Iskazi Odlučivanja u C# programskom jeziku

U prethodnom postu smo učili operatore poređenja i zahvaljujući poznavanju istih mi smo danas u mogućnosti da učimo iskaze odlučivanja. Zato je važno da ne preskačete postove već da učite redom jedan za drugim. Postovi na ovom blogu su povezani i omogućavaju vam da učite programiranje korak po korak. Važno je da isprogramirate sve primere. Ukoliko vam nešto nije dovoljno jasno ili ste zaboravite nešto što smo pre učili uvek se možete vratiti na neki od prethodnih postova. Ako imate neka pitanja uvek možete me pitati ovde. Takođe, iza svakog posta možete komentarisati sve što vas interesuje. Programiranje se uči programiranjem. Ali takođe treba da budete vredni i uporni. Profesionalni programeri programiraju skoro svaki dan godinama. Mnogi od njih imaju stotine svojih vlastitih malih programa koji rešavaju neke ključne male probleme i oni tačno znaju gde, kada i šta da koriste od koda i u velikim projektima. Takođe, uvek su zainteresovani za sve što je novo, bolje, praktičnije i jednostavnije. Ono što ih pokreće jeste upornost i što su sami inovativni. Uzmite bilo koji zadatak iz matematike i pokušajte sami da ga rešite na programerski način. Kad to uradite bićete ponosni sami na sebe što ste uspeli i zaista ćete se osećati srećno. Biti programer znači biti sposoban da rešite bilo koji problem na programerski način. Čak i ako ne znate kako da nešto isprogramirate, samo korak po korak i učenjem dolazite do rešenja. Programeri stalno uče i stalno ponavljaju naučeno.

( If ... else... statement ... iskaz odlučivanja )

Iskazi odlučivanja su bazirani na uslovima. Bez obzira koliko uslov bio kompleksan on se na kraju uvek svodi na boolean operator true - tačno ili  false – netačno. U programiranju je sve tačno ili netačno, ne postoji možda. Za iskaze odlučivanja koristimo if … else … iskaze ali i druge. Sintaksa if … else... ove komande je jednostavna:

if (uslov) iskaz;

Ponekad je mnogo bolje da prethodni iskaz pišete na sledeći način.

if (uslov)
{
        iskaz = true;

}

Ovo se uglavnom radi što ponekad postoji mogućnost da ćete imati u budućnosti više iskaza, pa je bolje ostaviti prostor za njih nego prepravljati if iskaz. U nekim kompanijama ovo je takođe obavezno da radite i kad mislite da za to nema potrebe.

if (uslov)
{

        iskaz1 = true;
        iskaz2 = true;
        iskaz3 = true;

}

Ponekad možete imati uslov koji će se izvršiti jedan iskaz ako je uslov tačan dok će izvršiti drugi iskaz ako nije tačan:

if (uslov)
{
        iskaz1;

}
else
{
        iskaz2;

}

Ponekad možete imate više uslova:

if (uslov1)
{
        iskaz1;

}
else if (uslov2)
{
        iskaz2;

}
else
{
        iskaz3;

}

Ponekad ćete hteti da u jednom uslovu, postavite drugi ili više njih i to možete da radite. To se zove grananje. Skoro sva AI - Artificial Intelligence – veštačka inteligencija je bazirana na iskazima odlučivanja i to je mnogo bitna stvar nego što vi sada možete i da pretpostavite. Iskazi odlučivanja se često koriste, skoro u svakom programu i one odlučuju tok celog vašeg programa. Takođe, vi ste jedino odgovorni ukoliko imate neke greške u očekivanim rezultatima tokom grananja if… else... iskaza i niko drugi.

Praktični primer If … else iskaza