Često tokom programiranja imate potrebu da kodirate jednu te istu stvar dok se neki određeni uslov ne ispuni. Naredbe if else ili switch izvršavaju uslove samo jedanput. Šta ako trebate neke stvari ponavljati više puta? Neke izazove u programiranju rešavate ponavljanjem delovanja na iste podatke. Npr. Vi možete ispisati 10 linija koda da bi ste ispisali 10 puta „Hello World“ na konzoli, ali šta ako trebate da napišete 1000 puta „Hello World“? Hoćete li pisati 1000 linija koda za ovaj zadatak? Ili šta ako vi ne znate unapred koliko puta treba da ispišete na konzoli „Hello World“? Možda će vam sam smisao pisanja „Hello World“ čak 1000 puta na konzolu zvučati banalno, ali to je čisto da bi ste najlakše razumeli šta je ponavljanje i ono što zahteva u programiranju petlju kad treba da ponavljamo podatke. Inače petlje se koriste toliko često i rešavaju bezbroj izazova u programiranju da je danas je nemoguće zamisliti ozbiljan kod bez petlji. Jednostavno samo matematički omogućavaju mnogo više od jednostavnog izračunavanja. O smanjivanju kodiranja i čitljivosti koda da i ne govorimo.
( Petlja while, objašnjena kao šala )
Međutim nekad u prošlim vremenima i starim programskim jezicima nisu postojale petlje. Umesto njih se koristila naredba goto koja je odrađivala iskaze skokovima na zadatu labelu. Upotrebu naredbe goto u C++ programskom jeziku možete videti u primeru ovde. Sad kad naučite petlje, nećete imati potrebe više da koristite naredbu goto. Iskaz goto ćete viđati u starim programima, često u C ili Basic programskom jeziku, ali za neku sadašnjost se naredba goto apsolutno ne preporučuje. Nepažljiva upotreba goto iskaza brzo zapetlja program da se isti ne može ni čitati. Zato su dobile naziv „Špageta kod“. Ali ono što će te najčešće koristiti u vašim projektima su definitivno sve petlje. Svaka ima svoj razlog kad se koristi.
Šta je for ili for next petlja i kako se koristi?
Šta je for ili for next petlja i kako se koristi?
