Wednesday, March 06, 2024

Odakle početi, krenimo korak po korak, osnovne komande u Linux Terminal emulatoru

Pretpostavimo da ste Windows korisnik koji je odlučio da se upozna i sa Linux operativnom sistemom, da stalno slušate o Linux distribucijama dok sami nikad to niste ni koristili. Dosta vam je neznanja, hoćete da učite nove stvari i da napredujete bez obzira na vaše godine ili posao kojim se bavite. Imate neki stariji računar gde bi ste mogli instalirati Linux operativni sistem ili imate dovoljno brz i jak računar sa dosta prostora na hard disku da možete instalirati virtualnu mašinu i na njoj neku od  Linux distribucija. Prvi korak vam je da malo istražujete, preispitate sami sebe kakvu bi ste  Linux distribuciju hteli da koristite. Linux distribucija ima mnogo za različite namene, neke su vam privlačnije dok druge nisu, različiti su ukusi; možda bi ste hteli da se ograničite na vlastite kriterijume ili bi ste jednostavno pogledali šta je u ponudi i šta koriste drugi Linux korisnici. Zato vam pre vaše odluke preporučujemo da pogledate listu od Top 50 Linux distribucija; pogledajte ovde; pre nego što donesete odluku. I onda kad ste doneli pravu odluku, pročitali neki tekst o vašoj distribuciji ili pogledali neki video na YouTube kanalu kako se ista instalira, i ako ste skupili dovoljno hrabrosti i instalirali  Linux distribuciju koja vam se sviđa i koju ste sami odabrali, onda ste spremni da zaplovite u svet  Linux-a i postanete jedan od značajnih korisnika Linux operativnog sistema i njene ogromne zajednice na Internetu. Nećemo vam kao početniku zameriti i ukoliko vam je neko drugi pomogao da instalirate vašu Linux distribuciju ili ste je jednostavno dobili već instaliranu sa svojim novim laptopom.


( Pored najviše prostranjenog Bash Shell Terminal emulatora, postoje i bolji koje možete instalirati )

Kad pokrenete vašu već instaliranu Linux distribuciju i unesete ispravnu lozinku pojaviće vam se grafički desktop vaše Linux distribucije koju koristite. Naravno, pod uslovom da ne koristite neku Linux distribuciju koja ne koristi nikakvo grafičko okruženje. Takva Linux distribucija definitivno nije za početnike. Ali pošto verovatno imate neko od najčešći grafički okruženja poput Xfce, KDE, GNOME i drugih prilagođenu temama, bojama i izgledu vaše Linux distribucije, očigledno je da ćete posle startovanja i logovanja na vašu Linux distribuciju videti desktop vaše Linux distribucije. Pogledajte dobro desktop vaše Linux distribucije i potražite dugme na navigacionom meniju, na kome imate ikonicu na kojoj je nacrtan crni prozor kao u Command Prompt-uWindows operativnom sistemu. To dugme je uobičajeno vidljivo na navigacionom baru zato što se često koristi. Ukoliko to nije slučaj sa vašom Linux distribucijom, potražite u meniju ili pretraživaću Terminal ili Console. Zatim pokrenite navedenu aplikaciju i proširite njen prozor da u njoj možete komotno kucati Linux Terminal komande. Ovu aplikaciju uglavnom zovu Terminal iako je terminal sam po sebi manji kompjuter, tj. ugrađeni sistem. Terminal emulator je softver koji radi na mašinama opšte namene koji implementira ponašanje pravog terminala. Nećete pogrešiti ako Terminal emulator zovete Terminal, jer većina  Linux korisnika ima takvu naviku i zato što je to skraćenica koja pokriva sve vrste Terminal emulatora. Najčešće korišćeni Terminal emulator u popularnijim Linux distribucijama je Bash Shell, ali pored njega imate i Zsh, Ksh, Fish itd. Zsh nudi na primer brojne prednosti i poboljšanja na spram Bash Shell-a, zbog boljeg autokopletiranja, podrške za višejezičke karaktere, naprednije konfiguracije i personalizacije, integraciju sa pluginovima i više opcija sa upravljanjem istorijom komandi. Zadnjih godina se sve više koristi iako je Bash Shell rasprostranjen na mnogo više Linux distribucija.

Zašto komplikujete, zašto ne koristite File Explorer umesto tog Terminal emulatora?

Živimo u vremenu kad i Windows korisnici skoro nikad neće otvoriti Command Prompt da bi kopirali neki fajl u svom računaru. Verovali ili ne postoje i korisnici Linux distribucija koji koriste Terminal emulator samo kad moraju. Međutim, postoje neke stvari koje baš i ne možete tako jednostavno uraditi u File Explorer-u. Npr. Kako će te napraviti stotinu direktorijuma koja se razlikuju jedino po nekom nizu brojeva, datuma ili abecednom redosledu u nazivu istih?File Explorer-u bi ste kreirali direktorijum jedan po jedan, dok u Terminal emulatoru to je samo jedna precizna linija teksta sastavljena od više preciznih komandi i pritisnete Enter. Druga prednost Terminal emulatora je što vi u njemu možete da povezujete komande, da više radnji izvršavate odjednom, da rezultate bilo kojih komandi pošaljete odmah na primer u neki fajl, umesto da samo gledate njihov prikaz na ekranu. Vi u Terminal emulatoru možete da pravite svoje vlastite komande, prečice, automatizovati neke poslove, da radite neke stvari koje bi ste definitivno kompleksno radili danima. Drugo, pristup nekim udaljenim računarima, serverima ili bazama podataka često nema grafičko okruženje, pa se čak i na Windows  operativnom sistemu mora koristiti Command Prompt. Ali najveći razlog korišćenja Terminal emulatora je upravo mogućnost korišćenja vlastite mašte, kreativnosti i inteligencije. To je u suštini neverovatan osećaj moći i inteligencije; najpametnija i najbolja igrica svih vremena. Još ima i ogromnu tradiciju. Za zadovoljstvo u brzom kucanju, pronađite neku dobru, svetleću tastaturu da ima tanke tastere i brz odziv poput onih koje viđate na laptopovima. Na njima će te mnogo i brže i prijatnije kucati čak i u zamračenoj prostoriji kasno noću, dok vam to ne postane tako intuitivno i prirodno.


( Izbor tastature je ključan faktor kada mnogo kucate radi produktivnosti ali i radi bolova u prstima )

Bez obzira koju koristite Linux distribuciju; svaki ima Terminal emulator i osnovne komande u suštini su iste. Posle kad se upoznate sa mnogobrojnim komandama shvatiće te da su i neke razlike komandi u distribucijama predvidljive.

Koje su najosnovanije Linux Terminal komande?


Prvu stvar koju radimo, kucamo sledeću komandu.

$ sudo apt update

Unesite vašu lozinku zatim otkucajte sledeću komandu.

$ sudo apt upgrade

Kad budete upitani da li da nastavi sa procedurom, pritisnite y taster na tastaturi i gledajte na ekran kako se izvršavaju različiti procesi i ništa ne dirajte dok se svi ne završe i dok vam se ne pojavi odzivnik. Ove komande ćete izvršavati svaki put kad palite računar ili jednom dnevno. Ovo je važno da tako radite kako bi vaš sistem bio ažuran sa najnovijim bezbednosnim zakrpama i poboljšanjima softvera u svakom trenutku kad koristite vašu Linux distribuciju. Komanda sudo što bi skraćeno značilo Super User Do predstavlja komandu koju sledi i izvršava sa super korisničkim privilegijama ili administratorskim pravima. To omogućava korisniku da izvršava komande koje zahtevaju posebne privilegije. Komanda apt ili apt-get predstavlja apt paket menadžera. To je paketni menadžer koji se koristi u mnogim distribucijama Linux operativnim sistemima; uključujući Ubuntu i Debian distribucije i njihove derivate. Jednostavno omogućava instalaciju, uklanjanje i ažuriranje softvera. Ukoliko na primer koristite Arch ili Manjaro distribuciju, ove Linux distribucije ne koriste apt paket menadžer, nego pacman paket menadžer, pa ćete umesto apt komandi morati koristiti pacman komande. Sledeća komanda update se koristi za ažuriranje lokalnog indeksa paketa. Kad se izvrši, apt update će preuzeti najnovije informacije o dostupnim paketima iz repozitorijuma softvera koje ste dodali u svoj sistem, ažurirati te informacije i staviti ih u lokalnu bazu podataka. To ne ažurira stvarni softver, već samo informacije o tome koji su paketi dostupni za instalaciju. Zatim sledeća komanda upgrade se koristi za ažuriranje instaliranih paketa na najnovije dostupne verzije. Kada se izvrši apt upgrade, sistem će proveriti postojeće instalirane pakete i, ako su dostupne nove verzije, preuzeti i instalirati te nove verzije. Tako da uvek imate najnovije verzije svih instalirani softvera u vašoj Linux distribuciji. Kucajte sledeću Linux Terminal komandu.

$ clear

Komanda clear će očistiti vaš Terminal emulator ili neće, nego će iste samo pomeriti sve što ste kucali da imate čist prostor za kucanje novih komandi. U tom slučaju sve ono što ste kucali možete da vidite pomeranjem vertikalne trake sa desne strane Terminal emulatora. Ovo čišćenje zavisi od toga koji Terminal emulator koristite, ali može da zavisi i od komande. Kucajte sledeću Linux Terminal komandu.

$ ls

Komanda ls bez opcija će vam izlistati sve direktorijume i fajlove u kojem se direktorijumu nalazite. Međutim, to se ne odnosi na skrivene direktorijume i fajlove. Ako njih hoćete da vidite kucajte.

$ ls -a

Ukoliko hoćete da vidite detaljan prikaz vaših direktorijuma i fajlova prikazujući dodatne informacije kao što su vlasnik, grupa, veličina, datum poslednje izmene i dozvole, tada kucajte

$ ls -l ili skraćeno $ ll

Ako ukucate sledeću komadu:

$ ls --help


( Komanda ls sa svojim opcijama izlistava foldere i fajlove vašeg radnog direktorijuma )

Onda ćete dobiti skraćene informacije o komandi ls na koji način i na kakve sve načine može da vam izlista tekući direktorijum. Opciju –help možete koristiti i za druge Linux Terminal komande. Ukoliko hoćete više informacija o nekoj komandi, jednostavno ispred nje otkucajte man. Kucajte sledeću Linux Terminal komandu.

$ man man

Ova komanda, što je skraćenica od man – manual je kratki priručnik ili dokumentacija za komandu koju želite da detaljno upoznate. Kucajte sledeću Linux Terminal komandu.

$ cd Documents

Komanda cd što je skraćenica od change directory – promeni direktorijum je komanda koja se koristi za promenu trenutnog direktorijuma, kretanje i navigaciju. Prethodna komanda će vas prebaciti u direktorijum Documents. Ukoliko hoćete da se iz nekog direktorijuma vratite za samo jedan direktorijum manje onda kucajte sledeću naredbu.

$ cd ..

Obratite pažnju da tačkice .. moraju biti odvojene praznim prostorom što nije slučaj u Command Prompt-uWindows operativnom sistemu. Ukoliko hoćete da se vratite u svoj home direktorijum bez obzira gde se nalazite, tada otkucajte. 

$ cd ili $ cd ~ ili $ cd -

Ako hoćete da ispišete direktorijum u kom se nalazite, onda kucajte sledeću naredbu.

$ pwd

Glavna prednost Linux pristupa je što omogućava jasnu separaciju privilegija između root korisnika i običnih korisnika, što doprinosi većoj sigurnosti i stabilnosti sistema. Windows operativni sistem koristi drugačiji pristup upravljanju korisnicima. Iako postoji koncept administratorskih i standardni korisnika, obično nema jasne podele kao u Linux operativnom sistemu. U Windows operativnom sistemu se korisnici podižu sa administratorskim privilegijama i imaju pristup većini sistema i funkcija. Ovo može povećati rizik od neovlašćenog pristupa i oštećenja sistema, jer korisnici sa administratorskim privilegijama mogu izvršavati sistemski kritične komande bez ograničenja. Pogledajte kako u Linux operativnom sistemu možete preći iz statusa običnog korisnika u status root ili super korisnika. Naravno, morate imati takva prava i lozinku za super korisnika.

$ sudo su

# cd /

# ls

# exit

$ pwd


( Prelazak u roor direktorijum sa super korisničkim pravima )

Obratite pažnju na odzivnik koji menja izgled kad prelazite iz jednog režima u drugi. U režim super korisnika prelazite samo kad imate potrebu da radite nešto sa sistemskim poslovima. Sve ostalo obavljate kao običan korisnik. Kad neka instalacija zahteva root privilegije tj. privilegije super korisnika tada ispred komandi kucate sudo. Za koju naravno morate imati lozinku i dozvolu da koristite. Vi sa super korisničkim privilegijama možete sami da dodajete i druge korisnike i da određujete koja prava oni imaju. Pogledajte sledeće komande.

$ sudo adduser novikorisnik

$ sudo deluser novikorisnik

Pri kreiranju novog korisnika, jednostavno ćete biti upitani za lozinku i dodatne informacije o korisniku. Kod brisanja korisnika obratite pažnju da ćete možda morati i ručno brisati njegov home direktorijum sa njegovim folderima i fajlovima. Što se tiče kreiranja, kopiranja i brisanja foldera i fajlova najbolje je da uradite malu vežbu. Kucajte sledeće Linux Terminal komande.

$ mkdir test

$ tree

$ cd test

$ echo “Hello World” > test.txt

$ cat test.txt

$ cp test.txt test1.txt

$ ls

$ mv test.txt test2.txt

$ ls

$ rm test2.txt

$ ls

$ exit

Kroz ovu kratku vežbu ste videli da se za kreiranje direktorijuma koristi Linux Terminal komanda mkdir, zatim komanda tree izlistava slikovito tj. granjanjem sve direktorijume i fajlove u radnom direktorijumu gde se nalazite. Sa komandom cd test prelazimo u direktorijum test, zatim kreiramo neki tekstualni fajl i u njemu pišemo Hello World, bez ikakvog tekstualnog editora, koristeći samo Terminal emulator.


( Osnovne Linux Terminal komande za rad sa fajlovima i direktorijumima )

Naredbom cat prikazujete na ekranu tekst koji je upisan u fajlu test.txt. Komandom cp kopiramo test.txt u novi fajl test1.txt. Ako hoćete da preimenujete neki fajl koristite komandu mv. Ako hoćete da izbrišete neki fajl onda koristite komandu rm. I na kraju ako hoćete da isključite prozor Terminal emulatora bez upotrebe miša, dovoljno je da otkucate komandu exit. Ovo su najosnovnije Linux Terminal komande i sa ovim tekstom samo vas uvodimo u neke od njih. Za svaku komandu neophodno je da je dobro prostudirate i pogledate koje opcije vam nudi. Komanda man je za taj posao od najveće pomoći. Takođe, možete skinuti Linux Cheat Sheet sa listom komandi, pogledajte ovde.

 

 

 

 

 

  

 








No comments:

Post a Comment