Glagoli – 1. Podela glagola u Nemačkom jeziku

Taman pomislite; konačno da se odmorim od svih tih promena imenica i zamenica prema padežima u Nemačkom jeziku, kada ulazimo u nove komplikacije zvani glagoli. Dobra vest je da je njihova komplikovanost drugačija, lakše se uče razlike u promenama glagola od imenica ali opet morate znati padeže jer bez obzira što se glagoli ne menjaju prema padežima; neke imenice ili zamenice zavise od glagola i stoje u određenom padežu sa ili bez nekog predloga u rečenicama. Postoji veza u rečenicama između njih. Za sada ćemo ostavimo padeže po strani u narednim postovima, ali treba ih ponoviti. Zato Vam savetujem da se više puta vraćate na prethodne postove nemačke gramatike kako bi ste se prisetili i ponovili ono što smo do sada učili. Gramatika Nemačkog jezika se najbolje pamti kada se koristi ali s vremena na vreme i ponavlja dok ne bude trajno zapamćena. Od ovog posta ćemo se baviti glagolima i njihovim promenama koji ima previše, toliko da bi bilo preterano opisati sve o glagolima na jednom postu. Zato ćemo imati dosta postova na temu glagola ali ćemo ih podeliti na podgrupe. Na ovoj temi glagola, bavićemo se isključivo u razumevanju na koje sve načine se dele glagoli u Nemačkom jeziku. Kad razumete sve podele i kad počnemo da se igramo sa glagolima kao da rešavamo neke slagalice, brzo ćete naučiti promene mnogih glagola koje ćete sigurno često koristiti u svakodnevnim rečenicama.

( Glagoli se u Nemačkom jeziku završavaju na -en )

Da bi ste videli veliku sliku pre nego što se posvetite detaljima, da bi Vam stvari bile jasnije; Die Beugung – fleksija ima tri glavne promene reči u celom Nemačkom jeziku; na osnovu kojih se vrše sve ostale promene prema svim vrstama reči koje su promenjive. To su:

·         Die Deklination – deklinacija – promena imenica, prideva, zamenica i brojeva u rodu, broju i padežu

·         Die Komparation ili das Steigerung – komparacija – promena prideva i nekih priloga kroz pozitiv, komparativ i superlativ

·         Die Konjugation – konjugacija – promena glagola prema licu, broju, vremenu, stanju i načinu.

Deklinaciju i komparaciju smo već učili; tako da nam je ostala samo konjugacija koju ćemo objasniti u narednim postovima. Die Verben ili die Zeitwörter – glagoli su vrsta reči koje izražavaju, stanje i zbivanje. Glagoli se dele prema sledećim promenama:

Promena glagola

Promena glagola prema objektu se deli na:

·         Die Transitive Verben – prelazni glagoli su glagoli koji moraju da imaju objekat u akuzativu.

sehen - videti , lieben, essen - jesti, schlagen - udarati, loben - hvaliti, hören - čuti, nehmen - uzeti, trinken - piti …

             

             Er trägt immer einen Hut. – On uvek nosi šešir.

·         Die Intransitive Verben – neprelazni glagoli su glagoli koji ne mogu imati objekat u akuzativu.

kommen - doći, liegen - ležati, fallen - pasti, schlafen - spavati, gehen - ići, denken - misliti, gehören - pripadati, glauben - verovati, helfen - pomoći, sitzen - sesti, wachsen - rasti, springen - skočiti  …

·         Die Reflexive Verben – povratni glagoli su glagoli uz koje uvek stoji povratna zamenica sich ili sa akuzativom odgovarajuće lične zamenice

Ich erhole mich. – Oporavljam se.

Promena glagola prema subjektu se deli na:

·         Die Persönliche Verben – lični glagoli su glagoli kojiimaju sva tri lica jednine i množine

ich spiele – ja igram

du spielst – ti igraš

er/sie/es spielt – on/ona/ono igra

wir spielen – mi igramo

ihr spielt – vi igrate

sie/Sie spielen – oni/Vi igraju/igrate

·         Die unpersönliche Verben – bezlični glagoli su glagoli koji imajusubjekat es i oni imaju samo 3 lice jednine

regnen – padati kiša, blitzen - sevati, donnern - grmljavina, geschehen - učiniti, passieren – dogoditi

Promena glagola prema funkciji se dele na:

·         Die Vollverben – glavni glagoli su glagoli koji stoje samostalno u rečenici. Oni svojim sadžajem ispunjavaju predikat i nosioci su značenja predikata.

Der Junge trägt die Koffer. – Dečak nosi kofere.

·         Die Hilfsverben – pomoćni glagoli su glagoli sa kojima se grade složena vremena ali kad su sami oni imaju vlastito značenje

haben – imati, sein – biti, werden - postati

ich habe – ja imam

du hast – ti imaš

er/sie/es hat – on/ona/ono ima

wir haben – mi imamo

ihr habt – vi imate

sie/Sie haben – oni/Vi imaju/imate

ich bin – ja sam

du bist – ti si

er/sie/es ist – on/ona/ono je

wir sind – mi smo

ihr seid – vi ste

sie/Sie sind – oni/Vi su/ste

ich werde – ja postojim

du wirst – ti postojiš

er/sie/es wird – on/ona/ono postoji

wir werden – mi postojimo

ihr werdet – vi postojite

sie/Sie werden – oni/Vi postoje/postojite

·         Die Modalverben – modalni glagoli su glagoli sa glavnim glagolom u infinitivu koji izražavaju mogućnost, nužnost, želju, dozvolu i zahtev

dürfen – smeti, können – moći, mögen – želiti, müssen – morati, sollen – trebati, wollen – hteti, wissen – znati

ich darf – ja smem

du darfst – ti smeš

er/sie/es darf – on/ona/ono sme

wir dürfen – mi smemo

ihr dürft – vi smete

sie/Sie dürfen – oni/Vi smeju/smete

ich kann – ja mogu

du kannst – ti možeš

er/sie/es kann – on/ona/ono može

wir können – mi možemo

ihr könnt – vi možete

sie/Sie können – oni/Vi mogu/možete

ich mag – ja želim

du magst – ti želiš

er/sie/es mag – on/ona/ono želi

wir mögen – mi želimo

ihr mögt – vi želite

sie/Sie mögen – oni/Vi žele/želite

ich muss – ja moram

du musst – ti moraš

er/sie/es muss – on/ona/ono mora

wir müssen – mi moramo

ihr müsst – vi morate

sie/Sie müssen – oni/Vi moraju/morate

ich soll – ja trebam

du sollst – ti trebaš

er/sie/es soll – on/ona/ono treba

wir sollen – mi trebamo

ihr sollt – vi trebate

sie/Sie sollen – oni/Vi trebaju/trebate

ich will – ja hoću

du willst – ti hoćeš

er/sie/es will – on/ona/ono hoće

wir wollen – mi hoćemo

ihr wollt – vi hoćete

sie/Sie wollen – oni/Vi hoće/hoćete

ich weiß – ja znam

du weißt – ti znaš

er/sie/es weiß – on/ona/ono zna

wir wissen – mi znamo

ihr wisst – vi znate

sie/Sie wissen – oni/Vi znaju/znate 

Pored navedenih modalnih glagola postoje i glagoli koji se mogu koristiti kao modalni glagoli I oni su: lassen - ostaviti , sehen - videti, hören - čuti, heißen – zvati se i helfen - pomoći.

·         Die Funktionsverben – funkcionalni glagoli su glagoli koji zajedno sa imenicom čine semantičku celinu u kojoj gube svoje pravo značenje

in Ordnung bringen – dovesti u red

ums Leben kommen – umreti

Promena glagola prema konjugaciji se deli na:

·         Die schwache Verben – pravilni ili slabi glagoli su glagoli koji se konjugiraju dodavanjem nastavka na glagolsku osnovu

machen – napraviti, lernen – učiti, arbeiten – raditi …

·         Die starke Verben – nepravilni ili jaki glagoli su glagoli koje karakteriše promena vokala u osnovi

fahren - voziti, geben - dati, essen – jesti …

·         Die unregelmäßige Verben – nepravini glagoli su glagoli koji pokazuju osobine i slabih i jakih glagola, tj. menjaju vokal u osnovi kao jaki, ali dobijaju i nastavke slabih glagola.

brennen - spaliti, denken - misliti, kennen – znati …

Promena glagola prema nastanku se deli na:

·         Die einfache Verben – osnovni glagoli su primarni glagoli

bringen - doneti, fragen - pitati, reisen - putovati, raten - savetovati, sagen - reći, sehen - videti, suchen - tražiti, zeigen - pokazati …

·         Die zusammengesetze Verben – složeni glagoli su glagoli koji nastaju dodavanjem na osnovni glagol prideva, imenice ili drugog osnovnog glagola

freisprechen - osloboditi, fernsehen – gledati televiziju, kennenlernen - upoznati, sitzen bleiben – ostati sedeti, teilnehmen - učestvovati, übelnehmen – uvrediti se …

·         Die abgeleitete Verben – izvedeni glagoli su glagoli koji nastaju dodavanjem prefiksa na osnovni glagol

verbringen - provesti, durchreisen - proputovati, abraten – savetovati protiv, zusagen - apelovati, besuchen - posetiti …

Promena glagola prema značenju se deli na:

·         Die tätigkeitsverben – glagoli radnje su glagoli koji izražavaju radnju. Ovi glagoli mogu da imaju pasiv

arbeiten – raditi, bauen - graditi, essen – jesti, helfen – pomoći, schreiben – pisati, spielen – igrati …

·         Die Zustandsverben – glagoli stanja su glagoli koji izražavaju ostajanje u nekom stanju. Ovi glagoli nemaju pasiv

bleiben - ostati, leben - živeti, liegen - lagati, schlafen – spavati, sitzen – sediti, stehen – stojati, wohnen – stanovati …

·         Die Vorgangsverben – glagoli zbivanja su glagoli koji označavaju promenu ili proces koji se odvija na subjektu. Perfekt grade sa pomoćnim glagolom sein – biti

aufwachen - odrasti, aufstehen - ustati, einschlafen - zaspati, fallen – pasti, geschehen - učiniti, sterben - umreti, verhungern - gladovati, wachsen – rasti …   

Promena glagola prema aspektu se deli na:

·         Die perfektive Verben – svršeni glagoli su glagoli koji su vremenski ograničeni u trajanju neke radnje ili izražavaju prelazak iz jednog stanja u drugo

abfahren - odstupiti, anfangen – početi, ankommen - stići, aufhören - prestati, einschlafen – zaspati, erblicken – posmratati

·         Die imperfektive/durative Verben – nesvršeni glagoli su glagoli koji izražavaju stanje ili zbivanje neograničenog trajanja

arbeiten – raditi, bitten – moliti, blühen – cvetati, feiern - slaviti, fragen – pitati, gehen – ići, kochen – kuvati, loben – pohvaliti, sitzen – sediti, tanzen – plesati, üben – vežbati, warten – čekati, zuhören – slušati …

·         Die iterative Verben – učestali glagoli su glagoli koji označavaju radnju koja traje neograničeno ali se prekida

flattern – vihoriti se, gackern - gakati, hüstein - kašljucati, plätschern – brćkati se, streichein – milovati …