Otkrijte bogatstvo Srpskog jezika kroz imenice, temelj jezičkog izražavanja i jasnog komuniciranja

Još dok sam pisao tekst o Imenicama u Engleskom jeziku, mislim da sam u tom tekstu najbolje objasnio šta su u stvari imenice. Znači mala deca iako ne umeju da definišu šta su to imenice, oni znaju da pokažu rukama na stvari oko njih. Za njih su imenice svaka stvar koju vide, iako su imenice i više od toga. Definicija u potpunosti šta su to imenice danas glasi: Imenice su vrsta reči koje označavaju bića, predmete, stanja, događaje, osećanja i apstraktne pojave. Imenice u Srpskom jeziku se pišu malim slovima. Ako pogledate wikipedia-u tamo ćete čuti i da su imenice otvorena klasa punoznačnih reči koje tipično vrše rečenice funkcije subjekta, pravog i nepravog objekta i predikativa; a takođe mogu vršiti i funkcije atributa, atributiva i priloških dopuna i odredbi. Ukoliko ste stranac prethodnu rečenicu preskočite jer ni ja ne razumem kakva je to definicija. Ne želimo da odmah dignete ruke od Srpskog jezika i pre nego što smo počeli. Gramatika Srpskog jezika  jeste teža od gramatike Engleskog jezika, jeste drugačija i od gramatige Nemačkog jezika ali korak po korak i kad se pokrenete i uhodate videćete da Srpski jezik ima i neke svoje prednosti. Evo odmah dobrih vesti.  Srpski jezik nema određen i neodređen član kao i Latinski jezik ili Japanski jezik. U Srpskom jeziku je svejedno da li prvi put ili deseti put vidite neku stvar. Ako baš hoćete da odredite neku stvar možete koristiti pokazne ili demonstrativne zamenice: ovaj, ova, ovo; taj, ta, to; onaj, ona, ono.

• Ova kuća je moja. – This house is mine. - Das Haus ist mein.

 

( Srpski jezik nema određene i neodređene članove, niti negaciju imenica )

Ako hoćete da izrazite neodređen član, jednostavno koristite broj jedan.

• Danas sam prodao jedna kola. – I sold a car today. - Ich habe heute ein Auto verkauft.

Možete se pitati kako da menjate imenice prema padežima? Vrlo jednostavno; imenice u Srpskom jeziku menjaju oblik u samoj svojoj reči. U Srpskom jeziku nemate istu reč gde menjate član kao npr. u Nemačkom jeziku. Već u Srpskom jeziku menjate krajnja slova u imenici. Tako npr. kada učite Nemački jezik vi sa imenicom učite i njen određen član i menjate član prema padežima, ali kad učite Srpski jezik neophodno je da pored značenja neke imenice učite i sve njene oblike. Možda vam to može teško pasti ali tako je sa Srpskim jezikom. Što se tiče negacije neke imenice, to nema u Srpskom jeziku. Vi ne možete reći:

• Ja imam ne auto. – I have no car. - Ich habe kein Auto.
• Ja nemam auto. – I haven’t a car. - Ich habe nicht Auto.

Nego u Srpskom jeziku možete da negirate samo glagol. Tako i mi programeri koji programiramo gramatiku Srpskog jezika, ne programiramo uopšte određen i neodređen član i negaciju imenica. Ukoliko vas interesuje šta je to programiranje gramatike Srpskog jezika i drugih stranih jezika, pogledajte moj YouTube kanal, UčiteProgramiranje Sa Manuelom!

Podela imenica

Kad učite imenice na Srpskom jeziku, neophodno je da pravite i prođete kroz kompletnu analizu imenica i da prođete kroz sve njene podele. Trenutno radimo na tome da vam tu analizu isprogramiramo da vam olakšamo celu stvar ali do tada prepušteni ste sami sebi. Znači papir i olovku u ruke. Imenice na Srpskom jeziku imaju više načina podela ali najbitnije podele su na broj imenica, podelu imenica prema rodu i podelu imenica prema značenju.        

• Podela imenica prema broju se dele na imenice koje imaju i jedninu i množinu, imenice koje imaju samo jedninu, imenice koje imaju samo množinu i imenice koje imaju u jednini jedan oblik dok u množini imaju drugi.

• Podela imenica po rodu su: muški rod, ženski rod i srednji rod. 

• Podela imenica prema značenju imenice su: vlastite imenice, zajedničke imenice, zbirne imenice, kolektivne imenice, gradivne imenice, misaone ili apstrakte imenice, glagolske imenice i brojne imenice.

( Za decu su imenice sve što vide oko sebe! )

Podela imenica prema broju 

• Imenice koje imaju i jedninu i množinu. Njih imate najviše: žena – žene, knjiga – knjige, laptop – laptopovi, monitor – monitori, film – filmovi itd.

• Imenice koje imaju samo množinu. Njih nemate mnogo spram drugih: novine, ljudi, makaze, gaće, pantalone itd.

• Imenice koje imaju samo jedninu. Njih imate malo više od imenica koje imaju samo množinu. U školama možete učiti da ova podela ubraja i imenice koje imaju samo supeltivnu množinu, poput brat, dete… ali kad je u pitanju programiranje ja to nebi stavljao u ovu kategoriju. Znači: Beograd, Srbija, Mars, Venera itd. ali ne univerzum, zato što možda postoje paralelni univerzumi.

• Imenice koje imaju koje imaju u jednini jedan oblik dok u množini imaju drugi: One su retkost: čovek – ljudi itd.

Podela imenica prema rodu

• Imenice muškog roda: otac, deda, ujak, brat, lav itd.

• Imenice ženskog roda: majka, baka, tetka, sestra, mačka itd.

• Imenice srednjeg roda: dete, drvo, more, tele, mače itd.

Podela imenica prema značenju imenice

• Vlastite imenice su imenice koje označavaju nazive kontinenata, država, gradova, reka, planina, okeana, mora, jezera, lični imena, imena životinja, imena biljaka, imena nebeskih tela itd. Evropa, Mesec, Drina, Manuel, Leo itd.

• Zajedničke imenice su imenice koje označavaju imena bića, predmeta i pojava: majka, drvo, avion, škola, sneg itd.

• Zbirne imenice su imenice koje svojim jedinstvenim oblikom označavaju više bića, predmeta i pojava iste vrste koje su uzete iz skupa neograničenog zbira. braće, sestre, drveće, lišće, cveće itd.

• Kolektivne imenice su imenice koje označavaju skupove živih bića kolektiva. One po pravilu nemaju množinu: građanstvo, seljaštvo, učiteljstvo, Srpstvo, detinjstvo itd.

• Gradivne imenice su imenice koje označavaju imena pojmova koja označavaju neku materiju ili građu, imenice koje svojim jedninskim oblikom označavaju celinu, najveću ili najmanju količinu materije koju označavaju: rakija, pivo, voda, kamen, metal itd.

• Misaone ili apstraktne imenice su imenice koje se zamišljaju ili osećaju, imenice koje ne možete videti niti opipati. sreća, radost, ljubav, mladost, zdravlje itd.

• Glagolske imenice su imenice koje su nastale od glagola, imenice koje svojim jedinstvenim oblikom označavaju neku radnju, stanje ili zbivanje: vožnja, plivanje, crtanje, pobeda, smejanje itd.

• Brojeve imenice nemojte mešati sa imenicama koje se dele prema broju i koje označavaju jedninu i množinu imenica, nego brojeve imenice koje se ponekad i ne spominju u literaturi su imenice koje su nastale od broja i sufiksa: bilioner, milioner, prvak, petorka, polovina itd.

Kao što možete i sami zaključiti, podela imenica u Srpskom jeziku je nešto veća nego u mnogim stranim jezicima i posebno se daje važnost svakoj imenici zbog njenih različitih oblika kad se iste menjaju prema padežima. U Srpskom jeziku imate čak 7 padeža i njima ćemo posvetiti posebnu pažnju u sledećem postu. Do tada kada učite imenice na Srpskom jeziku istražujete Internet za svaku imenicu da znate kojeg je roda, njenu množinu i kojoj vrsti imenice pripada. Obratite pažnju na oblik kako se neka imenica menja. Srbima iz Srbije ali i iz drugih zemalja je sasvim prirodno da pravilno izgovaraju neku imenicu bez obzira kako je delili i u kom je padežu jer to kroz život nauče napamet i dobro znaju kad nešto ne zvuči pravilno. Ali svima drugima koji su stranci gramatika Srpskog jezika je neophodna da bi znali zašto i kako se pravilno menja neka imenica. Dok vam neke promene imenica ne pređu prirodno u pravilan izgovor.