Arhitektura Microsoft .NET Framework-a

Microsoft .NET Framework je razvojna platforma ili kako je još zovu „Operativni sistem u operativnom sistemu“ koje omogućava lakše, brže i bezbednije programiranje i izvršavanje aplikacija i servisa pisanih za .Net tehnologiju. Microsoft .NET Framework radi na Microsoft Windows operativnim sistemima i sastoji se iz dva dela. Prvi deo je osnovna komponenta CLR – Common Language Runtime što bi se na srpskom jeziku moglo prevesti kao „Zajednički jezik u vreme izvršavanja“. CLR je u stvari virtualna mašina koja izvršava aplikacije i servere pisane za .Net tehnologiju, dok drugi deo čini BCL zajedno sa FCL (BCL\FCL). BCL – Base Class Library – Biblioteka baznih klasa je standardna biblioteka dostupna svim programskim jezicima koji koriste Microsoft .NET Framework , sadrži ogromnu kolekciju klasa, interfejsa i tipova podataka dok FCL – Framework Class Library je nadskup na BCL, koji uključuje Microsoft imenske prostore. Inače, većina programera FCL posmatra kao Microsoft-ovu implementaciju BCL-a. BCL se deli na korisnički definisanu biblioteku klasa, koju zovemo Assembly – sklop i predefinisanu biblioteku klasa koju zovemo Namespace – imenski prostor. Obadve biblioteke klasa kao jedna celina pre svega programerima omogućavaju brže, lakše i bezbednije programiranje jer programer pored gotovih isprogramiranih klasa nema potrebe da programira kod koji je već savršeno isprogramiran. Ali to nije sve, već ceo Microsoft .NET Framework omogućava i upravljanje resursima, ponovo korišćenje koda, specijalizaciju koda, razvoj programerske višejezičnosti, bezbednost, administraciju, eksploataciju itd.

( .NET Framework komponente)

Napretkom tehnologije i Microsoft .NET Framework konstantno napreduje i njegova zadnja verzija dok još pišem ovaj post je 4.6.1 realizovana 17 novembra 2015 godine. Microsoft .NET Framework je besplatan, uglavnom se instalira i update-tuje sa Microsoft Visual Studio-om iako ga možete instalirati i bez IDE, zato što je neophodan da bi aplikacije i servisi za .Net tehnologiju uopšte mogle da rade. Programeri uglavnom imaju instalirane više ili sve verzije Microsoft .NET Framework-a, tako da je retkost i videti da na jednom računaru imate instaliran samo jednu verziju Microsoft .NET Framework-a . Prva verzija Microsoft .NET Framework-a se pojavila još u januaru 2002 godine, da bi već u aprilu 2003 godine bila nadograđena na Microsoft .NET Framework verziju 1.1. Ali prava vrednost Microsoft .NET Framework-a nastaje tek od novembra 2005 godine pojavom Microsoft .NET Framework-a 2.0. Ona je sa sobom donela .Net programskim jezicima generike, partialne tipove, anonimne metode, iritatore, tip Nullable kao i delegate. U novembru 2007 godine izlaskom Microsoft .NET Framework-a 3.0 pojavile su se tehnologije poput WF, WCF i WPF i njegovom nadogradnjom na Microsoft .NET Framework 3.5 omogućene su nam auto-propertiji, anonimni tipovi, extension metode, Query izrazi kao i Lambda što u celini predstavlja programski jezik LINQ. U aprilu 2010 godine nam dolazi Microsoft .NET Framework 4.0 karakterističan po integrisanim SilverLight aplikacijama i Dynamic binding - kasnom povezivanju. Od Microsoft .NET Framework 4.5 omogućene su nam pravljenje metro aplikacija i asinhronizovane metode dok trenutna verzija Microsoft .NET Framework 4.6.1 donosi sa sobom pre svega mnogo ispravljenih bagova i poboljšanja svih segmenata, posebno u sferi kriptografije. Zahvaljujući svim izmenama i progresu Microsoft .NET Framework-a, danas na primer programski jezik C# 6.0 ima znatne izmene u samom kodiranju što omogućava brže i kraće pisanje koda.

Osnove CLR – Common Language Runtime-a

Konstruktori i destruktori u C# programskom jeziku

Iako sam samo spominjao konstruktore u postu „Klase u C# programskom jeziku“, vreme je da se napiše nešto više o konstruktorima ali ujedno i da se upoznate sa destruktorima. Constructor - konstruktor je najjednostavnije rečeno prva metoda koja se izvršava kad se poziva vaša klasa, stručnije rečeno kad se stvara primerak tipa. Svaka klasa ima konstruktor čak iako ga vi ne napišete i svaki konstruktor se u C# programskom jeziku zove isto kao i klasa. Znači konstruktor je specijalna metoda. Za programere Visual Basic-a to nije tako jer se u Visal Basic-u konstruktori prave potprogramom Sub New() dok sve ostalo uglavnom vezano za konstruktore važe ista pravila. Konstruktori jesu specijalna metoda, više metoda koja ne vraća vrednost ali bez ključne reči void jer konstruktori nikada ne mogu da vraćaju vrednosti. Konstruktori služe da vi inicijalizujete podatke klase ili strukture pre upotrebe. Ali konstruktori mogu biti redefinisani da bi obezbedili namensku funkcionalnost.

 

( Konstruktori se često simbolizuju sa građevinskim konstrukcijama )

Svaka klasa ili struktura može imati jedan konstruktor, čak iako ga ne napišete ili možete imati više konstruktora, ali svi se oni zovu isto kao i klasa. Međutim, da bi se konstruktori razlikovali jedan od drugog oni moraju da imaju različite atribute. Sintaksa za konstruktor je sledeća:

public bool ime_promenjive;
public class ime_klase
{
          public ime_klase( bool ime_atributa )
          { 
                     ime_promenjive = ime_atributa; 

          }
}

Možete pomisliti da u navedenoj sintaksi postoji greška, da sam trebao napisati ime konstruktora, ali jednostavno ime konstruktora nije opcija, već kao što je rečeno ime konstruktora mora biti isto kao i ime klase. Ukoliko naletite na ovakvo pitanje u Microsoft testovima, sa ovakvom opcijom; odgovor bi morao biti tačan inače i ime konstruktora je takođe tačan odgovor.

Kako se koriste konstruktori u kodu?