Treća godišnjica Manuel Radovanović bloga

Tačno pre 3 godine i 13 dana, 7 aprila 2015 godine; sam doneo odluku da napravim svoj programerski blog. Zatim je ta kreativnost pokrenula pravljenje i ManuelRadovanovic YouTube kanala, Manuel Radovanovic Facebook stranice dok sam postao aktivan i na Twitter-u skoro svaki dan. Danas kad pogledam prvu godišnjicu, zatim drugu godišnjicu i danas treću godišnjicu ovog bloga osećam se pre svega ponosan sam na sebe, tačnije na vlastitu upornost i na sav taj rad i trud ali i na iskrenu podršku ljudi kojima ovaj blog nešto znači. Iskreno, da na ovaj blog nisam stavio lični pečat i na neki način se lično obavezao da ja stojim lično iza ovog bloga; ovaj blog nebi danas postojao jer još uvek nije profitabilan dok je moje vreme postalo dragoceno. Ali ono što jest ovaj programerski blog; on jeste jedan od najboljih na celom Balkanu. Ova treća godišnjica bloga će za mene pre svega ostati upamćena po tome što su ljudi na visokim poslovnim pozicijama u svetskim kompanijama prepoznale stručnost i trud koju ovaj blog nosi i počele da mi nude posao u inostranstvu i pozicije gde se traže mentori, dekani, predavači, savetnici, čak i lideri. Umesto da ljudi traže da se oglašavaju i nude da im objavim plaćeni tekst, celi blog je postao neka vrsta odlične preporuke za posao. Ja hoću da izađem u susret ljudima kojima su potrebni ljudi sa mojim talentima, ali gospodo; molim vas iznesite pravi i precizan ugovor, sredite mi poslovnu vizu i pokrite troškove putovanja i smeštaja do moje prve plate i ja ću vrlo rado da pružim svoj maksimalan doprinos vašem poslovanju. Što se tiče bloga, svako ko želi da se oglašava ili da objavi svoj tekst na ovom blogu, sve se može dogovoriti. Pišite ovde.

( Tri godine najboljeg C# programerskog bloga na Balkanu ) 

Takođe zahvaljujem se svima koji uče programiranje, koji prate moje postove, koji su prijatelji sa mnom na društvenim mrežama, koji su se Subscribe-ovali na moj YouTube kanal i koji mi šalju poruke. Svaka podrška je za pohvalu. Posle tri godine, napornog rada; gde je bilo zaista mnogo turbulencija i teških trenutaka; ljudi su počeli da cene i poštuju moj trud. Počeli su da cene i poštuju mene. Kad sam počinjao sa svojim blogom to baš i nije bio slučaj. Više me niko ne pita gde ti je novac; šta imaš od bloga. Danas kad ljudi uče ili se interesuju za C# programski jezik; dolaze na moj blog i posećuju moj YouTube kanal da vide šta ja imam da kažem. Danas me ljudi prepoznaju na ulici i u gradskom prevozu kao stručnog C# programera iako se ja bavim i drugim delatnostima. Sve to mene lično obavezuje da još više radim na svom blogu i pored toga što imam druge obaveze, ne sedim stalno za računarom ali i sve više putujem u inostranstvo. Ja ne držim časove C# programskog jezika preko Skype, ne radim deci zadaće, maturske i diplomske radove. To morate da radite sami a da pitate tamo gde vam nešto nije jasno. Ja Skype koristim za poslovne sastanke, engleski jezik znam odlično jer ga svaki dan govorim sa strancima dok nemački jezik moram pod hitno da naučim. I ja moram svaki dan da učim i da se razvijam u mnogim pravcima. Bez obzira koliko je vaše programersko znanje i iskustvo, danas u poslovnom svetu morate da poznajete i strane jezike i da završite druge poslovne kurseve i da se prilagodite šta god to za neku kompaniju značilo. Zato budite marljivi, fleksibilni, uporni, rastite i hvala vam za sve. Pogledajte sada statistiku, da vidimo kako i koliko je blog napredovao.

Kakva je posećenost bloga posle 3 godine i 13 dana?

Prve godine blog je imao 27 455 poseta što je u proseku 75 pregleda svaki dan. Druge godine posećenost bloga je porasla na 99 404 ili na 136 pregleda svaki dan što je značajno poboljšanje za skoro dvostruku posećenost i uvećanje za čak 81% dok danas trenutno blog broji 202 360 pregleda, ili 183 pregleda svaki dan što je takođe uvećanje za trećinu ili 35% pregleda. Do sada je na blogu objavljeno oko 147 postova od kojih su neki obrisani ili sakriveni. Prve godine je napisano najviše postova, druge godine manje i treće godine najmanje; samo 25 postova. Ali i pored toga posećenost bloga je izuzetna, s obzirom da je ovo programerski blog na srpskom jeziku i manja ciljna grupa. Ove godine se nisam nigde oglašavao, čak i nemam email listu da obaveštavam ljude kad izađe novi post. Što se tiče društvenih mreža, za ove tri godine vidljivost na društvenim mrežama je toliko umanjena; aktivnost slaba; da je apsurdno i imati bilo kakva očekivanja osim ako niste spremni da skupo plaćate oglašavanje. Zato za ovaj blog sa pravom mogu reći da je ostvario izvanredan uspeh, da ima svoje stalne posetioce i opet se zahvaljujem na toj podršci. Do sledeće godišnjice verujem da ću lako imati pola miliona pregleda, ali ja očekujem i milion jer samo je pitanje vremena kada će ovaj blog doći do velike, brze i nagle ekspanzije. Dovoljno je da samo jedna veća kompanija vidi svoj interes da se oglašava pre svih drugih ili da se neki poznati jutjuber našali pred svojom publikom sa mojim blogom. Sve je moguće i nekih promena na bolje će definitivno biti. Ono što je sigurno; trenutno možemo konstatovati po pitanju bloga da tiha voda breg roni.  

( Blog Manuel Radovanović najviše posećuju ljudi iz Srbije )

Moj blog je do sada najviše posetilo ljudi iz Srbije; 106 763 poseta, zatim iz Bosne i Hercegovine 18 969 poseta i onda što je i za mene pravo iznenađenje, iz Ukrajine 17 651 poseta. Stranice koje su posećene preko Chrome pregledača broje čak 126 138 pregleda što je 62%, dok ga prati Mozilla FireFox sa 42 060 pregleda što je 20%. Ljudi koji čitaju moj blog najviše koriste Windows operativni sistem; 153 460 pregleda što je 76%; dok i ljudi koji koriste mobilne telefone su takođe aktivni, pa tako je preko Android-a je pregledano 25 884 pregleda što je 12% od svih pregleda.

Kakva je vaša posećenost na društvenim mrežama?

Ja sam najviše aktivan na svojoj Facebook stranici. Ove godine sam pravio neko čišćenje svojih prijatelja na svom profilu, jer mnogi profili su jednostavno bili neaktivni i bez slike. Ako uzmete u obzir koliko je Facebook smanjio vidljivost, ja sam obrisao oko 300 neaktivnih profila da bi se vidljivost uvećala za par ljudi. Od 1 384 prijatelja pre godinu dana, ja sada brojim 1 201 prijatelja. Što se tiče moje Facebook stranice, na kojoj sam još davno prestao da se oglašavam i skupo plaćao svaki lajk; jednostavno sam spao sa preko 8 600 lajkova na 8 010 što je čist dokaz da ukoliko ne plaćate oglašavanje, jednostavno ogroman i dugotrajan trud; bukvalno sam skoro svaki dan aktivan na svojoj Facebook stranici; vam ne vredi da napredujete.

( Svakodnevni trud i aktivnost na Facebook stranici ne donosi lajkove bez plaćanja oglasa ) 

Takođe manjak aktivnosti na Facebook-u možemo prepisati i prelaskom dosta mladih ljudi na društvenu mrežu Instagram. Na Instagram društvenoj mreži brojim 238 posetilaca iako je retko koristim. Sve u svemu možete me zapratiti. Isto tako što se tiče LinkedIn društvene mreže, na njoj imam profil, nekoliko prijatelja i sve češće mi sa te poslovne društvene mreže šalju poruke; ali ne mogu da se pohvalim vlastitom aktivnošću na istoj. Ovu društvenu mrežu bi prvo trebao da prostudiram kako ona funkcioniše, pa tek onda da je koristim. Opet kažem, svako prijateljstvo na bilo kojoj mreži je za mene dobrodošlo. Zatim tu je Twitter. Ova društvena mreža je prošle godine kada nisam bio nešto posebno aktivan na njoj napravila pravu ekspanziju i sa 1 144 pratioca skočila na čak 7 049 pratilaca, da bi ove godine i pored moje povećane aktivnosti i velike posvećenosti opet spala na 6 630 pratilaca. Odlična stvar je što su proširili broj dozvoljeni karaktera koje možete sada pisati u jednom twitt-u. I naravno tu je Google+ društvena mreža koja je prve godine brojala 559 prijatelja, zatim prošle godine 588 prijatelja i trenutno broji 592 prijatelja. Sve u svemu što se tiče društvenih mreža ni sam nisam tu zadovoljan, ali jednostavno neke stvari mi ne možemo kontrolisati jer društvene mreže imaju svoje padove i svoja pravila koja sve manje idu u prilog nekom ko želi svojim trudom da napreduje, već se traži novac i oglašavanje kako bi ste bili vidljivi.

 ( YouTube plaća za vaš trud, ali su vam potrebni velika preglednost i subscribe-ri)

Moj YouTube kanal je u prvoj godini imao samo 34 Subscriber-a i 78 video tutorijala, u drugoj godini je pokrenut ManuelPCGamer kanal na kojem sam igrao igrice, snimao facecam na engleskom ali se nisam s tim proslavio. Za veliku posvećenost YouTube kanala, morate biti jutjuber; to znači da trebate da budete smešni, psujete, svađate se, ogovarate, pravite drame i pravite da ne kažem šta od sebe. Ja jednostavno nisam takva osoba i nebi mogao da radim sve što jutjuberi rade za svoju popularnost. Posle velikog truda i svoje avanture u igranju igrica vratio sam se svom YouTube kanal za programiranje. Jedino moram priznati da sam uživao u vožnji kamiona po evropskim putevima i da sam upoznao nekoliko stranaca, izuzetno prijatnih ljudi i korišćenje engleskog mi je kasnije itekako dobro došlo. Danas ne vozam kamione ali definitivno putujem pravim evropskim putevima i igranje igrica mi nedostaje. Moj programerski kanal je nešto malo napredovao, danas snimam tutorijale gde se opet snimam ali pričam na srpskom jeziku i kompanija YouTube mi je izvršio jednu isplatu od $70 dolara pre nego što mi je ukinuo monetarizaciju i danas polako se mičem u tom pravcu da što pre dobijem 1 000 subskrajbera i da imam pregledanih 4 000 sati za jednu zadnju godinu vremena. Zato mi je svaka vaša pomoć i subscribe na moj YouTube kanal dobro došla. Trenutno brojim 422 subscriber-a i imam 215 video tutorijala, od kojih je izuzetna većina povezana sa blogom.

Šta bi ste izdvojili za kraj posle 3 godine i 13 dana?

Izdvojio bi jednu poruku od mnogobrojnih i zahvalio bi se mnogim ljudima na izuzetnim porukama i podršci. I da vam kažem da će zbog ovakvih ljudi moj blog uvek postojati i napredovati.

Pozdrav Manuele. Pišem samo kratko da prenesem utiske, pozitivne stvari je uvek lepo čuti... Kada sam počinjala sa učenjem C# pre par godina, mojim kolegama i meni su neverovatno mnogo značili postovi na tvom sajtu www.manuelradovanovic.com . Bili su ubedljivo najčitkije i najrazumljivije napisani za nekoga ko počinje i kome treba na što lakši način približiti materiju.

Dušica Dimić