Pre tačno godinu dana, 7 aprila 2015 godine; doneo sam odluku da napravim svoj blog i odmah krenuo u realizaciju. Moj motiv za pravljenje bloga je bio mnogo veći nego što bi mogao opisati ili što bi ste vi mogli i pretpostaviti. Razloga je jednostavno mnogo. Mnogi programeri u suštini su ljudi koji ne vole da se eksponiraju, oni uglavnom govore svojim delima na konkretnim projektima i često su u obavezi da poštuju ugovor o tajnosti za ono što rade. Mnogi programeri su konstanto vremenski zauzeti, tako da i nemaju mnogo vremena; dok i ono malo vremena što imaju; uglavnom se trude da to naplate. Sa druge strane, ciljna grupa programera je ograničena; pored programera postoje i ljudi koji žele da nauče nešto i o programiranju ali i dalje mnogo ljudi i ne želi da zna kako je nešto isprogramirano. To je glavni razlog zašto danas prvenstveno nema mnogo programerski blogova na srpskom jeziku. Često možete naleteti i na oglase gde čak programeri nude privatne časove programiranja dok isti nemaju svoj blog. Zato kad sam počeo da pravim blog; nisam naišao na neku podršku kolega, čak sam naleteo na žestok verbalni revolt.
Međutim, pojavili su se drugi ljudi online; ljudi koje i ne poznajem lično i ljudi koji su shvatili koliko blog poput moga može da znači svakom ko hoće da uči programiranje. Oni koji odlično poznaju programiranje pronašli su u mojim postovima podsetnik na odličan programerski kod koji se vremenom menja, postaje sve kompleksniji i koga je sve teže pamtiti. Kad se vi odlučite i kad vi počnete praviti vaš blog; i vi ćete verovatno imati drugačije mišljenje o vašem blogu; i biće potrebno dosta toga da naučite još dok kreirate blog zbog stvari koje jednostavno ne znate unapred i o blogovanju. Na primer ja sam svoj blog na početku zamišljao kao neki online informatički časopis, međutim tok mog bloga je išao prema zahtevima čitalaca i tutorijalima iako zaista nisam mislio da pišem tutorijale i još da pravim YouTube video-a. Jednostavno kreiranje bloga je pokrenulo i druge aktivnosti ali i nova saznanja. Na primer programerski blog nije isto što i blog ljudi koji se bave marketingom ili prodajom. Programerski blogovi zahtevaju mnogo više vremena i mnogo više postova. Većina programera skoro i da ne piše komentare na postovima, ali zato pišu poruke posebno preko društvenih mreža. Zato sam kreirao posebnu stranicu na Facebook-u posvećenu pre svega mom blogu koja se vremenom proširila i na dnevne informatičke, poslovne i ekonomske vesti i to sve u cilju što veće informisanosti.
Možete li nam nešto reći o posećenosti vašeg bloga?
Posećenost mog bloga nije nikakva poslovna tajna. Za tačno godinu dana blog je imao 27 455 poseta. Što u proseku znači da sam u prvoj godini imao 75 poseta na dan. Na mesečnom nivou taj broj je naravno veći i iznosi oko 104 posete s obzirom da se posećenost svakog meseca sve više uvećava. Međutim rekordan broj poseta na mom blogu za samo 1 dan, 28 januara 2016 godine je iznosio 1 275 poseta. Objava novih postova ne utiče mnogo na posećenost bloga, kao što dolazak posetilaca sa Facebook-a nije toliko ni značajna iako moja stranica na Facebook-u broji preko 5500 lajkova. Međutim preko Facebook stranice rekordan broj poruka za samo jedan dan je iznosio 67 poruka. Na blog najviše korisnici dolaze sa Google pretraživača.
Blog dnevno poseti 37 aktivnih posetilaca što na mesečnom nivou za 30 dana iznosi 1021 aktivnih korisnika.
Posećenost bloga prema polu čini čak 34.59% poseta ženskog pola što je fascinantno ako uzmete u obzir da u svetu programiranja ženski pol je izuzetno malo zastupljen. Blog takođe najviše posećuje populacija od 18 do 24 godine, 34.42% i od svih posetilaca čak 28.4% se vraćaju na blog.
Najviše poseta na blogu za celu godinu je naravno iz Srbije; 14 274 posete, zatim iz Sjedinjenih Američkih država, dok u zadnjem mesecu Bosna i Hercegovina se popela na drugu poziciju.
Što se tiče poseta najveći broj pristiže sa Windows operativnih sistema, 78% i sa Chrome pregledača, čak 62%. I pored toga što se tiče mobilnih telefona; od svih mobilnih telefona; blog posećuju korisnici koji poseduju iPhone mobilni uređaj.
Kako je pravljenje bloga uticalo na vaš status na društvenim mrežama?
Na neki način, blog me je aktivirao da se posvetim više društvenim mrežama i da sve više upoznajem ljude online. Moj broj prijatelja na Facebook-u; 1370 se nije nešto drastično promenio, dok stranicu na Facebook-u povremeno oglašavam i ona broji preko 5500 lajkova.
Na mom Twitter profilu me za sada prati 1144 pratilaca. Pravu podršku su mi najviše dali u prvim danima kreiranja bloga ljudi sa mog Google+ profila; 559 pratilaca i ja sam im zaista zahvalan. YouTube se nije pokazao tako dobro po pitanju kodiranja prikazanog na video-u i na svom YouTube kanalu brojim svega 34 pretplatnika i pored 78 video tutorijala. Međutim, smatram da će se i to vremenom promeniti.
Da počinjete ponovo blog šta bi ste promenili?
Možda bi pravio blog na WordPress-u jer omogućava mnogo više šablona i svega nego Blogger. Danas većina i poslodavaca traži da dobro poznajete WordPress. Inače ja sam zadovoljan i ovim što Blogger nudi. Danas se sve više traže Internet programeri i mislim da je došlo neko vreme kada treba dati veći akcenat Internet-u iako ja preferiram desktop programiranje. Takođe smatram da se treba više posvetiti video produkciji i da će virtualna realnost promeniti mnogo što šta što danas koristimo. Tehnologija se menja brzo i od programera će se očekivati previše svega.
Šta bi ste izdvojili za kraj nakon cele godine vašeg bloga?
Izdvojio bih samo jednu poruku od stotine; koju sam dobio od čoveka koga i ne poznajem. Mislim da je on sa svojom porukom rekao više, nego što bi i ja to sam uradio. Hvala svim ljudima koji posećuju moj blog i koji me podržavaju.
( Personalni blog C# programera Manuel Radovanović )
Međutim, pojavili su se drugi ljudi online; ljudi koje i ne poznajem lično i ljudi koji su shvatili koliko blog poput moga može da znači svakom ko hoće da uči programiranje. Oni koji odlično poznaju programiranje pronašli su u mojim postovima podsetnik na odličan programerski kod koji se vremenom menja, postaje sve kompleksniji i koga je sve teže pamtiti. Kad se vi odlučite i kad vi počnete praviti vaš blog; i vi ćete verovatno imati drugačije mišljenje o vašem blogu; i biće potrebno dosta toga da naučite još dok kreirate blog zbog stvari koje jednostavno ne znate unapred i o blogovanju. Na primer ja sam svoj blog na početku zamišljao kao neki online informatički časopis, međutim tok mog bloga je išao prema zahtevima čitalaca i tutorijalima iako zaista nisam mislio da pišem tutorijale i još da pravim YouTube video-a. Jednostavno kreiranje bloga je pokrenulo i druge aktivnosti ali i nova saznanja. Na primer programerski blog nije isto što i blog ljudi koji se bave marketingom ili prodajom. Programerski blogovi zahtevaju mnogo više vremena i mnogo više postova. Većina programera skoro i da ne piše komentare na postovima, ali zato pišu poruke posebno preko društvenih mreža. Zato sam kreirao posebnu stranicu na Facebook-u posvećenu pre svega mom blogu koja se vremenom proširila i na dnevne informatičke, poslovne i ekonomske vesti i to sve u cilju što veće informisanosti.
Možete li nam nešto reći o posećenosti vašeg bloga?
Posećenost mog bloga nije nikakva poslovna tajna. Za tačno godinu dana blog je imao 27 455 poseta. Što u proseku znači da sam u prvoj godini imao 75 poseta na dan. Na mesečnom nivou taj broj je naravno veći i iznosi oko 104 posete s obzirom da se posećenost svakog meseca sve više uvećava. Međutim rekordan broj poseta na mom blogu za samo 1 dan, 28 januara 2016 godine je iznosio 1 275 poseta. Objava novih postova ne utiče mnogo na posećenost bloga, kao što dolazak posetilaca sa Facebook-a nije toliko ni značajna iako moja stranica na Facebook-u broji preko 5500 lajkova. Međutim preko Facebook stranice rekordan broj poruka za samo jedan dan je iznosio 67 poruka. Na blog najviše korisnici dolaze sa Google pretraživača.
( Manuel Radovanović blog je za prvu godinu dana imao 27 455 prikaza )
Blog dnevno poseti 37 aktivnih posetilaca što na mesečnom nivou za 30 dana iznosi 1021 aktivnih korisnika.
( Manuel Radovanović blog poseti dnevno 37 aktivnih posetilaca )
Posećenost bloga prema polu čini čak 34.59% poseta ženskog pola što je fascinantno ako uzmete u obzir da u svetu programiranja ženski pol je izuzetno malo zastupljen. Blog takođe najviše posećuje populacija od 18 do 24 godine, 34.42% i od svih posetilaca čak 28.4% se vraćaju na blog.
( Manuel Radovanović blog posećuje 28.4% redovnih posetilaca )
( Manuel Radovanović blog najviše posećuju posetioci iz Srbije )
Što se tiče poseta najveći broj pristiže sa Windows operativnih sistema, 78% i sa Chrome pregledača, čak 62%. I pored toga što se tiče mobilnih telefona; od svih mobilnih telefona; blog posećuju korisnici koji poseduju iPhone mobilni uređaj.
Kako je pravljenje bloga uticalo na vaš status na društvenim mrežama?
Na neki način, blog me je aktivirao da se posvetim više društvenim mrežama i da sve više upoznajem ljude online. Moj broj prijatelja na Facebook-u; 1370 se nije nešto drastično promenio, dok stranicu na Facebook-u povremeno oglašavam i ona broji preko 5500 lajkova.
( Manuel Radovanović se pored bloga izuzetno posvetio FB stranici posvećenoj blogu )
Da počinjete ponovo blog šta bi ste promenili?
Možda bi pravio blog na WordPress-u jer omogućava mnogo više šablona i svega nego Blogger. Danas većina i poslodavaca traži da dobro poznajete WordPress. Inače ja sam zadovoljan i ovim što Blogger nudi. Danas se sve više traže Internet programeri i mislim da je došlo neko vreme kada treba dati veći akcenat Internet-u iako ja preferiram desktop programiranje. Takođe smatram da se treba više posvetiti video produkciji i da će virtualna realnost promeniti mnogo što šta što danas koristimo. Tehnologija se menja brzo i od programera će se očekivati previše svega.
Šta bi ste izdvojili za kraj nakon cele godine vašeg bloga?
Izdvojio bih samo jednu poruku od stotine; koju sam dobio od čoveka koga i ne poznajem. Mislim da je on sa svojom porukom rekao više, nego što bi i ja to sam uradio. Hvala svim ljudima koji posećuju moj blog i koji me podržavaju.
Poštovani gospodine Radovanoviću
Krajem prošle godine sam odlučio definitivno da naučim programiranje. Vaš blog mi je mnogo značio prvo kao motivacija da svoje želje ostvarim, a onda i kao edukacija. Problem kod mene je što sam bukvalno krenuo od nule sa svojih 35 godina. Šta znači od nule, pa nisam znao šta je Visual Studio, a kamali programski jezik. U početku se naravno javila dilema koji programski jezik? Odlučio sam se za C# po Vašoj preporuci i nisam se pokajao, kako je vreme odmicalo sve više mi je bilo jasno zašto baš C#. Jedna stvar mi nedostaje na Vašem blogu, a to su zadaci koje bi mi sami rešavali jer vežbom se najviše postiže rekao bih. Drago mi je što ima ljudi koje bi svoje znanje tako nesebično podelili.
Veliki pozdrav
No comments:
Post a Comment