MANUEL RADOVANOVIĆ : Kako dodati nijanse vašem izražavanju, Prilozi u Nemačkom jeziku

S obzirom da smo zatvorili još jedno od važnih gramatičkih poglavlja; Glagolski načini u Nemačkom jeziku; i sa time završili kompletnu gramatičku priču o glagolima; sada jednostavno možemo otvoriti jedno novo gramatičko poglavlje. Ovaj put učimo Unflektierbare Wortarten – nepromenjive vrste reči. Sama reč nepromenjive; svim teškim nastojanjima da se što jednostavnije nauči gramatika Nemačkog jezika; nam daje malo olakšanje jer ne moramo učiti da menjamo iste kroz padeže itd. Nepromenjive reči su jednostavno nepromenjive i zato uraaa! To jedino ne važi ako na primer koristite priloge kao prideve, tj. pridevske priloge. Nepromenjive reči delimo na priloge, predloge, veznike i uzvike. I pored toga što do sada nismo učili gramatiku istih, bez obzira da li učite početni ili napredniji nivo Nemačkog jezika; sa ovim gramatičkim terminima ste se već susretali. Dovoljno je da znate nekoliko nemačkih rečenica ili fraza; i za Vas se slobodno može reći da ste već koristili nepromenjive reči. I pored toga što nepromenjive reči nisu toliko komplikovane i teške kao ostala gramatika Nemačkog jezika, bitno je da svaku vrstu nepromenjivih reči i svaku njihovu podelu shvatite veoma ozbiljno; da možete posle lako prepoznati iste u svakoj rečenici i olakšati sebi život. Njena česta upotreba će Vam dosta olakšati i lakše pamćenje istih jer se konstantno koriste. Tako isto, iskoristiću ovu priliku da svima Vama koji mi pišete i koji se brinete kako ne možete mnogo da pamtite; daću Vam jedan veoma koristan savet; jednostavno ne razmišljajte o tome! Već samim tim što se stotinu puta susrećete na Nemačkom jeziku sa istim rečima, glagolima itd.; u raznim tekstovima ili govoru; sve se pamti samo od sebe. Ali morate sami sebe naterati da svaki dan učite Nemački jezik. Pa makar samo u jednom danu da ste pogledali neki nemački film ili prepisali neki tekst na Nemačkom jeziku, ili uradili neku vežbu; posetili ovaj blog; važno je da imate u učenju kontinuitet. Nisam za ovo plaćen za ovo što ću reći, ali definitivno svima preporučujem Duolingo da Vam bude svaki dan najbolji prijatelj!

( Prilozi se i u pisanju i u govoru koriste konstantno )

Sada ćemo se baviti isključivo prilozima u Nemačkom jeziku dok ćemo se ostalim vrstama nepromenjivih reči baviti u drugim postovima. Pa da prvo vidimo šta su to prilozi? Die Adverbien – prilozi, najjednostavnije rečeno su reči koje stoje uz prideve i glagole i opisuju ih. Međutim, prilozi mogu da stoje i uz imenice, zamenice i predloge. Oni jednostavno izražavaju okolnost ili način radnje, stanja ili svojstva. U rečenicama ih prepoznajemo kao priloške odredbe ili atribute ili predikate. Prilozi se dele na:

Die Lokaladverbien – prilozi za mesto
Die Temporaladverbien – prilozi za vreme
Die Modaladverbien – prilozi za način
Die Kausaladverbien – prilozi za uzrok

Ukoliko koristite stariju literaturu kad učite gramatiku Nemačkog jezika, tamo ćete pronaći i petu podelu; Adverbien der Aussage – prilozi izjave, mada ona danas takođe spada u priloge za uzrok.

Prilozi za mesto

Die Lokaladverbien – prilozi za mesto odgovaraju na pitanja:

Wo? – gde

Wohin? – kuda

Woher – odakle

Najčešći prilozi za mesta su:

abwärsts – nizbrdo
aufwärts – uzbrdo
außen – spolja
da – tu
daher – odatle
dahin – tamo
dort – tamo
dorther – odande
dorthin – tamo
draußen – napolju
drinnen – unutra
drüben – preko, na drugoj strani
her – ovamo
herauf – nagore
heraus – napolje
herein – unutra
herüber – preko, na drugu stranu
herunter – nadole
hier – ovde
hierhin – ovamo
hin – tamo
hinauf – nagore
hinaus – napolje
hinein – unutra
hinten – nazad
hinten – straga
hinüber – preko, na drugu stranu
hinunter – nadole
innen – iznutra
links – levo
mitten – u sredini
oben – gore
rechts – desno
rückwärts – nazad
seitwärts – u, na stranu
unten – dole
vorn – napred
vorn – spreda
vorwärts – napred

Obratite pažnju da neki od priloga za mesto mogu graditi prideve… inner-, unter- itd. Prilozi se inače ne dekliniraju ali u ovom slučaju to nije slučaj. Kad su u pitanju prilozi hin ili her, to su prilozi koji pokazuju pravac. Takođe uvek treba da ste svesni da hin upućuje neko kretanje od govornika dok prilog her upućuje na neko kretanje prema govorniku.

Meine Freundin geht heute Morgen ins Café. Ich gehe auch hin. – Moja devojka ide u kafić ujutro. Takođe idem i ja.

Prilozi wohin i woher zadržavaju značenje i ako se hin i her odvoje i stave na kraj rečenice.

Wohin joggst du? – je isto što i – Wo joggst du hin? – Gde džogiraš?
Woher kommst du? – je isto što i – Wo kommst du her? – Odakle dolaziš?

I samo da napomenem; u govornom jeziku Nemci često govore skraćene oblike poput:

Herein – Komme bitte rein! – Molim te, uđi!
Heraus – Geh raus! – Napolje!

Prilozi za vreme

Die Temporaladverbien – prilozi za vreme odgovaraju na pitanja:

Wann? – kada?

Wie lange? – koliko dugo?

Seit wann? – od kada?

Wie oft? – koliko često?

Najčešći prilozi za vreme su:

abends – uveče
anfangs – u početku
augenblicklich – smesta
bald – uskoro
bereits – već
bisher – do sada
da – tada
damals – tada, onda, u to vreme
demnächst – uskoro
dann – onda
eben – upravo
ehemals – nekada, ranije
einmal – nekada, davno, jednom
einst – nekada, davno, jednom
endlich – konačno
erst – tek
ewig – večno
früher – ranije
gegenwärtig – trenutno
gerade – upravo
gestern – juče
gleich – odmah
häufig – često
heute – danas
heutzutage – u današnje vreme
immer – uvek
immerzu – neprestano
inzwischen – u međuvremenu
jemals – ikada
jetzt – sada
künftig – ubuduće
kürzlich – nedavno
lange – dugo
manchmal – ponekad
mehrmals – više puta
meistens – najčešće
mittags – u podne
morgen – sutra
morgens – ujutro
nach – posle
nachts – noću
neulich – nedavno
nie – nikad
niemals – nikad
noch - još
nun – sada
oft – često
oftmals – često
schon – već
seither – od tada
soeben – tek što
sofort – odmah
später – kasnije
stets – stalno
übermorgen – prekosutra
unterdessen – u međuvremenu
voher – pre toga, prethodno
vorgestern – preključe
vorhin – malo pre, maločas
vormittags – pre podne
wieder – opet
zuerst – najpre
zukünftig – ubuduće
zuletzt – naposletku, na kraju

Heute Abend habe ich keine Zeit, aber morgen komme ich gern. – Večeras nemam vremena, ali sutra ću rado doći.

Obratite pažnju da neki od priloga za vreme mogu graditi prideve… jetzt – jetzig, gestern – gestrig … itd.

Prilozi za način

Die Modaladverbien – prilozi za način odgovaraju na pitanja:

Wie? – kako?

Auf welche Weise? – na koji način?

Najčešći prilozi za način su:

absichtlich – namerno
allerdings – svakako
anders – drugačiji
außerordentlich – izuzetno, veoma
beinahe – skoro
besonders – naročito
bestimmt – sigurno, bez sumnje
ebenso – takođe
einigermaßen – prilično, donekle
fast – skoro, gotovo
folgendermaßen – na sledeći način
ganz – potpuno, sasvim
gar nicht – uopšte ne
genug – dovoljno
gern – rado
gewiss – nesumnjivo
gleichfalls – isto tako
gut – dobro
kaum – jedva
keinesfalls – nipošto, nikako
keineswegs – nipošto, nikako
mehr – više
möglicherweise – možda
natürlich – naravno
nur – samo
recht – dosta
richtig – tačno
sehr – veoma
sicher – sigurno
so – tako
tatsächlich – zaista, stvarno
teilweise – delimično
überhaupt nicht – uopšte ne
umsonst – uzalud
unbedingt – obavezno, bezuslovno
ungewöhnlich – neuobičajeno
vergebens – uzalud
vermutlich – verovatno
versehentlich – omaškom
viel – mnogo
vielleicht – možda
wahrscheinlich – verovatno
wenig – malo
wie – kako
wohl – verovatno
ziemlich – prilično
zu – do

Svaki pridev može biti u funkciji priloga i kao nepromenjiv koristi se kao prilog. U tom slučaju oni se kao prilozi ne dekliniraju, ali se neki od njih mogu komparirati.

Prilog – Diese Schauspielerin singt schön. – Ova glumica lepo peva.
Pridev – Diese Schauspielerin ist schön. – Ova glumica je lepa.

To isto važi i za poređenje priloga:

Prilog – Diese Schauspielerin singt schöner – am schönsten. – Ova glumica peva lepše – najlepše.
Pridev – Diese Schauspielerin ist schöner – am schönsten. – Ova glumica je lepša – najlepša.

Prilozi za uzrok

Die Kausaladverbien – prilozi za uzrok odgovaraju na pitanja:

Warum? – zašto?

Weshalb? Wozu? – čemu?

Womit? – čim?

Woraus? – iz čega?

Najčešći prilozi za uzrok su:

also – dakle
andernfalls – u suprotnom
bestenfalls – u najboljem slučaju
daher – zato, zbog toga
darum – zato, zbog toga
deshalb – zato, zbog toga
deswegen – zato, zbog toga
demnach – dakle, prema tome
folglich – dakle, prema tome
dennoch – uprkos tome
dessen ungeachtet – bez obzira na to
doch – ali
freilich – zaista
gegebenenfalls – u datom slučaju
genau genommen – precizno govoreći, tačno govoreći
hierfür – za to
hierzu – uz to
infolgedessen – usled toga
ja – da, naravno
keineswegs – nikako
nämlich – naime
nichtsdestoweniger – uprkos tome, pa ipak
schlimmstenfalls – u najgorem slučaju
so – tako
somit – tim
sonst – inače
streng genommen – strogo uzevši
trotzdem – uprkos tome, ipak
warum – zašto
weshalb – zbog čega
weswagen – zbog čega
wirklich – zaista
wohl – dobro
wozu – čemu

Kao što smo već rekli, ne mogu se svi prilozi porediti. Ali oni koji mogu dobijaju nastavak -er u komparativu i am + -sten u superlativu.

fest – fester – am festesen – čvrsto
gerade – gerader – am geradesten – ravno
grob – gröber – am gröbsten – grubo
gut – besser – am besten – dobro
heiß – heißer – am heißesten – vruće

Nepravilnu deklinaciju imaju pridevi i prilozi u adverbijalnoj funkciji i zato se ovi nepravilni prilozi porede uz pomoć drugih oblika:

bald – eher – am baldigst, ehesten, ehestens – uskoro
gern – lieber – am liebsten – rado
oft – öfter, häufiger – am häufigsten – često
viel – mehr, minder – am meisten, mindesten, meistens, mindestens – mnogo
wenig – weniger – am wenigsten – malo
wohl, gut – besser – am besten, bestens, auf das beste, zum besten – dobro

I za kraj samo da još nešto korisno da napomenemo. U Nemačkom jeziku sa negacijom nein se negira cela rečenica dok se sa negacijom nicht negira jedna reč, jedan izraz ili deo rečenice. Možete imati samo jednu negaciju u celoj rečenici.