четвртак, 03. децембар 2020.

Prilozi u Nemačkom jeziku

S obzirom da smo zatvorili još jedno od važnih gramatičkih poglavlja; Glagolski načini u Nemačkom jeziku; i sa time završili kompletnu gramatičku priču o glagolima; sada jednostavno možemo otvoriti jedno novo gramatičko poglavlje. Ovaj put učimo Unflektierbare Wortarten – nepromenjive vrste reči. Sama reč nepromenjive; svim teškim nastojanjima da se što jednostavnije nauči gramatika Nemačkog jezika; nam daje malo olakšanje jer ne moramo učiti da menjamo iste kroz padeže itd. Nepromenjive reči su jednostavno nepromenjive i zato uraaa! To jedino ne važi ako na primer koristite priloge kao prideve, tj. pridevske priloge. Nepromenjive reči delimo na priloge, predloge, veznike i uzvike. I pored toga što do sada nismo učili gramatiku istih, bez obzira da li učite početni ili napredniji nivo Nemačkog jezika; sa ovim gramatičkim terminima ste se već susretali. Dovoljno je da znate nekoliko nemačkih rečenica ili fraza; i za Vas se slobodno može reći da ste već koristili nepromenjive reči. I pored toga što nepromenjive reči nisu toliko komplikovane i teške kao ostala gramatika Nemačkog jezika, bitno je da svaku vrstu nepromenjivih reči i svaku njihovu podelu shvatite veoma ozbiljno; da možete posle lako prepoznati iste u svakoj rečenici i olakšati sebi život. Njena česta upotreba će Vam dosta olakšati i lakše pamćenje istih jer se konstantno koriste. Tako isto, iskoristiću ovu priliku da svima Vama koji mi pišete i koji se brinete kako ne možete mnogo da pamtite; daću Vam jedan veoma koristan savet; jednostavno ne razmišljajte o tome! Već samim tim što se stotinu puta susrećete na Nemačkom jeziku sa istim rečima, glagolima itd.; u raznim tekstovima ili govoru; sve se pamti samo od sebe. Ali morate sami sebe naterati da svaki dan učite Nemački jezik. Pa makar samo u jednom danu da ste pogledali neki nemački film ili prepisali neki tekst na Nemačkom jeziku, ili uradili neku vežbu; posetili ovaj blog; važno je da imate u učenju kontinuitet. Nisam za ovo plaćen za ovo što ću reći, ali definitivno svima preporučujem Duolingo da Vam bude svaki dan najbolji prijatelj! 


( Prilozi se i u pisanju i u govoru koriste konstantno )

Sada ćemo se baviti isključivo prilozima u Nemačkom jeziku dok ćemo se ostalim vrstama nepromenjivih reči baviti u drugim postovima. Pa da prvo vidimo šta su to prilozi? Die Adverbien – prilozi, najjednostavnije rečeno su reči koje stoje uz prideve i glagole i opisuju ih. Međutim, prilozi mogu da stoje i uz imenice, zamenice i predloge. Oni jednostavno izražavaju okolnost ili način radnje, stanja ili svojstva. U rečenicama ih prepoznajemo kao priloške odredbe ili atribute ili predikate. Prilozi se dele na:

  • Die Lokaladverbien – prilozi za mesto
  • Die Temporaladverbien – prilozi za vreme
  • Die Modaladverbien – prilozi za način
  • Die Kausaladverbien – prilozi za uzrok

Ukoliko koristite stariju literaturu kad učite gramatiku Nemačkog jezika, tamo ćete pronaći i petu podelu; Adverbien der Aussage – prilozi izjave, mada ona danas takođe spada u priloge za uzrok.

Prilozi za mesto

Die Lokaladverbien – prilozi za mesto odgovaraju na pitanja:

Wo? – gde

Wohin? – kuda

Woher – odakle

Najčešći prilozi za mesta su:

  • abwärsts – nizbrdo
  • aufwärts – uzbrdo
  • außen – spolja
  • da – tu
  • daher – odatle
  • dahin – tamo
  • dort – tamo
  • dorther – odande
  • dorthin – tamo
  • draußen – napolju
  • drinnen – unutra
  • drüben – preko, na drugoj strani
  • her – ovamo
  • herauf – nagore
  • heraus – napolje
  • herein – unutra
  • herüber – preko, na drugu stranu
  • herunter – nadole
  • hier – ovde
  • hierhin – ovamo
  • hin – tamo
  • hinauf – nagore
  • hinaus – napolje
  • hinein – unutra
  • hinten – nazad
  • hinten – straga
  • hinüber – preko, na drugu stranu
  • hinunter – nadole
  • innen – iznutra
  • links – levo
  • mitten – u sredini
  • oben – gore
  • rechts – desno
  • rückwärts – nazad
  • seitwärts – u, na stranu
  • unten – dole
  • vorn – napred
  • vorn – spreda
  • vorwärts – napred

Obratite pažnju da neki od priloga za mesto mogu graditi prideve… inner-, unter- itd. Prilozi se inače ne dekliniraju ali u ovom slučaju to nije slučaj. Kad su u pitanju prilozi hin ili her, to su prilozi koji pokazuju pravac. Takođe uvek treba da ste svesni da hin upućuje neko kretanje od govornika dok prilog her upućuje na neko kretanje prema govorniku.

  • Meine Freundin geht heute Morgen ins Café. Ich gehe auch hin. – Moja devojka ide u kafić ujutro. Takođe idem i ja.

Prilozi wohin i woher zadržavaju značenje i ako se hin i her odvoje i stave na kraj rečenice.

  • Wohin joggst du? – je isto što i – Wo joggst du hin? – Gde džogiraš?
  • Woher kommst du? je isto što i – Wo kommst du her? – Odakle dolaziš?

I samo da napomenem; u govornom jeziku Nemci često govore skraćene oblike poput:

  • Herein – Komme bitte rein! Molim te, uđi!
  • Heraus – Geh raus! – Napolje!

Prilozi za vreme

Die Temporaladverbien – prilozi za vreme odgovaraju na pitanja:

Wann? – kada?

Wie lange? – koliko dugo?

Seit wann? – od kada?

Wie oft? – koliko često?

Najčešći prilozi za vreme su:

  • abends – uveče
  • anfangs – u početku
  • augenblicklich – smesta
  • bald – uskoro
  • bereits – već
  • bisher – do sada
  • da – tada
  • damals – tada, onda, u to vreme
  • demnächst – uskoro
  • dann – onda
  • eben – upravo
  • ehemals – nekada, ranije
  • einmal – nekada, davno, jednom
  • einst – nekada, davno, jednom
  • endlich – konačno
  • erst – tek
  • ewig – večno
  • früher – ranije
  • gegenwärtig – trenutno
  • gerade – upravo
  • gestern – juče
  • gleich – odmah
  • häufig – često
  • heute – danas
  • heutzutage – u današnje vreme
  • immer – uvek
  • immerzu – neprestano
  • inzwischen – u međuvremenu
  • jemals – ikada
  • jetzt – sada
  • künftig – ubuduće
  • kürzlich – nedavno
  • lange – dugo
  • manchmal – ponekad
  • mehrmals – više puta
  • meistens – najčešće
  • mittags – u podne
  • morgen – sutra
  • morgens – ujutro
  • nach – posle
  • nachts – noću
  • neulich – nedavno
  • nie – nikad
  • niemals – nikad
  • noch - još
  • nun – sada
  • oft – često
  • oftmals – često
  • schon – već
  • seither – od tada
  • soeben – tek što
  • sofort – odmah
  • später – kasnije
  • stets – stalno
  • übermorgen – prekosutra
  • unterdessen – u međuvremenu
  • voher – pre toga, prethodno
  • vorgestern – preključe
  • vorhin – malo pre, maločas
  • vormittags – pre podne
  • wieder – opet
  • zuerst – najpre
  • zukünftig – ubuduće
  • zuletzt – naposletku, na kraju
  • Heute Abend habe ich keine Zeit, aber morgen komme ich gern. – Večeras nemam vremena, ali sutra ću rado doći.

Obratite pažnju da neki od priloga za vreme mogu graditi prideve… jetzt – jetzig, gestern – gestrig … itd.

Prilozi za način

Die Modaladverbien – prilozi za način odgovaraju na pitanja:

Wie? – kako?

Auf welche Weise? – na koji način?

Najčešći prilozi za način su:

  • absichtlich – namerno
  • allerdings – svakako
  • anders – drugačiji
  • außerordentlich – izuzetno, veoma
  • beinahe – skoro
  • besonders – naročito
  • bestimmt – sigurno, bez sumnje
  • ebenso – takođe
  • einigermaßen – prilično, donekle
  • fast – skoro, gotovo
  • folgendermaßen – na sledeći način
  • ganz – potpuno, sasvim
  • gar nicht – uopšte ne
  • genug – dovoljno
  • gern – rado
  • gewiss – nesumnjivo
  • gleichfalls – isto tako
  • gut – dobro
  • kaum – jedva
  • keinesfalls – nipošto, nikako
  • keineswegs – nipošto, nikako
  • mehr – više
  • möglicherweise – možda
  • natürlich – naravno
  • nur – samo
  • recht – dosta
  • richtig – tačno
  • sehr – veoma
  • sicher – sigurno
  • so – tako
  • tatsächlich – zaista, stvarno
  • teilweise – delimično
  • überhaupt nicht – uopšte ne
  • umsonst – uzalud
  • unbedingt – obavezno, bezuslovno
  • ungewöhnlich – neuobičajeno
  • vergebens – uzalud
  • vermutlich – verovatno
  • versehentlich – omaškom
  • viel – mnogo
  • vielleicht – možda
  • wahrscheinlich – verovatno
  • wenig – malo
  • wie – kako
  • wohl – verovatno
  • ziemlich – prilično
  • zu – do

Svaki pridev može biti u funkciji priloga i kao nepromenjiv koristi se kao prilog. U tom slučaju oni se kao prilozi ne dekliniraju, ali se neki od njih mogu komparirati.

  • PrilogDiese Schauspielerin singt schön. – Ova glumica lepo peva.
  • PridevDiese Schauspielerin ist schön. – Ova glumica je lepa. 

To isto važi i za poređenje priloga:

  • PrilogDiese Schauspielerin singt schöner – am schönsten. – Ova glumica peva lepše – najlepše.
  • PridevDiese Schauspielerin ist schöner – am schönsten. – Ova glumica je lepša – najlepša.

Prilozi za uzrok

Die Kausaladverbien – prilozi za uzrok odgovaraju na pitanja:

Warum? – zašto?

Weshalb? Wozu? – čemu?

Womit? – čim?

Woraus? – iz čega?

Najčešći prilozi za uzrok su:

  • also – dakle
  • andernfalls – u suprotnom
  • bestenfalls – u najboljem slučaju
  • daher – zato, zbog toga
  • darum – zato, zbog toga
  • deshalb – zato, zbog toga
  • deswegen – zato, zbog toga
  • demnach – dakle, prema tome
  • folglich – dakle, prema tome
  • dennoch – uprkos tome
  • dessen ungeachtet – bez obzira na to
  • doch – ali
  • freilich – zaista
  • gegebenenfalls – u datom slučaju
  • genau genommen – precizno govoreći, tačno govoreći
  • hierfür – za to
  • hierzu – uz to
  • infolgedessen – usled toga
  • ja – da, naravno
  • keineswegs – nikako
  • nämlich – naime
  • nichtsdestoweniger – uprkos tome, pa ipak
  • schlimmstenfalls – u najgorem slučaju
  • so – tako
  • somit – tim
  • sonst – inače
  • streng genommen – strogo uzevši
  • trotzdem – uprkos tome, ipak
  • warum – zašto
  • weshalb – zbog čega
  • weswagen – zbog čega
  • wirklich – zaista
  • wohl – dobro
  • wozu – čemu

Kao što smo već rekli, ne mogu se svi prilozi porediti. Ali oni koji mogu dobijaju nastavak -er u komparativu i am + -sten u superlativu.

  • fest – fester – am festesen – čvrsto
  • gerade – gerader – am geradesten – ravno
  • grob – gröber – am gröbsten – grubo
  • gut – besser – am besten – dobro
  • heiß – heißer – am heißesten – vruće

Nepravilnu deklinaciju imaju pridevi i prilozi u adverbijalnoj funkciji i zato se ovi nepravilni prilozi porede uz pomoć drugih oblika:

  • bald – eher – am baldigst, ehesten, ehestens – uskoro
  • gern – lieber – am liebsten – rado
  • oft – öfter, häufiger – am häufigsten – često
  • viel – mehr, minder – am meisten, mindesten, meistens, mindestens – mnogo
  • wenig – weniger – am wenigsten – malo
  • wohl, gut – besser – am besten, bestens, auf das beste, zum besten – dobro

I za kraj samo da još nešto korisno da napomenemo. U Nemačkom jeziku sa negacijom nein se negira cela rečenica dok se sa negacijom nicht negira jedna reč, jedan izraz ili deo rečenice. Možete imati samo jednu negaciju u celoj rečenici.

  • Mir hat nie jemand etwas davon gesagt. – Meni nikada niko nije ništa o tome rekao. 

 






Нема коментара:

Постави коментар