Kako graditi kompleksne i efikasne rečenice, upotreba Veznika u Nemačkom jeziku

Konačno posle Predloga i Priloga u Nemačkom jeziku, spremni smo da idemo jedan bitan korak dalje. Možete pomisliti šta je tu bitno oko Veznika kad mi neke od njih koristimo od prvog dana i ako ih nismo učili. Što sad da komplikujemo, zar tu ima nekih pravila? Da, ima! I ta pravila će vam definitivno otkloniti konfuziju oko pravilnog slaganja reči u rečenicama poput zavisnih rečenica. Dobra je stvar što se Veznici ne menjaju, da se uvek pišu isto i da oni uvek stoje ili na prvom mestu glavne ili zavisne rečenice ali mogu menjati pozicije glagola u rečenici. Veznici se uglavnom uče na A1 i A2 nivou učenja Nemačkog jezika i opustite se jer gradivo pod tom tematikom nije toliko teško. Ako pogledate Srpski jezik razumećete da su Veznici nepromenjive reči koje služe za označavanje veze među pojedinim rečima u rečenici i čitavim rečenicama. Tako isto je i na Nemačkom jeziku. Najbitnija stvar po pitanju Veznika je da znate da Veznici dele na zavisne i nezavisne veznike i da je tako isto na Nemačkom jeziku. Međutim, u Nemačkom jeziku celi sklop rečenice upravo zavisi od toga da li koristite zavisni ili nezavisni veznik. Vi jednostavno morate da naučite ne samo da prepoznate ili koristite neki Veznik, već da znate da li je on zavisan ili nezavisan. I to se mora naučiti. Najlakše će to naučiti ako naučite nezavisne veznike napamet, nema ih mnogo; i onda svaki drugi Veznik koji nije onaj koji ste naučili; jeste zavisan. I ako je zavisan, Veznik se često deli i na druge podele bez kojih se može. Ali uvek morate znati da li je veznik zavisan ili nezavisan. Sve u svemu Veznike možete razlikovati i po njihovom prevodu, ali razliku morate znati.

( Veznike morate znati razlikovati na zavisne i nezavisne veznike )

Pre nego što krenemo da učimo Veznike, potrebno je da se dobro upoznate sa gramatičkom terminologijom koja objašnjava kako Nemci gledaju na rečenice i kako ih gramatički razlikuju.

Znači, u Nemačkom jeziku rečenica je grupa povezanih reči koja se prvo deli na:

Die Phrase – rečenice koje nemaju ni subjekat ni glagol   

Nach Berlin. – U Berlin.

Die Klausel – rečenice koje imaju samo subjekat i glagol

         Ich fahre. – Ja vozim.

Der Satz – rečenice koje mogu imati sve ili samo neke vrste reči.

         Ich fliege nächsten Monat nach München. – Ja letim u Minhen sledećeg meseca.

 Zatim se dele na glavne rečenice i zavisne rečenice. Glavne rečenice su nezavisne dok zavisne rečenice su zavisne i one mogu biti podređene ili odnosne rečenice. Nebi sa tim podelama previše komplikovao, najbolje ćete videti dalje u tekstu na konkretnim primerima sa upotrebom Veznika. Isto tako neophodno je da obratite pažnju na red gramatičkog sklopa u rečenicama prilikom upotrebe Veznika.

Povezivanje pomoću nezavisnih veznika

Kao što smo već naveli die Konjunktion – veznici se dela na nezavisne veznike i zavisne veznike. Koju vrstu Veznika ćete koristiti zavisi od strukture rečenica, fraza i reči koje se sklapaju u celinu. Nezavisni veznici ili kako ih gramatički zovu die Koordinierende Konjunktionen – konjuktori je lako naučiti jer su malobrojni i odgovaraju istim Veznicima po upotrebi i značenju kao u Srpskom jeziku. Nezavisni veznici su:

• aber – ali
• also – dakle
• auch – i, također
• dann – onda, tada
• denn – jer, zato što
• doch – ipak
• entweder … oder – ili … ili …
• nur - samo
• oder – ili
• sondern – nego
• sowohl … als auch – kao i
• und – i
• weder… noch … niti … niti …

Od navedenih nezavisnih veznika oder - ili i und – i se često koristi celi sklop bez razdvajanja zarezom između rečenica dok apsolutna većina koristi zarez. Ukoliko naletite da neko koristi zarez i kod navedenih Veznika onda je to urađeno samo da bi rečenica bila jasnija.

Primeri:

• Dein Vater oder deine Mutter kann dir helfen. – Tvoj otac ili tvoja majka ti mogu pomoći.

U prethodnom primeru vidimo da nezavisni veznik oder – ili ne zahteva upotrebu zareza pre Veznika i da čak u rečenicama koje koriste modalne glagole, ne zahtevaju premeštaj pomoćnog glagola na kraju rečenice.

• Ich sitze am Computer und Ich lerne die Programmiersprache Python für die Schule. – Ja sedim za računarom i ja učim Python programski jezik za školu.

U prethodnom primeru shvatamo da obe rečenice su nezavisne jer obadve mogu biti samostalne. Takođe i u ovom primeru nezavisni veznik und – i ne zahteva zarez posle prve rečenice dok drugi ili bar većina koristi zarez. U ovom primeru vi nemate potrebe da menjate nikakve pozicije u rečenici osim što stavljate Veznika između rečenica jer koristimo nezavisan veznik. 

• Sie nimmt ein Taxi. – Ona uzima taksi.
• Sie kommt spät. – Ona kasni.
• Sie nimmt ein Taxi sonst, kommt sie spät. – Ona uzima taksi, inače će zakasniti.

( Die Koordinierende Konjunktion - Nezavisni veznici )

Povezivanje pomoću zavisnih veznika

Za razliku od nezavisnih veznika koje se upotrebljavaju sa rečenicama koje mogu da stoje i samostalno; die Subordinierende Konjunktionen – Subjunktori ili zavisni veznici uvek spajaju glavnu i zavisnu rečenicu. Zavisna rečenica ne može stajati samostalno ali može stojati ili ispred ili iza glavne rečenice. U zavisnoj rečenici glavni glagol uvek stoji na kraju rečenice. Znači kod zavisnih rečenica red reči u zavisnoj rečenici se uvek menja. Isto tako za razliku od nezaavisnih veznika koji ima mnogo manje od zavisnih veznika; mi zavisne veznike delimo i na druge podele. Zavisni veznici su:

Die finale Konjunktionen - namjerni veznici

• damit – da
• daß - da

Delarative Konjunktion - izrični veznici

• daß - da
• ob – da li

Die kausale Konjunktionen - uzročni veznici

• da – jer, budući da
• weil – jer, budući da

Die komparative Konjunktionen - poredbeni veznici

• als – nego
• als ab – kao da
• als wenn – kao da
• je … desto – što više … manje
• wie – kako, kao što
• wie … so … wie … - kako… tako… kako
• so … wie … - tako … kako … 

Die konditionale Konjunktionen - pogodbeni veznici

• wenn – kada, ako, da
• falls – kada, ako, da

Die konsekutive Konjunktionen - posledični veznici

• als daß – a da
• dass – da
• daß - da
• ob – ako
• so … daß … - tako … da

Die konzessive Konjunktionen - dopusni veznici

• obgleich – iako, premda
• obwohl – iako, premda
• obzwar – iako, premda
• obschon – iako premda
• trotzdem – uprkos tome što

Die lokale Konjunktionen - mesni veznici

• wo - gde
• woher - odakle
• wohin - kuda

Die temporale Konjunktionen - vremenski veznici

• als – kada
• bevor – pre nego
• bis – dok, dok ne
• ehe – pre nego
• nachdem – pošto
• seit – odkad
• seitdem – odkad
• sobald - čim
• solange – dok
• sooft – tako često
• währened - dok
• wenn - kada

Die modale Konjunktionen - načinski veznici

• anstatt daß – umesto da
• indem – radeći, tako što
• ohne daß – a da ne
• statt daß -umesto da

Primeri:

Pre nego što navedemo neke primere zavisnih Veznika napravimo prvo jedno poređenje. U ovom primeru pogledajte koja je razlika u korišćenju nezavisnog veznika denn – jer i zavisnog veznika weil – jer.

Ich trage einen Regenschirm. – Ja nosim kišobran.

Draußen regnet es. – Napolju pada kiša.

Nezavisna: Ich trage einen Regenschirm, denn draußen regnet es. – Ja nosim kišobran jer napolju pada kiša.

Zavisna: Ich trage einen Regenschirm, weil es draußen regnet. – Ja nosim kišobran jer napolju pada kiša.

Kao što možete videti svejedno je koji ćete Veznik Vi koristiti, obadva Veznika imaju isto značenje ali kada koristite zavisni glagol weil - jer, glagol menja svoju poziciju u rečenici i pomera se na kraj rečenice. Nemojte se iznenaditi ako nekad čujete Nemca da on to u govoru ne radi. To ne znači da on greši ili da ne zna Nemačkugramatiku; to jednostavno znači da u tom delu Nemačke ljudi tako govore. I vas će potpuno razumeti ako ne stavite glagol na kraj rečenice; ali vi trebate znati pravilno gramatički kako se koristi zavisni veznik weil - jer i zato dobro obratite pažnju i pravilno gramatički koristite Veznike.

Pogledajte sledeće primere:

• Ich hoffe, dass sie nicht kran kist. – Nadam se da nije bolesna. 
• Warte auf mich, falls ich zu spät komme. – Sačekaj me u slučaju da kasnim.
• Ich weiß nicht, ob sie schon nach Berlin gereist ist. – Ne znam da li je već otputovala za Berlin.

U navedenim primerima obavezno obratite pažnju na upotrebu zareza između zavisne i nezavisne rečenice. I obavezno obratite pažnju da u zavisnim rečenicama glagol se pomera na zadnje mesto. Tako red reči u zavisnoj rečenici postaje prvo Veznik, zatim subjekat, priloške odredbe, objekat i na kraju rečenice glavni glagol. Kad u zavisnoj rečenici imate više glagola, poput rečenica koje imaju modalne glagole onda modalni glagol ide na kraju rečenice.

• Wenn ich nach Deutschland gehe, werde ich keine Zeit haben, weil ich viel arbeiten muss. – Kad odem u Nemačku, neću imati vremena jer ću moraću mnogo raditi.

Kao što možete videti, kada koristite modalne glagole u zavisnim rečenicama oni menjaju red u rečenici i idu na kraj rečenice. Kao što sme već naveli, zavisna rečenica može stojati i ispred i iza glavne rečenice. Pogledajte sledeći primer:

• Ich hatte mehr Freunde, als ich jünger war. – Ja sam imao više prijatelja kad sam bio mlađi.
• Als ich jünger war, hatte ich mehr Freunde. – Kad sam bio mlađi imao sam više prijatelja.

Kao što vidite zavisna rečenica može započeti i zavisnom rečenicom ali u tom slučaju red reči u rečenici je takav da prva rečenica počinje Veznikom u zavisnoj rečenici ali u glavnoj rečenici takođe dolazi do promene, glagol i subjekat menjaju mesta, tako da glavna rečenica počinje glagolom ispred kojeg stoji zarez.

 ( die Subordinierende Konjunktionen - Zavisni veznici )