Zaronite u složeno davno prošlo vreme, sve što treba znati o pluskvamperfektu u Nemačkom jeziku

Da bi ste gradili Pluskvamperfekat u Nemačkom jeziku, neophodno je da dobro poznajete Preterit; da znate pomoćne i modalne glagole u Preteritu; da dobro znate kako se pravi Perfekat; tačnije glagole u Participu perfekta. Zato je neophodno da dobro prostudirate prethodna dva posta Preterit i Perfekat pre nego što se upustite u Pluskvamperfekat, davno prošlo vreme u Nemačkom jeziku. Takođe, dobro obratite pažnju i na slabe i jake glagole. Jednostavno, slabi glagoli su oni koji se slabo menjaju. Kao što smo u prethodnim postovima naglasili; Perfekat se koristi često i najviše u govoru, dok sa Preteritom ćete se najčešće susretati kad čitate knjige i novine. Naravno ponekad Nemci koriste Preterit i u govoru jer je kraćeg gramatičkog oblika i jednostavniji, posebno kad koriste pomoćne i modalne glagole kao regularne glagole. Koliko tačno se koristi Preterit u govoru to najčešće zavisi i od dela nemačkog govornog područja gde se govori Nemački jezik. U svakom slučaju moj savet Vam je kada se govori o prošlosti oslanjajte se više na Perfekat kada govorite ali učite i Preterit oblike glagola da bi ste razumeli šta čitate. Ali što je to Pluskvamperfekat? To je kao i u Srpskom jeziku davnoprošlo složeno vreme; glagolski oblik koji označava radnju koja se izvršila pre neke druge radnje. Pluskvamperfekat se ne koristi baš često u Nemačkom jeziku kao i u Srpskom jeziku.

(Pluskvamperfekat se ne koristi često u Nemačkom jeziku)

Radnja koja se izvršava posle Pluskvamperfekta u složenoj rečenici može biti i u Perfektu ili u Preteritu, svejedno. Mada se češće koristi Preterit. Na primer:

Nachdem sie auf der Bank gewesen waren, gingen sie in ein Lederwaren Geschäft. – Pošto su bile u banci, išle su u prodavnicu kožne robe.   

Znači imamo jednu prosto proširenu rečenicu koja tvrdi da su pre prodavnice kožne robe one bile u banci. Taj deo rečenice stoji u Pluskvamperfektu. Jedna prošla radnja se već završila pre druge radnje u prošlosti, znači Pluskvamperfekat se prvo desio kada su one bile u banci, ali kad su išle u prodavnicu kožne robe, taj deo rečenice je u Preteritu. Ili.

Anna war schon gegangen, als der Chef hat nach ihr gefragt. – Anna je već izašla kad je šef pitao za nju.

Ovaj put Pluskvamperfekt se desio pre Perfekat. Iako bi ovaj oblik rečenice pre bio sa Preteritom radi kraćeg gramatičkog oblika.

Anna war schon gegangen, als der Chef nach ihr fragte. – Anna je već izašla kad je šef pitao za nju.

Kako se gradi pluskvamperfekat?

Das Plusquamperfekt – pluskvamperfekat se gradi od preterita pomoćnog glagola haben ili sein i participa perfekta. Da bi Vam bilo jasnije, Pluskvamperfekat Vam je sličan kao Perfekat, samo što umesto pomoćnih glagola koristite pomoćne glagole u Preteritu. Znači, Pluskvamperfekat se gradi od:

POMOĆNI GLAGOL U PRETERITU SEIN ILI HABEN + PARTICIP PERFEKTA

Kod Perfekta pomoćni glagol uvek stoji na drugom mestu u rečenici dok particip perfekta stoji na kraju rečenice. Međutim, to pravilo može biti promenjeno kroz pravila slaganja složenih rečenica, dok je očigledno da se Pluskvamperfekat uglavnom gradi u složenim rečenicama. O složenim rečenicama i njihovom redosledu reči ćemo pisati u nekim od narednih postova. Za sada pogledajte primer koji smo već imali:

Nachdem sie auf der Bank gewesen waren, gingen sie in ein Lederwaren Geschäft. – Pošto su bile u banci, išle su u prodavnicu kožne robe.  

Glagol u participu ne stoji na kraju rečenice, čak je stavljen pre pomoćnog glagola jer pravilo za glagol da stoji uvek na drugom mestu kod složenih rečenica nije slučaj. Takođe obratite pažnju da rečenice u Pluskvamperfektu poput složenih rečenica često sadrže neke od veznika kao što su als, weil, wenn, ob, das, nachdem itd. Pošto ćete kod Pluskvamperfekata često koristiti pomoćne glagole u Preteritu, podsetimo se kako oni glase:

Pomoćni glagoli u preteritu

sein – biti

ich war – ja bejah

du warst – ti bejaše

er/sie/es war – on/ona/ono bejaše

wir waren – mi bejasmo

ihr wart – vi bejaste

sie/Sie waren – oni/Vi bejahu/bejaste

haben – imati

ich hatte – ja imah

du hattest – ti imaše

er/sie/es hatte – on/ona/ono imaše

wir hatten – mi imasmo

ihr hattet – vi imaste

sie/Sie hatten – oni/Vi imahu/imaste

werden – postati

ich wurde – ja postadoh

du wurdest – ti postadee

er/sie/es wurde – on/ona/ono postade

wir wurden – mi postadosmo

ihr wurdet – vi postadoste

sie/Sie wurden – oni/Vi postadoše/postadoste

Ali kako da kažemo biti, imati i postati u Pluskvamperfektu?

Pomoćni glagoli u pluskvamperfektu

  

sein – biti

ich war gewesen – ja bejah bio

du warst gewesen – ti bejaše bio

er/sie/es war gewesen – on/ona/ono bejaše bio/bila/bilo

wir waren gewesen – mi bejasmo bili

ihr wart gewesen – vi bejaste bili

sie/Sie waren gewesen – oni/Vi bejahu/bejaste bili

haben – imati

ich hatte gehabt – ja bejah imao

du hattest gehabt – ti bejaše imao

er/sie/es hatte gehabt – on/ona/ono bejaše imao

wir hatten gehabt – mi bejasmo imali

ihr hattet gehabt – vi bejaste imali

sie/Sie hatten gehabt – oni/Vi bejahu/bejaste imali

werden – postati

ich war geworden – ja bijah postao

du warst geworden – ti bejaše postao

er/sie/es war geworden – on/ona/ono bejaše postao

wir waren geworden – mi bejasmo postali

ihr wart geworden – vi bejaste postali

sie/Sie waren geworden – oni/Vi bejahu/bejaste postali

A kako se prave modalni glagoli u Pluskvamperfektu?

Pomoćni glagoli u pluskvamperfektu

dürfen – smeti

ich hatte gedurft – bejah smeo

du hattest gedurft – bejaše smeo

er/sie/es hatte gedurft – on/ona/ono bejaše smeo/smela/smeo

wir hatten gedurft – bejasmo smeli

ihr hattet gedurft – bejaste smeli

sie/Sie hatten gedurft – oni/Vi bejahu/bejaste smeli

können – moći

ich hatte gekonnt – bejah mogao

du hattest gekonnt – bejaše mogao

er/sie/es hatte gekonnt – on/ona/ono bejaše mogao/mogla/moglo

wir hatten gekonnt – bejasmo mogli

ihr hattet gekonnt – bejaste mogli

sie/Sie hatten gekonnt – oni/Vi bejahu/bejaste mogli

mögen – mariti

ich hatte gemocht – bejah mario

du hattest gemocht – bejaše mario

er/sie/es hatte gemocht – on/ona/ono bejaše mario/marila/marilo

wir hatten gemocht – bejasmo marili

ihr hattet gemocht – bejaste marili

sie/Sie hatten gemocht – oni/Vi bejahu/bejaste marili

müssen – morati

ich hatte gemußt – bejah morao

du hattest gemußt – bejaše morao

er/sie/es hatte gemußt – on/ona/ono bejaše morao/morala/morao

wir hatten gemußt – bejasmo morali

ihr hattet gemußt – bejaste morali

sie/Sie hatten gemußt – oni/Vi bejahu/bejaste morali

sollen – trebati

ich hatte gesollt – bejah trebao

du hattest gesollt – bejaše trebao

er/sie/es hatte gesollt – on/ona/ono bejaše trebao/trebala/trebao

wir hatten gesollt – bejasmo trebali

ihr hattet gesollt – bejasmo trebali

sie/Sie hatten gesollt – oni/Vi bejahu/bejaste trebali

wollen – hteti

ich hatte gewollt – bejah hteo

du hattest gewollt – bejaše hteo

er/sie/es hatte gewollt – on/ona/ono bejaše hteo/htela/htelo

wir hatten gewollt – bejasmo hteli

ihr hattet gewollt – bejaste hteli

sie/Sie hatten gewollt – oni/Vi bejahu/bejaše hteli

wissen – znati

ich hatte gewusst – bejah znao

du hattest gewusst – bejaše znao

er/sie/es hatte gewusst – on/ona/ono bejaše znao/znala/znalo

wir hatten gewusst – bejasmo znali

ihr hattet gewusst – bejaste znali

sie/Sie hatten gewusst – oni/Vi bejahu/bejaše znali

Kao što smo već naveli, ukoliko znate da gradite Perfekat, znate Preterit; onda je pravljenje Pluskvamperfekta lako. Listu glagola koja koristi pomoćni glagol sein i listu participa glagola pogledajte u prethodnom postu Perfekat. Isto važi i za Pluskvamperfekat.