ULICA koja je bila velika i krivudava, bila je jedna od najvažnijih građevinski radova. Na njoj su radili mnogi, ne štedeći ni sebe ni druge. Njena važnost se ne može meriti ni sa čim jer to nije obična ULICA. To je ULICA koja raznosi ZLATO. Tako čisto i sjajno ZLATO nikad niste videli. Bilo ga je toliko mnogo i bilo je neprocenjivo. Nije postojao niko ko bi mogao reći da je ZLATO njegovo. Svako je dolazio i uzimao koliko god hoće i odlazio, i opet ga je bilo dovoljno za svakog. ZLATO je činilo sve oko sebe srećnim i radosnim. Ali i ono se radovalo. Jer ZLATO je jahalo SLON-a. Ništa nije ZLATO činilo srećnijim nego da jaše SLON-a. Tako nije stojalo u jednom mestu, već se kretalo obasjavajući radošću sve oko sebe. SLON je takođe bio srećan i sa ponosom je po ceo dan i noć se kretao napred. Niko i ništa ga nije moglo zaustaviti. Ali to ne znači da se i on nije ponekad bojao. Ali čega se SLON najviše boji? SLON se boji OLUJA-e. Jednom kad je bio mali, gledao je kako OLUJA čupa CELER. Od tada se uvek trudi da je zaobiđe i za sada mu to uspeva. Međutim, koliko god je OLUJA čupala CELER, CELER se nije bojao. CELER je uvek želeo da se ljulja. O tome je često sanjao. Kad je OLUJA čupala CELER, CELER se zahvaljujući njoj, ljuljao na LJULJA-i. Dok se CELER ljuljao na LJULJA-i, razmišljao je koliko dugo je čekao da mu se san ostvari. Onda je shvatio nešto čudno što pre nije znao, jer nije moga to da vidi.
LJULJA se ljuljala na LAĐA-i. LJULJA se seća još kad su je prvi put napravili, obojili su je i zašarafili čvrsto na LAĐA -u, i od tada se LJULJA ljuljala na LAĐA-i svi su se sa njom radovali. LAĐA je bila stara ali očuvana. Godinama je plovila rekama; i pored toliko ljudi koje je srela; najčešće je prevozila samo jednu čudnu osobu. LAĐA je prevozila SELJAK-a. SELJAK je naporno radio i često putovao na svoje imanje. Ali pošto je njegovo imanje bilo okruženo rekom, LAĐA je prevozila SELJAK -a. Međutim, nije ga mogla voziti i kad je bio na imanju. Zato je SELJAK jahao LAV-a kad je na imanju. Doveo ga je još kad je bio mali, sprijateljio se sa njim i pripitomio ga. Kad je porastao i postao veći od njega, SELJAK je jahao LAV-a. LAV je voleo da bude koristan. Voleo je i kad nije sam. Jer kad je bio sam uvek je bio nestašan i radio svašta. Kad bi ste mogli da zavirite šta on radi kad je sam, brzo bi ste se začudili. Zato, što bi ste videli da se LAV penje na LIPA-u. Jedino kad se LAV penjao na LIPA-u, osećao je njenu visinu, jačinu i mirisala je uvek sveže da bi odmah zaspao. Ali on nije spavao jer se bojao ako zaspi da će pasti. LIPA je bila veoma visoka i zelena, ali nije bila sama na imanju. LIPA je hranila jednu ZEČICA-u. Verovala je ako bude korisna da neće biti posečena. I bila je korisna i nikad je nisu posekli. Tako je rasla i postala najviša na celom imanju. LIPA je često hranila ZEČICA-u, ali samo kad je sama.
***
Tako, kad nije bila; ZEČICA je bežala u ŽITO. Bila je brza iako je bila debela. Ali ni ono nije uvek bilo sigurno za nju. Ali joj se činilo sigurnije od ostatka celog imanja. I pored toga što je znala da ŽITO hrani DŽIN-a. DŽIN zato nije nikad gladovao. Kad nije bio gladan, DŽIN je pio ČAJ. Nije to bio običan ČAJ. Zbog njega je on bio to što jeste. Ponekad bi ga ČAJ malo ošamutio, tek toliko da bi ga delimično i prosipao. Tako se jednom ČAJ prosipao na ŠAH koji je postao klizav. Tako da je umesto ČAJ-a, ŠAH pao u ŠOLJA-u.
***
I pored toga što je to bila jaka i lepa mala ŠOLJA, ona to jednostavno nije mogla podneti pa je i ona pala. Ali gde? ŠOLJA je pala u ČAŠA-u, veću i širu od sebe, tako da nije pukla. I pored toga što je ŠOLJA pala u ČAŠA-u i ostala čitava, ni ona nije ostala mirna. ČAŠA se prevrnula na ČEK. Nije to bio običan ČEK, već je na njemu bila ispisana velika suma. ČEK je vredeo mnogo i uvek je imao pokriće. I ono što se uvek znalo. ČEK uvek potpisuje ŠEF. I niko drugi. Ako bi ga neko drugi potpisao, nije vredeo ništa. ŠEF je uvek bio dobar i velikodušan i najmanji trud je radosno nagrađivao. I opet je imao dovoljno za sebe. I to se na njemu itekako videlo. ŠEF vozi DŽIP. Kupio ga je novog novcatog. I uvek se brinuo o njemu. Iako ga je stalno koristio, retko se vozao u DŽIP-u sam. Da li možete da pogodite koga još vozi DŽIP? Možete da pogađate do sutra ali u našoj priči, DŽIP vozi KOZA-u.
***
KOZA je volela svaki dan da se voza. Ali to nije bilo zbog vožnje. Nego, se zaljubila. Nemojte ni da pokušavate da pogađate u koga. Ali mogla je samo da ga vidi iz daljine kad se vozi. Nikad mu nije prišla blizu jer nije znala da pliva. Sad je već lakše pogađati. KOZA se zaljubila u KIT-a. KIT je bio veliki i samo iz daljine je izgledalo da je manji. KIT je voleo da pliva. Ali gde? Otkud KIT u reci. Ali, ne. KIT pliva u OKEAN-u. Reka okružuje imanje, ali dalje od reke možete videti nepregledni OKEAN. OKEAN je bio ogroman i kad bi ste mu prišli malo bliže, videli bi ste da u OKEAN-u pliva sve i svašta. Ali nešto na njegovoj površini je pravilo odsjaj. OKEAN je ljuljao SKIJE. Nisu to bile SKIJE za skijanje kao kad idete na zimovanje, nego se sa njima skijalo po OKEAN-u. I te SKIJE nisu mogle potonuti. Bez obzira što je ogromni OKEAN ljuljao SKIJE, one su plovile. Ali nisu samo plovile. Ako bi ste se malo više približili, videli bi ste da SKIJE nose CEGER. Ali CEGER je postajao sve mokriji i mokriji dok nije počeo da tone. CEGER tone na KOALA-u. Ali to je neka druga priča o kojoj ćemo pisati u sledećem postu.
Izvlačenje ključnih rečenica
Da bi smo izvukli ključne rečenice iz ove lančane priče, kad su u pitanju pamćenje i povezivanje memorijski kuka, oslanjamo se samo na jedno jedino pitanje: “Šta radi … ova memorijska kuka?“ Odgovor je rečenica u sadašnjosti, koja se sastoji samo od subjekta, glagola i predikata.
- Šta radi ULICA? … raznosi ZLATO.
- Šta radi ZLATO? … jaše SLON-a.
- Šta radi SLON? … se boji OLUJA-e.
- Šta radi OLUJA? … čupa CELER.
- Šta radi CELER? … ljulja se na LJULJA-i.
- Šta radi LJULJA? … se ljulja na LAĐA-i.
- Šta radi LAĐA? … prevozi SELJAK-a.
- Šta radi SELJAK? … jaše LAV-a.
- Šta radi LAV? … se penje na LIPA-u.
- Šta radi LIPA? … hrani ZEČICA-u.
- Šta radi ZEČICA? … beži u ŽITO.
- Šta radi ŽITO? … hrani DŽIN-a.
- Šta radi DŽIN? … pije ČAJ.
- Šta radi ČAJ? … prosipa se na ŠAH.
- Šta radi ŠAH? … pada u ŠOLJA-u.
- Šta radi ŠOLJA? … pada u ČAŠA-u.
- Šta radi ČAŠA? … prevrće se na ČEK.
- Šta radi ČEK? … potpisuje ŠEF.
- Šta radi ŠEF? … vozi DŽIP.
- Šta radi DŽIP? … vozi KOZA-u.
- Šta radi KOZA? … se zaljubila u KIT-a.
- Šta radi KIT? … pliva OKEAN-om.
- Šta radi OKEAN? … ljulja SKIJE.
- Šta rade SKIJE? … nose CEGER.
- Šta radi CEGER? … tone na KOALA-u.
Kako onda ide scenario? Zamislite animirane kadrove za crtani film!
ULICA raznosi ZLATO. ZLATO jaše SLON-a. SLON se boji OLUJA-e. OLUJA čupa CELER. CELER se ljulja na LJULJA-i. LJULJA se ljulja na LAĐA-i. LAĐA prevozi SELJAK-a. SELJAK jaše LAV-a. LAV se penje na LIPA-u. LIPA hrani ZEČICA-u. ZEČICA beži u ŽITO. ŽITO hrani DŽIN-a. DŽIN pije ČAJ. ČAJ se prosipa na ŠAH. ŠAH pada u ŠOLJA-u. ŠOLJA pada u ČAŠA-u. ČAŠA se prevrće na ČEK. ČEK potpisuje ŠEF. ŠEF vozi DŽIP. DŽIP vozi KOZA-u. KOZA se zaljubila u KIT-a. KIT pliva OKEAN-om. OKEAN ljulja SKIJE. SKIJE nose CEGER. CEGER tone na KOALA-u.
Kojih 25 memorijski kuka smo povezali?
50 – ULICA
51 – ZLATO
52 – SLON
53 – OLUJA
54 – CELER
55 – LJULJA
56 – LAĐA
57 – SELJAK
58 – LAV
59 – LIPA
60 – ZEČICA
61 – ŽITO
62 – DŽIN
63 – ČAJ
64 – ŠAH
65 – ŠOLJA
66 – ČAŠA
67 – ČEK
68 – ŠEF
69 – DŽIP
70 – KOZA
71 – KIT
72 – OKEAN
73 – SKIJE
74 – CEGER
Ukoliko ste mladi, zdravi ili ste možda Python programer; u najboljem slučaju možete upamtiti 15 proizvoda sa spiska kojih trebate kupiti kada idete u prodavnicu. Ako ste samo pročitali jednom celi ovaj post sa razumevanjem o čemu se radi u navedenoj lančanoj priči; možete se sad odmah skloniti od vašeg ekrana, uzeti olovku i papir i tačno pravim redosledom ispisati celu listu od 25 memorijski kuka. Oko 99% će vas uspeti. Ako ste zapeli kod nekog pojma. Strpite se par sekundi i setićete se. Ako se pitate kako ste sve to upamtili? Jednostavno ste obratili pažnju i koristili tehniku Manuelovog Vrhovnog Sistema Pamćenja! Za memorijske kuke od 50 do 74!
No comments:
Post a Comment