Upravljanje greškama i izuzecima u C# programskom jeziku

Bez obzira koliki ste guru za programiranje i koliko je vaše kodiranje kvalitetno, vaš program mora biti u mogućnosti da rukuje sa greškama. Greške mogu da se dese u bilo kojoj etapi izvršavanja programa i većina njih nije izazvana greškom u vašoj aplikaciji. Otkrivati, pretpostavljati, uočiti ili ispravljati greške u programu je često jedan od najtežih poslova programera i zbog toga je ovaj proces podležan mnogim testiranjima. Što se pre otkrije neka greška ona će vas manje koštati u daljem procesu razvoja vašeg projekta. Srećom, Visual Studio sadrži odlične alate za rad sa greškama koje će vam itekako olakšati rad sa upravljanjem grešaka. Međutim, vi trebate da perfektno poznajte i koristite alate Microsoft Visual Studio-a. Takođe rad sa izuzecima vam ne sme biti nešto nepoznato. Njihova primena u praksi mora biti perfektna dok to nije slučaj za vreme edukacije.

( Upravljenje greškama je najbitnija stvar u programiranju )

Postoje 3 osnovna tipa grešaka. Sintaksne greške koje kompajler ne može da razume, greške u vreme izvršavanja koje se javljaju kad se pokuša izvršiti proces koji se ne može sprovesti i logičke greške koje se javljaju kad kompajler ne prijavljuje grešku ali vi ne dobijate očekivane rezultate. Sintaksne greške se najlakše ispravljaju jer kad u kodu otkucate nepravilno ključne reči ili kad nešto zaboravite da otkucate, Microsoft Visual Studio automatski otkriva i podvlači greške crvenom cik cak linijom i kompajler neće kompilirati program. Međutim, IDE će takođe otkrivene greške dodati Task List prozoru obezbeđujući dovoljno informacija za ispravljanje greške. Dodatnu pomoć možete dobiti pritiskom F1 na tastaturi. Greške u vreme izvršavanja su vam greške kao kad na primer pokušate da sprovedete nedozvoljenu radnju deljenjem nulom. Kod ovakvih grešaka ispaljuje se izuzetak i vi dobijate poruku koja opisuje grešku. Logičke greške je najteže otkriti jer često ne postoji nikakav nagoveštaj da greška postoji dok ne vidite da su očekivani rezultati vašeg programa pogrešni. Srećom postoje alati koje vam omogućavaju Break režim.

Šta je Break režim? 

Programerske petlje u C# programskom jeziku

Tokom programiranja često će te imati potrebu za iteracijom; da izvršavate isti blok koda više puta zaredom. Programski jezik C# za tu svrhu ima 4 različite programske petlje kojima se postiže iteracija koda sve do ispunjavanja određenog uslova. Programske petlje u C# programskom jeziku su nasleđene i identične su programskim petljama iz C++ programskog jezika. O programskim petljama u C++ programskom jeziku možete pogledati ovde, jer sve što važi za programske petlje u C++ programskom jeziku, važi i u C# programskom jeziku. Četiri programske petlje su:

• for
• foreach
• while
• do… while

Programske petlje for i foreach se u osnovi upotrebljavaju kada unapred znate koliko puta hoćete da se izvrši iteracija dok programske petlje while i do while se više koriste kada broj iteracija zavisi od vrednosti relevantnih elemenata u fazi izvršavanja programa.

 

( Proces rada for petlje u C# programskom jeziku )

Programska petlja for

Programska petlja for se sastoji od tri parametra: inicijalizatora, uslova i iteratora. Sintaksa programske petlje for je sledeća:

for ( inicijalizator; uslov; iterator )
        iskaz (i)

Inicijalizator je u suštini brojač, deklarisana inicijalizovana promenjiva; uslov je izraz koji samo kad vraća true prelazi na sledeću iteraciju i iterator je izraz koji povećava ili umanjuje brojač. Ali najbolje da pogledate sledeći kod programa da bi ste razumeli kako se koristi for petlja u kodu.

Petlje u C++ programskom jeziku

Često tokom programiranja imate potrebu da kodirate jednu te istu stvar dok se neki određeni uslov ne ispuni. Naredbe if else ili switch izvršavaju uslove samo jedanput. Šta ako trebate neke stvari ponavljati više puta? Neke izazove u programiranju rešavate ponavljanjem delovanja na iste podatke. Npr. Vi možete ispisati 10 linija koda da bi ste ispisali 10 puta „Hello World“ na konzoli, ali šta ako trebate da napišete 1000 puta „Hello World“? Hoćete li pisati 1000 linija koda za ovaj zadatak? Ili šta ako vi ne znate unapred koliko puta treba da ispišete na konzoli „Hello World“? Možda će vam sam smisao pisanja „Hello World“ čak 1000 puta na konzolu zvučati banalno, ali to je čisto da bi ste najlakše razumeli šta je ponavljanje i ono što zahteva u programiranju petlju kad treba da ponavljamo podatke. Inače petlje se koriste toliko često i rešavaju bezbroj izazova u programiranju da je danas je nemoguće zamisliti ozbiljan kod bez petlji. Jednostavno samo matematički omogućavaju mnogo više od jednostavnog izračunavanja. O smanjivanju kodiranja i čitljivosti koda da i ne govorimo.

 

( Petlja while, objašnjena kao šala )

Međutim nekad u prošlim vremenima i starim programskim jezicima nisu postojale petlje. Umesto njih se koristila naredba goto koja je odrađivala iskaze skokovima na zadatu labelu. Upotrebu naredbe goto u C++ programskom jeziku možete videti u primeru ovde. Sad kad naučite petlje, nećete imati potrebe više da koristite naredbu goto. Iskaz goto ćete viđati u starim programima, često u C ili Basic programskom jeziku, ali za neku sadašnjost se naredba goto apsolutno ne preporučuje. Nepažljiva upotreba goto iskaza brzo zapetlja program da se isti ne može ni čitati. Zato su dobile naziv „Špageta kod“. Ali ono što će te najčešće koristiti u vašim projektima su definitivno sve petlje. Svaka ima svoj razlog kad se koristi.

Šta je for ili for next petlja i kako se koristi?