Pridevi koji pričaju priče, savladajte deklinaciju i unesite boje u svoje rečenice na Nemačkom jeziku

Taman smo se nakukali u prošlom postu zbog Deklinacije imenica, kad tek sada učimo još veće komplikovanje. Ja znam da vremenom i učenjem nemačkog jezika i učenjem nemačke gramatike i korišćenjem nemačkog jezika u svakodnevnom životu; ono što nam trenutno izgleda suviše komplikovano i nejasno će se vremenom složiti u vašem umu i postati će vam prirodno. Npr. Kad jednom naučite da kažete; Ich gehe ins Kino. Nećete sigurno govoriti; Ich gehe in der Kino. Zato što ćete svugde u nemačkim tekstovima viđati … ins Kino. Što je skraćeno od in das Kino… ali i što je das Kino u akuzativu das Kino. Tako ćete znati i deklinacije i imenica i prideva. Ako se malo više potrudite i počnete da se igrate tako što ćete praviti sami sebi kartice na kojima ćete sami skupljati i ispisati imenice i prideve u nemačkom jeziku u svim padežima; vaše učenje i poznavanje nemačke gramatike će vam biti mnogo jednostavnije. Opet vam ponavljam, složenost nemačke gramatike se najbolje uči postepeno jedno po jedno i igranjem. Ja nemačku gramatiku više shvatam kao slaganje slagalica i ne pokušavam da je učim kao engleski jezik, koji odmah možete da koristite u svim padežima i da ne znate skoro ništa o padežima. Ali nemački jezik zahteva preciznost kroz dvostruke i trostruke standarde uz mnoštvo izuzetaka.

( Učenje nemačke gramatike shvatite kao slaganje slagalica )

Sad da pogledamo prvo šta su to pridevi. U srpskom jeziku pridevi su nesamostalne reči koje stoje uz imenicu. Spadaju u promenjivu vrstu reči, dok u rečenicama vrše službu atributa ili dela imenskog predikata. Ali pazite sad; u srpskom jeziku pridevi dobijaju rod, broj i padež od imenice uz koju stoje. U nemačkom jeziku je to malo drugačije. U nemačkom jeziku pridevi su promenjive vrste reči koji imaju predikativnu i atributivnu funkciju. Pogledajte funkciju predikativnog imena; npr.

• Der Mann ist groß. – Čovek je velik.
• Die Frau ist groß. – Žena je velika.
• Das Kind ist groß. – Dete je veliko.

Ona je jednostavnija od srpskog jezika. Ona je nepromenjiva. Uvek je groß, bez obzira na rod, broj padež dok u srpskom jeziku ona se mora menjati … velik, velika, veliko. Ali kod atributa, tu se stvar komplikuje jer se tada pridev menja i po jakoj i po slaboj ili po mešovitoj deklinaciji koja nije ista kao Deklinacije imenica. Mislim da je lakša ali definitivno menja prideve na svojstven način.

Jaka deklinacija prideva

Die starke Adjektivdeklination – jaka deklinacija prideva se vrlo lako prepoznaje zato što stoji ispred prideva koji nemaju član, zamenicu, broj ili negaciju. Izuzetak su pridevi koji stoje iza neodređenih zamenica kao što su: andere - drugi, einige - nekoliko, etliche – neki, manche – gde koji, mehrere – više itd. Pošto pridev stoji sam ispred imenice on na neki način se deli identično kao određeni članovi. Jedino što je genitiv jednine muškog i srednjeg roda izuzetak. Tu pridevi dobijaju nastavak en umesto es, dok imenice dobijaju nastavak s ili es. Takođe obratite pažnju na dativ množine koji dobija nastavak n.

N. gut-er Mann – dobar čovek, gut-e Frau – dobra žena, gut-es Kind – dobro dete

G. gut-en Mannes – dobrog čoveka, gut-er Frau – dobre žene, gut-en Kindes – dobrog deteta

D. gut-em Mann – dobrom čoveku, gut-er Frau – dobroj ženi, gut-em Kind – dobrom detetu

A. gut-en Mann – dobrog čoveka, gut-e Frau – dobru ženu, gut-es Kind – dobro dete

N. gut-e Männer – dobri ljudi, gut-e Frauen – dobre žene, gut-e Kinder – dobra deca

G. gut-er Männer – dobrih ljudi, gut-er Frauen – dobrih žena, gut-er Kinder – dobre decembar

D. gut-en Männern – dobrim ljudima, gut-en Frauen – dobrim ženama, gut-en Kindern – dobroj deci

A. gut-en Männer – dobre ljude, gut-en Frauen – dobre žene, gut-en Kinder – dobru decu

Slaba deklinacija prideva

Die schwache Adjektivdeklination – slaba deklinacija prideva je suprotnost jakoj deklinaciji prideva i prepoznaje se po tome što slaba deklinacija ima određen član ispred prideva ili pokaznih zamenica dieser, jener, mancher, solcher, welcher, jeder, jeglicher, jedweder, derselbe, derjenige itd.

Svi pridevi koji se menjaju prema slaboj deklinaciju prideva imaju u nominativu jednine svih rodova i u akuzativu jednine ženskoga i srednjega roda nastavak e, dok u svim ostalim padežima ima nastavak en.

N. der gut-e Mann – dobar čovek, die gut-e Frau – dobra žena, das gut-e Kind – dobro dete

G. des gut-en Mannes – dobrog čoveka, der gut-en Frau – dobre žene, des gut-en Kindes – dobrog deteta

D. dem gut-en Mann – dobrom čoveku, der gut-en Frau – dobroj ženi, dem gut-en Kind – dobrom detetu

A. des gut-en Mann – dobrog čoveka, die gut-e Frau – dobru ženu, das gut-e Kind – dobro dete

N. die gut-en Männer – dobri ljudi, die gut-en Frauen – dobre žene, die gut-en Kinder – dobra deca

G. der gut-en Männer – dobrih ljudi, der gut-en Frauen – dobrih žena, der gut-en Kinder – dobre dece

D. den gut-en Männern – dobrim ljudima, den gut-en Frauen – dobrim ženama, den gut-en Kindern – dobroj deci

A. die gut-en Männer – dobre ljude, die gut-en Frauen – dobre žene, die gut-en Kinder – dobru decu

Mešovita deklinacija prideva

Die gemischte Adjektivdeklination - mešovita deklinacija prideva se koristi kada se ispred prideva nalazi neodređeni član ein, eine, ein; negacija kein, keine, kein, keine ili neka prisvojna zamenica mein, dein, sein, unser, euer ili ihr. Mešovita deklinacija prideva ima u prvom padežu jednine za sve rodove nastavak jake promene e, er, es dok za sve ostale padeže nastavak slabe promene. Obratite pažnju da neodređeni član nema množinu i zato se množina prideva menja po jakoj deklinaciji. Kad ispred imenice stoji više prideva, svi imaju isti nastavak. Kad se pridev upotrebljava kao imenica on će se i dalje deklinirati kao pridev.

N. kein gut-er Mann – loš čovek, keine gut-e Frau – loša žena, kein gut-es Kind – loše dete

G. keines gut-en Mannes – lošeg čoveka, keiner gut-en Frau – loše žene, gut-en Kindes – lošeg deteta

D. keinem gut-en Mann – lošem čoveku, keiner gut-en Frau – lošoj ženi, gut-em Kind – lošem detetu

A. keinen gut-en Mann – lošeg čoveka, keine gut-e Frau – lošu ženu, gut-es Kind – loše dete

N. keine gut-en Männer – loši ljudi, keine gut-en Frauen – loše žene, keine gut-en Kinder – loša deca

G. keiner gut-en Männer – loših ljudi, keiner gut-en Frauen – loših žena, keiner gut-en Kinder – loše dece

D. keinen gut-en Männern – lošim ljudima, keinen gut-en Frauen – lošim ženama, keinen gut-en Kindern – lošoj deci

A. keine gut-en Männer – loše ljude, keine gut-en Frauen – loše žene, keine gut-en Kinder – lošu decu

( Primer slabe deklinacije prideva i komparacije prideva )

Poređenje (komparacija) prideva

Die Komparation (Steigerung) der Adjektive – poređenje (komparacija) prideva je kao i kod nas iskazivanje različite zastupljenosti neke osobine kod imenice uz koju stoji pridev.

·         Der Positive – pozitiv - prvi stepen predstavlja pridev u osnovnom obliku, dok se za izražavanje jednakosti koriste veznici ebenso/so – wie

niedrig – nizak

Er ist niedrig. – On je nizak.

·         Der Komparativ – komparativ - drugi stepen se gradi dodavanjem nastavka er, dok je poredbena reč als. Iza als uvek stoji nominativ što odstupa od srpskog jezika.

niedriger – niži

Er ist niedriger als seine Schwester. – On je niži od svoje sestre.

·       Der Superlativ – superlativ - treći stepen se gradi dodavanjem nastavka st ili est. Zato što ispred njega obično stoji određen član dodaje se i nastavak -e. Ako je superlativ predikatno ime, ispred njega može stajati i oblik am … sten

niedrigste – najniži

Er ist der niedrigste in der ganzen Klasse. – On je najniži u celom razredu.

Er ist am niedrigsten. – On je najniži.

Ukoliko se pridev završava na dental tj. d, t, st, s, ß, x, z i stoji sa određenim članom onda se ispred nastavka za superlativ dodaje e radi lakšeg izgovora; npr. der matt-e-ste – najmlitaviji.

Nepravilna komparacija prideva

Slično kao i u engleskom jeziku i u nemačkom jeziku postoje pridevi koji grade nepravilno poređenje prideva prema nekom svom nepravilnom obliku. Na sreću takvih prideva je malo i njihovo poređenje jednostavno trebate znati napamet.

• gern – rado, lieber – radije, der liebste – am liebsten - najradije
• groß – velik, größer – veći, der größte – am großten – najveći
• gut – dobar, besser – bolji, der beste – am besten – najbolji
• hoch – visok, höher – višlji, der höchste – am höchsten – najvišlji
• nah – blizak, näher – bliskiji, der nächste – am nächsten – najbliskiji
• oft – često, öfter – češće, häufigsten – am häufigsten – najčešće
• viel – mnogo, mehr – više, die meisten – am meisten – najviše 
• wenig – malo, weniger – manje, der wenigste – am wenigsten – najmanje                                                       minder                    der mindeste – am mindesten