - Jeder Hund verdient Liebe und Aufmerksamkeit.
No comments:
Post a Comment