Pre
nego i što pomislite da učite JavaScript programski jezik, neophodno je da
poznajete HTML5 i CSS3 ili da bar pročitate i prostudirate postove na ovom
blogu vezanu na navedenu temu; pogledajte ovde ili pogledajte u navigacionom
toolbar-u “Sadržaj“. JavaScript je najpopularniji programerski jezik koji veb
stranice pretvara u veb aplikacije na strani klijenta. Uglavnom se nalazi na
prvom mestu svih top listi programskih jezika zbog svoje lakoće učenja i
korišćenja i dodao bi još da su JavaScript programeri izuzetno plaćeni u
poređenju sa drugim programerima. Ono što prvo treba da znate o JavaScript
programskom jeziku jeste da on nema nikakve veze sa Java programskim jezikom i
njegova sintaksa je bazirana na C sintaksi. On se interpretira, što znači da se
ne kompajlira kao C# programski jezik. On podržava promenjive za čuvanje
informacija, operatore za izvođenje operacija i poređenje, funkcije koje se
mogu više puta pozivati, uslovne izraze, programerske petlje i mogućnost
kreiranja objekata sa svojstvima, metodama i događajima. Za JavaScript kažemo
da je on model vođen događajima izvršenja. Inače JavaScript se koristi u
kombinaciji sa DOM – Document Object Model i BOM – Browser Object Model kako bi
veb stranica izgledala dinamična.
( JavaScript je danas najpopularniji programski jezik u svetu )
Postoje
kolege koje ovaj programski jezik ne shvataju ozbiljno jer se on često uči kao
deo nekog drugog programskog jezika, npr. podrazumeva se da C# programer
poznaje JavaScript programski jezik, ali i JQuery biblioteku i AJAX. Ali takođe
u stranim kompanijama postoje radna mesta gde se programeri isključivo
profesionalno bave JavaScript programskim jezikom, bez poznavanja drugih
programskih jezika. U svakom slučaju moj savet vam je da JavaScript programski
jezik shvatite ozbiljno i da ga dobro savladate jer je izuzetno prisutan kod
skoro svakog Internet projekta i na tržištu rada. Takođe će i vaše veb stranice
učiniti mnogo boljim. Ali za sada se vratimo malo u nazad da vidimo kako je JavaScript nastao. Prvo je jedan programer Brendan Ajh iz kompanije Netscape
razvio 1995 godine LiveScript. Zatim se pojavom Microsoft Internet Explorer-a
verzije 3.0; 1996 godine; uključila podrška u ovaj pregledač za Jscript što je
bila osnova JavaScript-a. I pored toga što je Jscript bio sličan JavaScript-u
njihova primena je bila totalno drugačija. Samo godinu dana kasnije; ECMA-Europen Computer Manufactures Association je izgradila prvu jezičku
specifikaciju ECMAScript, poznatiju kao ECMA-262 ili ono što danas zovemo JavaScript; što je tada postalo standard prvenstveno za Microsoft pregledače,
zatim i druge. Ali je problem nastao što svaki pregledač je primenjivao ovaj
standard na malo svoj način i činio isti nekompatibilnim. Postoji mnogo novijih
izdanja ECMA-262 ali i dalje kao programer morate da uzmete u obzir razlike
između ECMA-262 i drugih JavaScript implementacija. To naravno ne treba da vas
plaši i kompromituje vaš JavaScript code, ali je neophodno isti testirati na
pregledačima različitih proizvođača. Danas je standard JavaScript usko
povezan sa DOM – Document Object Model standardom koji reguliše W3C – WorldWide Web Consortium i njihovim učešćem programerima je olakšan život.
Zašto
da koristim JavaScript ?
JavaScript
se prvobitno koristio da proveri ispravnost podataka na klijentskoj strani,
bolju interaktivnost, rad sa slikama i bar vizualno je pružao brži odziv između
klijenta i veb stranice. Ništa se tu nije značajno promenilo. JavaScript je i
dalje najviše koristan zato što je duboko integrisan sa pregledačima; lako se
snjim kontroliše upravljanje pregledača ali i objekata. Ako ste se susretali sa
iritirajućim reklamama koje stalno iskaču na nekim stranicama kad god nešto
pokrenete ili skrolujte u vašem pregledaču onda ste se sigurno sreli sa
mnoštvom događaja koje lako pokreću izvršavanje JavaScript funkcija.
( JavaScript je zadužen za ponašanje na vešm veb sajtu )
Ono
što mu je najveća prednost jeste jednostavnost i kad se koristi kod velikih i
kompleksnih aplikacija. Možete vašim veb stranicama lako da dodajete mnoštvo
korisnih stvari. S obzirom da se JavaScript izvršava na strani klijenta bez
potrebe da se poziva server; vi lako i odmah obezbeđujete korisničke povratne
informacije. Možete poboljšati vaše performanse jer možete da učitate vaše
resurse kad su oni potrebni umesto da se sve učitava kad se učitava veb
stranica kao i da izmenite samo potrebne delove veb stranice.
Zašto
da ne koristim JavaScript ?
Jedna
od najvećih mana JavaScript-a jeste što upotreba JavaScript-a može da bude
isključena iz pregledača. Ponekad, klijent to uradi zbog straha od virusa dok
je češći slučaj da je previše iritiran iskačućim reklamama. Dok postoje i
klijenti koji koriste još uvek starije računare, operativne sisteme i sa njima
pregledače koji uopšte ne podržavaju upotrebu JavaScript-a. Kad šaljete podatke
serveru, vi pored JavaScript-a morate da pravite validaciju podataka i na
server strani jer se ne možete pouzdati na ništa što sa klijent strane dolazi
na server stranu. Pravljenje duple validacije podataka može biti zamorno. Kod
klijenata kod kojih je upotreba JavaScript-a isključena, treba zahtevati od
klijenta da ponovo uključi upotrebu JavaScript-a što češće dovodi do toga da
klijent napušta vaš sajt. Zatim i kada imate dozvolu od klijenta da koristite JavaScript; vi ga ne možete koristiti sa više domena. Ograničeni ste samo na
domen sa kojeg je JavaScript pozvan bez obzira što možete otvoriti novi prozor
u vašem pregledaču. Ako uzmete u obzir da JavaScript ne može da ima ništa sa
serverskom stranom i samim tim ne može da pristupa bazama podataka na serveru,
to su često velika i neprihvatljiva ograničenja. Rešenje je često da se JavaScript koristi i sa tehnologijama koji rade na server strani poput ASP .Net
ili ASP .Net MVC-a. Ili da se koristi isključivo kod jednostavnih i ne mnogo
zahtevni veb sajtova gde HTML5, CSS3 i JavaScript mogu odraditi čitav posao.
Moj
prvi JavaScript code
Kad
je u pitanju JavaScript programski jezik on se uglavnom najbolje uči kroz male
praktične primere koji se često koriste u praksi. Znači mnogo je važno da
pišete JavaScript code, nije dovoljno samo da čitate i gledate kako to druge
osobe rade. Vi možete da učite JavaScript u bilo kom operativnom sistemu i
upotrebom bilo kojeg IDE - integranisanog razvojnog okruženja ili tekst editora. Ukoliko ste C# programer i ukoliko ne želite da menjate Microsoft Visual Studio Community za ništa na ovom svetu, vi to ne morate ni da radite. Možda ste početnik i hoćete da ga koristite ali se pitate kako se instalira. Jednostavno, pogledajte video:
( Windows - 4. How to install Microsoft Visual Studio Community? )
Sve u svemu svi primeri JavaScript programskog jezika na ovom blogu vi možete pratiti iste kroz bilo koji IDE - integranisano razvojno okruženje ili tekstualni editor.
To je samo vaš izbor. Imajte samo u vidu da se u Microsoft Visual Studio Community, JavaScript programski jezik kodira u Node.js šablonu ili u nekim framework - radnim okvirima. Za Node.js imamo poseban tutorial; pogledaj ovde. Zato je mnogo bolje da kodirate JavaScript u Visual Studio Code-u. Pogledajte kako se instalira na Windows operativni sistem:
( Windows - 1. How to install Visual Studio Code & .Net Core ? )
Ukoliko koristite Linux operativni sistem; ovaj tutorial takođe možete pratiti kroz Visual Studio Code instaliranom na Linux operativnom sistemu. Pogledajte video kako se Visual Studio Code instalira na Linux operativnom sistemu; tačnije na Ubuntu distribuciji.
( Linux - 2. How to install Visual Studio Code & .Net Core ? )
Ukoliko ste uspešno instalirali Visual Studio Code; pokrenite IDE - integranisano razvojno okruženje i kroz Open Folder dijalog, kreirajte direktorijum js_tutorial i otvorite ga. Zatim mu dodajte HTML datoteku lesson1.html. Zatim kliknite sa vaše leve strane na ikonicu Extension i instalirajte sledeće ekstenzije koje će vam kodiranje učiniti mnogo boljim, prijatnijim i lepšim.
- HTML Boilerplate
- HTML CSS Support
- IntelliSense for CSS class names in HTML
- Format HTML in PHP
- Prettier - Code formatter
- vscode-icons
- JavaScript (ES6) code snippets
- Babel JavaScript
- Live Server
Ukoliko ste instalirali navedene ekstenzije, ugasite Visual Studio Code pa ga ponovo pokrenite. Onda unesite sledeći kod.
<!DOCTYPE html>
<html lang="en">
<head>
<meta charset="UTF-8">
<meta http-equiv="X-UA-Compatible" content="IE=edge">
<meta name="viewport" content="width=device-width, initial-scale=1.0">
<title>JavaScript - Lesson 1</title>
</head>
<body>
<h1>JavaScript - Lesson 1</h1>
<script type="text/javascript">
alert("Hello World, we are learning JavaScript!");
console.log("This is JavaScript on Chrome Console!");
document.write("This is my first JavaScript code!");
</script>
</body>
</html>
Kliknite desnim tasterom miša na lesson1.html i u padajućem meniju kliknite na Live Server.
Dobićete ovakav rezultat.
( Js_tutorial - Lesson 1. izvršen preko Live Server-a )
Kao što možete videti u navedenom; JavaScript se može pokrećati u html datoteci između <script></script> tagova. Vi čak ne morate ni navoditi type="text/javascript", ali to se radi radi starijih pregledača. U prvoj liniji koda vidite kako se poziva dijalog forma pretraživača, u drugoj liniji ispisujemo tekst na HTML stranici u pregledaču i treća linija koda se samo može videti u konzolnoj aplikaciji. Kad pišete vaš JavaScript kod; najbolje da ga pišete ispred </body> taga. Na taj način usled neke greške, vaša veb starnica će se prikazati korisniku. JavaScript se uglavnom piše u datotekama *.js i pozivaju se u HTML fajlovima. To ćete videti u sledećoj lekciji. Kako sve ovo izgleda, možete pogledati i u sledećem video-u:
( JavaScript - 1. My first JavaScript Code! )
Nema komentara:
Objavi komentar