Programerske petlje u C# programskom jeziku

Tokom programiranja često će te imati potrebu za iteracijom; da izvršavate isti blok koda više puta zaredom. Programski jezik C# za tu svrhu ima 4 različite programske petlje kojima se postiže iteracija koda sve do ispunjavanja određenog uslova. Programske petlje u C# programskom jeziku su nasleđene i identične su programskim petljama iz C++ programskog jezika. O programskim petljama u C++ programskom jeziku možete pogledati ovde, jer sve što važi za programske petlje u C++ programskom jeziku, važi i u C# programskom jeziku. Četiri programske petlje su:

• for
• foreach
• while
• do… while

Programske petlje for i foreach se u osnovi upotrebljavaju kada unapred znate koliko puta hoćete da se izvrši iteracija dok programske petlje while i do while se više koriste kada broj iteracija zavisi od vrednosti relevantnih elemenata u fazi izvršavanja programa.

 

( Proces rada for petlje u C# programskom jeziku )

Programska petlja for

Programska petlja for se sastoji od tri parametra: inicijalizatora, uslova i iteratora. Sintaksa programske petlje for je sledeća:

for ( inicijalizator; uslov; iterator )
        iskaz (i)

Inicijalizator je u suštini brojač, deklarisana inicijalizovana promenjiva; uslov je izraz koji samo kad vraća true prelazi na sledeću iteraciju i iterator je izraz koji povećava ili umanjuje brojač. Ali najbolje da pogledate sledeći kod programa da bi ste razumeli kako se koristi for petlja u kodu.

Iskazi odlučivanja u C# programskom jeziku

Iskazi odlučivanja su bazirani na uslovima. Bez obzira kakav je uslov definisan on se u programiranju uvek svodi na logičke operatore, true ili false. Jednostavno svaki uslov može biti ili ispunjen ili ne; tačan ili netačan. Nema možda, kao u stvarnom životu; jer je u kodu sve crno ili belo! Ako nije vaš kod će da prijavi grešku ili se uopšte neće ni pokrenuti. Takođe, skoro sva AI - Artificial Intelligence – veštačka inteligencija je bazirana na iskazima odlučivanja.

( If... else statement u C# programskom jeziku )

Programerska veština koja pravilno kombinuje i grana uslove u programiranju je mnogo bitnija stvar nego što se to i pretpostavlja kad se uči. Na bilo kom programerskom radnom mestu se podrazumeva da logiku uslovnog odlučivanja umete da iskombinujete do savršenstva. U nekim kompanijama postoje pravila, da na primer morate koristiti vitičaste zagrade { } u if... else iskazima i kad za to nema potrebe. Prvi iskaz za donošenje odluka u C# programskom jeziku jeste if… else… statment. Možete ga koristiti na tri načina:

if (condition)
           statement;
ili

if (condition)
           statement;

else 
           statement;
ili

if (condition)
          statement;

else if (condition)
          statement;

else
          statement;


Prvi način znači ako je logički uslov ispunjen, onda izvrši iskaz. Drugi način znači ako je logički iskaz ispunjen onda izvrši prvi iskaz ali ako nije izvrši drugi iskaz. Treći način je; ako je prvi uslov ispunjen izvrši iskaz, ako nije proveri da li je drugi uslov ispunjen i ako jeste izvrši iskaz. Ali ako obadva prethodna uslova ne ispunjavaju uslove onda izvrši zadnji iskaz. Naravno u trećem načinu korišćenja if… else iskaza vi niste ograničeni na jedan else if uslova, nego ih možete imati više. Prvi uslov if i zadnji uslov else može se pisati samo jednom u jednoj strukturi if... else strukture.

Kako da if uslovima nateram korisnika da unese pravu vrednost umesto da mu prijavljujem grešku?

Rad sa tekstualnim i binarnim datotekama u C++ programskom jeziku

Najvažnija stvar svake aplikacije je da negde čuva informacije i da koristi iste po potrebi. Inače rezultati vaše aplikacije bi trajali samo dok radi program; čim bi ste ga pokrenuli ponovo, ne bi ste mogli videti informacije koje ste pre unosili. Čak i najbanalnija igrica mora negde da pamti rezultate igrača, međutim RAM memorija nije postojana i ona traje dok se računar ne ugasi. Zato se podaci čuvaju u nekom fajlu ili u bazi podataka. Kad C++ programeri pričaju o tokovima ili drugačije rečeno; streams – strimovima; to znači da pričaju o nečemu gde mogu da se učitaju ili upisuju podaci. Strimovi u suštini obezbeđuju jednostavan rad i sa unosom i sa čitanjem podataka u tekstualni ili binarni fajl. Prvo je potrebno da omogućite podršku operacijama fajl tokova direktivom #include <fstream> koja vam omogućava korišćenje objekata ifstrem i ofstream koji regulišu otvaranje i zatvaranje datoteka.

 

( Input and Output Stream )

 

Zahvaljujući <fstream> koji inače uključuje iostream objekte koji održavaju flagove i obaveštavaju o stanju ulaza i izlaza, vama je omogućeno da koristite logičke funkcije poput eof(), bad(), fail() ili good() i sa takvim funkcijama rad sa bilo kojim tekstualnim fajlom je jednostavan.

Kako da upisujem i učitavam podatke u tekstualnu datoteku?