Deklinacija Imenica u Nemačkom jeziku

Deklinacija imenica – Die Deklination der Substantive je jedna od teških gramatičkih tema u nemačkom jeziku. Zato sam je izdvojio od teme Imenice u nemačkom jeziku, i posvećujem joj celi post. Naravno postoji i Deklinacija prideva, pa kad vidite deklinaciju člana, prideva i imenice tek onda shvatite kolika je to enigma i koliko je svaku tu promenu komplikovano upamtiti. Ukoliko vi do sada niste pročitali i razumeli Određen i neodređen član u nemačkom jeziku, deklinaciju određenih i neodređenih članova, ili niste upoznati sa Imenicama u nemačkom jeziku, savetujem Vam da to prvo prostudirate na mom blogu (Pogledate na Sadržaj stranici pod kategorijom nemački jezik) pre nego što pređete na ovu temu. A mi da prvo vidimo šta je deklinacija imenica u nemačkom jeziku. Nemačka deklinacija ima dva broja; der Singular – jednina i der Plural – množina i četiri padeža:

( Die Deklination der Substantive - deklinacija imenica ) 

• N – der Nominativ – nominativ – wer, was ? – ko, šta ?
• G – der Genitiv – genitiv – wessen - čiji ?
• D – der Dativ – dativ – wem - (wo) ? – kome, (gde - kad je mirovanje) ?
• A – der Akusativ – akuzativ – wen, was ? – koga, čega?

Da biste razumeli kako se vrši deklinacija prema imenicama, treba da se koncentrišete na nastavke imenica i to isključivo na nominativu množine i na genitivu jednine. Znači vi pored imenice treba da znate njen određeni član; kojeg je roda imenica ali i kako izgleda množina te imenice. Zato kad tražite značenje neke imenice u rečniku, obavezno morate da znate i njenu množinu. Tako isto možete i odvajati množinu imenica koja je ista kao i jednina. Npr.

der Schlüssel – ključ – die Schlüssel – ključevi.

Takve imenice sa istom jedninom i množinom se lakše pamte. Zatim da obratite pažnju na nastavak množine imenice i na genitiv jednine iste imenice. I prema njima se određuje deklinacija imenica i to prema jakoj, slaboj i mešovitoj deklinaciji. Sad komplikovanje može da počne:

Jaka deklinacija imenica

Die starke Deklination der Substantive – jaka deklinacija imenica menja imenice sva tri roda.

-          Kod jake deklinacije imenica, kod sva tri roda; imenice imaju e ili en u dativu množine.

Jaku deklinaciju imenica prepoznajemo prema:

·         Kod imenica muškog roda

-          Prema imenicama muškog roda koji imaju nastavak e ili es u genitivu jednine.

-          Prema imenicama muškog roda koji imaju nastavak e u dativu jednine, koji je inače zastareo   ali se u nekim imenicama i dalje zadržao.

-          Prema imenicama u kojima množina nema nastavak ili im se nastavak završava na e, er, s.

• N. der Gott – die Götter – Bog, Bogovi
• G. des Gott-es – der Götter – Božiji, Božiji
• D. dem Gotte – den Götter-n – Bogu, Bogovima
• A. den Gott – die Götter  - Boga, Bogova

·         Kod imenica ženskog roda

-          Prema imenicama ženskog roda u jednini koje su iste u svim padežima jer nemaju nastavka u genitivu.

-          Prema imenicama ženskog roda kod kojih se u množini osnovni samoglasnik menja u umlaut.

-          Prema imenicama ženskog roda u kojima množina nema nastavak ili im se nastavak završava na e ili s.

• N. die Tochter – die Töchter – kćerka, kćerke
• G. der Tochter – der Töchter – kćerkin, kćerkine
• D. der Tochter – den Töchter-n – kćerci, kćerkama
• A. die Tochter – die Töchter  - kćerku, kćerke

·         Kod imenica srednjeg roda

-          Prema imenicama srednjeg roda koji imaju nastavak e ili es u genitivu jednine.

-          Prema imenicama srednjeg roda u kojima množina nema nastavak ili im se nastavak završava na e, er, s.

• N. das Haus – die Häuser – kuća, kuće
• G. des Haus-es – der Häuser – kućni, kućevi
• D. dem Haus(e) – den Häuser-n – kući, kućama
• A. das Haus – die Häuser  - kuću, kuće

Slaba deklinacija imenica

Die schwache Deklination der Substantive – slaba deklinacija imenica menja samo imenice muškog i ženskog roda.

-          Za razliku od jake deklinacije imenica, slaba deklinacija imenica ne muti u množini svoj osnovni samoglasnik.

Slabu deklinaciju imenica prepoznajemo prema:

·         Kod imenica muškog roda

-          Prema imenicama muškog roda koji imaju nastavak e ili en i u jednini i množini. Postoje izuzeci poput imenice der Käse – sir ili der Herr ima nastavak u jednini genitiva n, des Herrn dok u nominativu množine imaju nastavak -en, die Herren.

-          Prema imenicama muškog roda koje označavaju imena naroda a završavaju se na e ili er, kao npr. der Serbe - Srbin

-          Prema imenicama muškog roda koje su stranog porekla, a završavaju se na and, ant, at, är, ast, graph kao npr. der Fotograph  - fotograf

• N. der Mensch – die Mensch-en – čovek, ljudi
• G. des Mensch-en – der Mensch-en – čovekov, ljudski
• D. dem Mensch-en – den Mensch-en – čoveku, ljudima
• A. den Mensch-en – die Mensch-en  - čoveka, ljude

·         Kod imenica ženskog roda

-          Prema imenicama muškog roda koji imaju nastavak e ili en samo u množini.

-          Prema mnogim imenicama izvedenim nastavcima e, el, er, in, ung, heit, keit, schaft, ei sa izuzecima kao npr. die Mutter – majka

-          Prema imenicama sa sufiksima in, ung, heit, keit, schaft, ei

-          Prema imenicama stranog porekla koje se završavaju na anz, enz, ik, tät, thek, ie.

-          Ako se imenice ženskog roda na in u množini udvajaju n, kao npr. die Kellnerin – die Kellnerinnen - konobarica

• N. die Zeit – die Zeit-en – vreme, vremena
• G. der Zeit – der Zeit-en – vremenovo, vremenska
• D. der Zeit – den Zeit-en – vremenu, vremenima
• A. die Zeit – die Zeit-en – vreme, vremena

Mešovita deklinacija imenica

Die gemischte Deklination der Substantive – slaba deklinacija imenica menja samo imenice muškog i srednjeg roda. Mešovita deklinacija imenica obuhvata samo nekoliko imenica koje u jednini imaju jaku deklinaciju dok u množini imaju slabu.

·         Mešovita deklinacija imenica muškog roda

• N. der Staat – die Staat-en – država, države
• G. des Staat-es – der Staat-en – državni, državne
• D. dem Staat-e – den Staat-en – državi, državama
• A. den Staat – die Staat-en - državu, države

·         Mešovita deklinacija imenica srednjeg roda

• N. das Bett – die Bett-en – krevet, kreveti
• G. des Bett-ens – der Bett-en – krevetov, krevetinovi
• D. dem Bett-en – den Bett-en – krevetu, krevetima
• A. das Bett – die Bett-en - kreveta, krevete

Kao što vidite potrudio sam se da na što kraći i jednostavniji način pokušam objasniti ovu izuzetno komplikovanu temu, koja se često objašnjava i deli na mnogo više podela. Kod nas u srpskom jeziku postoji 4 deklinacije i to je to. Ali u nemačkom jeziku postoji podela i na 10 tipova deklinacija i na još dodatne uključujući i nepravilne deklinacije. Ali to bi bila tema za eksperte nemačkog jezika. Ja vam jedino mogu dati jedan izuzetno koristan savet. Kupite jedan mali blok papira u 4 boje. I svaku imenicu napišite u punom obliku promena kroz padeže na jedan papir odgovarajuće boje u zavisnosti da li je to muški. ženski ili srednji rod. Koristite te papire kao kartice. Znači upotrebite malo kreativnosti, istražujte Internet i koristite papiriće kad vam zatrebaju dok ne upamtite većinu ili sve. Pišite ih i prikupljajte kao hobi. Mnoga naša deca nemaju pojma o padežima ali govore i primenjuju promenu kroz padeže prirodno. Retko ili nikad ćete čuti da Vam neko kaže „Dobio sam novac od sponzoru.“ već „Dobio sam novac od sponzora.“ Osim ako osoba nije stranac i meša padeže. Tako ćete i vi vremenom,učenjem i igranjem prepoznavati pravilnu upotrebu deklinacija. Prepoznavaćete ih u rečenicama. Bitno je da ne učite na silu, već kroz igru i korišćenje nemačkog jezika.