уторак, 16. април 2019.

Četvrta godišnjica Manuel Radovanović bloga


Tačno pre 9 dana, 7 aprila 2019 godine, ovaj čuveni blog je napunio tačno 4 godine svog postojanja. Prosto je neverovatno kako i pored neverovatnih prepreka, ali i moje vlastite neaktivnosti ovaj blog odoleva svim iskušenjima i opet ima veću posećenost. Zamislite, da postoji neka osoba ili kompanija i da investira u moj blog recimo 5000 evra nepovratnih sredstava. To bi omogućilo da se i tehnički i lično mogu posvetiti blogu kao prioritet i postovati čak 4 posta sedmično. Gde bi tada bila budućnost ovom blogu. Verovatno bi imao milione pregleda, oglašivača i svega. Nažalost, realnost je drugačija i imati sponzora danas u Srbiji mi trenutno deluje kao nemoguća misija, ali čovek nikad ne zna. Taman kad u životu padnete i pomislite kraj, sad ću da ležim i da se odmorim od svega; tad vas život opet natera da ustanete. Skoro svaki dan dobijam poruke od čitalaca, svako od njih ima totalno drugačije programerske potrebe i mnogi bi voleli da se lično angažujem i pomognem njima oko njihovih želja, problema i mogućnosti. Zato i postoji blog da bi ste pronašli ono što vam treba i sami se posvetili svojim projektima. Programiranje nije ako neko sedi pored vas i govori vam šta će te da tipkate. Hvala svim ljudima koji vide u meni nekog mentora. I hvala Vam za veliku podršku, kako na blogu tako i na društvenim mrežama.  


 ( Četiri godine najboljeg C# programerskog bloga na Balkanu ) 

Raduje me, što su do sada mnogi ljudi videli moje programerske talente i zaista više nemam potrebe da se nekom dokazujem. Toliko je programerskog iskustva i učenja iza mene, tolike godine i tolika materijalna sredstva su uložena samo da bi se sačuvao kontinuitet. Verujem da će se jednog dana sve to isplatiti i doći na svoje mesto. Do tada kao i većina ovog napaćenog stanovništva, ne samo Srbije već i celog Balkana treba preživeti. Najveći udarac za moj blog bio je prošle godine u oktobru kada je moj PC prestao da radi. Znam; ljudi kažu popravi ga, ali on je svojih 8 godina odradio i vreme je da se kupi novi. Ja kad kupuju računar, onda kupujem najbolje i nešto što će trajati godinama. Danas takva mašina košta oko 2000 evra i ja trenutno ne mogu tako nešto priuštiti. Zato danas koristim dva laptop-a slabih performansi što me mnogo koči. I mislim da će takva situacija potrajati. Dobra vest je da sam zakupio domen za još dve naredne godine, tako da očekujte da će blog i dalje napredovati. Zadnji postovi kao što ste primetili bili su posvećeni super pamćenju i memorijskim kukama. Kad sam krenuo time da se bavim, nisam verovao da mogu da pamtim ni 10 reči, sada znam da mogu pamtiti 1000. U zadnje dve godine sam više puta putovao u inostranstvo. Što znači da treba da učim nemački jezik i zato očekujte da će gramatika nemačkog jezika na ovom blogu itekako biti aktuelna. U svetu programiranja stvari toliko brzo napreduju, tu je već Visual Studio .Net 2019. Za ljude koje interesuje .Net Core tehnologija, rad sa Visual Code u Linux okruženju, za njih sam počeo da gradim poseban sajt na Brilliant Coder Zone koji će za razliku od ovog bloga biti na engleskom jeziku i uglavnom ograničen samo na kodiranje. Na ovom blogu definitivno treba završiti mnogo stvari i tek onda pokrenuti i druge programske jezike. Za ovu četvrtu godinu mog bloga, mogu okarakterisati kao tešku godinu. Ali idemo dalje.

Kakva je statistika bloga posle 4 godine i 9 dana?

Ako pogledate postove prethodnih godišnjica ovog bloga, možete videti kako se blog razvijao i došao do trenutne pozicije. Prve godine imao je 27 455 poseta ili u proseku 75 pregleda svaki dan. Zatim druge godine je napravio veći pomak na 99 404 pregleda ili 136 pregleda dnevno. Vreme i ozbiljan trud radili su svoje i prošle, treće godine blog je brojao 202 360 pregleda ili 183 pregleda dnevno. Međutim, četvrte godine i pored toga što sam bukvalno prestao da pišem postove ili da to činim izuzetno retko; blog je i dalje nastavio da povećava svoju posećenost. Danas blog broji 305 030 poseta što je oko 207 poseta dnevno ako računamo i dodatnih 9 dana jer je danas 16 april 2019. U zadnje dane dnevna posećenost se vrti oko 300, 400 pa ponekad prelazi i 500. Ako pogledate samo par dana unazad, tačnije 2 aprila 2019 godine, ja sam bio šokiran jer tog dana blog je skočio i imao čak 3 574 pregleda.


( Rekord, 3 574 pregleda za 1 dan; 2 aprila 2019 godine )

Ovaj blog definitvno opstaje zahvaljujući starijim tekstovima, novim pratiocima i sam se pitam šta bi tek bilo da imam finansije i novi PC da ga poguram napred maksimalno novim postovima. Ako uzmete činjenicu da je blog brojao 147 postova prošle godine, dok danas broji 163 posta, onda je logično zaključiti da je na blogu objavljeno samo 16 postova od kojih je zadnjih 10 postova objavljeno pre mesec i po dana ove zadnje četvrte godine. To otprilike znači da blogu hvali oko 50 tekstova. I pored svega toga, blog je prošao 300 000 poseta. Prosto neverovatno. U svakom slučaju zahvaljujem se pratiocima i velikoj podršci i svim ljudima kojima očigledno treba ovakav blog. Pogledajmo sada odakle najviše posećuju blog.


( Blog Manuel Radovanović i dalje najviše posećuju ljudi iz Srbije )


Kao što ste mogli i pretpostaviti, čitaoci iz Srbije najviše posećuju ovaj blog i to 164 298 pregleda što je čak za 57 535 pregleda više od prošle godine. Bosna i Hercegovina je takođe na drugom mestu sa svojih 28 030 pregleda što je za 9 061 pregleda više. Ukrajina i dalje drži svoje 3 mesto sa 20 705 pregleda i definitivno po tom pitanju se nije ništa promenilo osim veće posećenosti.

Kakva je posećenost na društvenim mrežama ?

Ono što je sad očigledno da su društvene mreže preterale sa smanjivanjem vidljivosti korisnika u cilju prodavanja lajkova i oglasnog prostora, i da se na neki način vaša sve veća angažovanost na društvenim mrežama više kažnjava nego nagrađuje osim naravno ako ne plaćate za vaše aktivnosti. Što znači ako hoćete posećenost prisiljeni ste da platite ili vam ništa ne vredi što ste aktivni i kreativni. I sve to je još gore utiče na korisnike koji sa pravom prestaju da budu i aktivni. Tu i tamo pogledaju ko šta objavljuje, retko ko šta postuje osim vlastiti slika ali zato šerovanje verovatno ima veliki progres. Na Facebook-u brojim 1 300 prijatelja što je za 99 prijatelja više za godinu dana ali definitivno od svih njih 99% je ili neaktivno ili se uopšte ne vide kad nešto objave. Što se tiče moje Facebook stranice, pre par godina sam plaćao veliki novac, da bi moja stranica brojala 8 600 članova. Čim sam prestao da se oglašavam, tačnije prošle godine; broj članova se smanjio na 8 010 da bi danas stranica brojala 7675 članova. Taj broj bi bio mnogo manji da nisam svaki dan aktivan, sa time što šerujem i postujem slatke male životinjice, humor i retko šta ozbiljno. Na taj način neki moji postovi na stranici broje i preko 300 lajkova. Ali progres stranice ne postoji sve dok se ne plati.  


( Svakodnevni trud i aktivnost na Facebook stranici ne donosi lajkove bez plaćanja oglasa ) 

Što se tiče Instagram-a, retko ga koristim i od 238 prijatelja, sada brojim za 20 više tj. 258 pratilaca. Nadam se da ovaj post ne čita neki popularan jutjuber, umro bi od smeha. Twitter je prve godine brojao 1 144 pratioca, druge godine je napravio neverovatan skok na 7 049 pratilaca da bi treće godine opet pratioci stali opadati na 6 630 pratilaca i sada Twitter broji 5 939 pratilaca. Razlog stvarno ne razumem osim što na Twitter-u danas uglavnom raspravljaju o političkim temama što mene apsolutno ne interesuje. Što se tiče društvene mreže Google+, na žalost ta mreža je ugašena i nije da nisam pomislio šta ako Google odluči da ugasi i Blogger. Prebacivanje celog bloga i svega na plaćeni hosting bi definitivno zahtevalo ogroman posao. Blog bi tada verovatno bio osvežen i lepši, moglo bi se mnogo što šta i dograditi programerski, blog nebi bio ograničen od Blogger-a; ali na žalost sav ovaj trud oko posećenosti bi bio uništen i sveden na početak. Tako da se nadam da neće gasiti Blogger. Društvena mreža Balkanfox je društvena mreža koja bi mogla zameniti Google+ . Što se tiče YouTube kanala i pored toga što mi je ukinuta monetarizacija i što nisam snimao mnogo video tutorijala; prošle godine je brojao 422 subskrajbera i 215 video tutorijala.


 ( YouTube kanal Manuel Radovanovića broji 563 subskrajbera )

Danas YouTube kanal broji 563 subskrajbera i 247 video tutorijala. Za celu godinu upload-ovano je samo 32 video tutorijala i opet kanal je porastao za 141 subskrajbera. Sve u svemu kao i što sami možete zaključiti; ova četvrta godina je bila izuzetno teška zbog finansijskih i tehničkih problema koji su jednostavno blokirale blog. Šta nas čeka u sledećoj godini, mislim da po prvi put ni sam nisam siguran. Znam samo da će ovaj blog uvek postojati i boriti se da napreduje spram svojih mogućnosti.






Нема коментара:

Постави коментар