понедељак, 12. октобар 2015.

Zašto ljudi mrze marketing i zašto pada prodaja računara?


Živimo u svetu kad je marketing prevazišao sam sebe. Njegova potreba da se konstantno menja, prilagođava i širi, osim što je preplavila stanovništvo; na žalost već godinama sa sobom nije donela ništa ni novo ni bolje. Samo su laži postale jasnije da su laži ali i dalje se laži prodaju još skuplje. Prodatu priču prodaju opet, opet i opet i kad kažu da vam nude nešto novo i dalje vam nude staro, samo po većim cenama. Više nije poenta prodati proizvod ili uslugu klijentu, već primorati klijenta da redovno ili više puta kupuje proizvod, da plaća nešto što je već plaćeno ili da klijent konstantno koristi uslugu i bude dužnik. Cene proizvoda su pretežno toliko precenjene ali i ukrašene lažnim popustima da bar prividno imate utisak da ste u kupovini dobro prošli. Međutim, ni jeftiniji proizvodi ne prolaze dobro. Takvi proizvodi često imaju dobar razlog zašto su jeftini ili jednstavno prodaja stagnira. Od ljudi koji vam prodaju čestitke na ulici, mnoštvo flajera u poštanskim sandučićima do reklama na bilbordima, u novinama i časopisima čiji je tiraž sve manji; marketing je pronašao svoje carstvo na Internetu i postao još širi i agresivniji. Marketing nije preuzeo samo prodaju u mnogim kompanijama, već je uključio i druge da sami postanu deo tima. Ali kako ide prodaja kad je marketing obavlja?



( Marketing, ne bira sredstva da istera svoje do kraja! )

Svima je poznata već višegodišnja „Neka nova priča.“ koja se stalno ponavlja do besmislenosti jer je odavno ostarila, proširila se na neku drugu priču koja nije druga, već prva samo drugačije prepričana. Proizvod ili usluga za samo 1 dinar je bankarska usluga koja broji sve veći broj zavedenih klijenata u kreditnom birou i kojima takva usluga nije dostupna. Mnogi su već koristili ovu uslugu i sad imaju posledice dok novi korisnici ne ulaze tako olako u zaduživanje. Ali šta se dešava kad zaposleni iz marketinga povežu usluge telekomunikacione kompanije sa bankarskim uslugama koje nisu povezane.

Npr. Vi imate ugovor sa telekomunikacionalnom kompanijom i svaki mesec redovno plaćate vaš Internet iako ste na evidenciji kreditnog biroa. Onda dobijete telefonske poziv od telekomunikacione kompanije, tipa nova akcija; ponude vam da pređete za manje od 200 dinara sa vašeg na brži Internet i za to dobijate tablet. Mislim, tablet pod navodnicima za svakog ko se razume u tablete. Vi ste njihovi višegodišnji klijent koji godinama uplaćujete Internet svaki mesec, oni vas čak i ubeđuju da pređete na novi ugovor na recimo 24 meseca i nije vam na pameti da vaši problemi sa bankom imaju veze sa vašim Internetom. Možete naivno čak da pomislite da oni hoće da vam se zahvale što koristite njihove usluge. Međutim kad odete do njih, prođete sve gužve i redove, potpišete zahtev i ugovore i vratite se po stari modem i ponovo ga odnesete njima da vam zamene za novi i brži modem, umesto modema, tableta i bržeg Interneta, vrate vas kući sa vašim starim modemom i ostave vas na istoj brzini sa lažima da će vas zvati. Razlog? Kreditni biro!  

Naravno oni vam to neće ni reći! Za takvo nešto u svetu, naša čuvena telekomunikaciona kompanija bi završila na sudu a vi bi ste završili sa nekoliko miliona američkih dolara u džepu. Kod nas posle takve zahvalnosti, možete da pređete kod drugog provajdera, ali drugi je samo kopija prvog. Druge boje, ista stvar! 

Šta mislite, koja će biti reakcija klijenata koji nisu dobili ni tablet ni brži Internet od telekomunikacione kompanije kad ponovo čuju za njihovu akciju? Da li je marketing uspešno odradio prodaju? Šta je ostavio iza sebe? 

Šta je online marketing? 




Za online marketing će vam reći ljudi koji se bave marketingom da je to psihologija, komunikacija, liderstvo, copyrighting i prodaja. Sve u jednom. Da je to izuzetno kompleksna oblast, ali samo jedan kanal marketinga koji koristi razne web alate za što bolje pozicioniranje i reklamiranje na Google-u i društvenim mrežama vašeg sajta ili bloga. Obratite pažnju na komunikacija. Za razliku od drugih reklamiranja, na Internetu; reklamiranje je više obostrana komunikacija pre svega sa više klijenata.


( Online marketing, kompleksan marketing! ) 

Današnji online marketing je najaktivniji na društvenim mrežama. Njima je posao da budu na društvenim mrežama. Uvek će vam ponuditi i pokazati, uz novčanu nadoknadu često preteranu; da se i vi sami bavite marketingom i prodajom vašeg proizvoda ili usluge. Naravno za to morate takođe izdvojiti popriličan novac, ali koliko je to sve isplativo i koliko će te se još više približiti ili češće  udaljiti od ciljeva i uspeha, to je diskutabilno. Oglašavanje na Facebook-u je jednostavno, za to vam ne trebaju usluge marketinških agencija ali itekako nije jeftino.


( Facebook, centar oglašavanja! ) 
 
Većina marketinški agencija, pojedinaca samozvani marketing inženjera i slično; vam nude pomoć i vrlo rado će vam ponuditi sve i svašta u njihovom paketu, da vam što više prodaju; ali njihova cena, dok se i cena njihovog truda i troškova ugrade za vašu reklamu na Facebook-u , ona definitivno neće biti manja, naprotiv.  

Šta onda vama znači nudimo vam oglašavanje na Facebook-u? Hoće li onda oni da vam ponude više lajkova ili poseta vašem sajtu ili blogu; nego sam Facebook? Šta vam oni ne govore?

Problem Facebook-a ; najdominantnije društvene mreže je što se članovima ove mreže previše ograničava vidljivost. To u prevodu znači da ako imate 1 000 prijatelja, vaš post neće videti ni 100 članova. U vašim  Facebook grupama i stranicama ta vidljivost je još manja. Pa nije retkost videti i neku Facebook grupu za druženje i preko 50 000 članova totalno neaktivnu. Npr. da bi vaša stranica danas imala 50 000 članova, to bi vas minimum koštalo da platite Facebook-u od 5 000 do 10 000 američkih dolara. I opet nema šanse da će vaš post, na vašoj stranici videti više od 1 000 članova. Od 1000 članova koji vide vaš post, njih ni 10 neće kliknuti na vaš post. To je danas realnost. Facebook će još tražiti da platite ponovo oglašavanje samo vašeg posta, dok će vam tek kad platite i takav Facebook oglas, samo proširiti vidljivost na vaš post istim tim članovima vaše Facebook stranice.

Onda se postavlja pitanje; šta vi u stvari i plaćate i koliko puta? Da li vi stvarno imate neki bolji izbor? Ako je to najbolje što vam se nudi, kako tek posluju druge društvene mreže?

Ista situacija nije ništa bolja ni sa Twitter-om. Na Twitter-u  vi možete da pratite maksimum 2000 članova. Ali nema teoretske šanse da će te videti objave i postove ni njih 200. Da bi ste prešli 2000 članova, isto toliko i vas treba da prati takođe 2000 članova. Da stvar bude još interesantnija, pojavili su se programi koji vam omogućavaju da na Twitter-u obrišete sve članove koji ne prate vas. Pa tako vi ponovo pratite druge ljude i to tako traje u nedogled. Twitter je onemogućio ovakve programe da to rade ali navike kod članova Twitter-a ostaju iste. Svaki dan će vas novi članovi pratiti ali isto tako će vam se u istom broju, čak i  u većem; svaki dan vas izbrisati. Drugi problem Twitter-a je što on ne prikazuje nikakav prikaz bilo kakvog link-a ili video fajla. Tako da samo ispisan limitirani tekstualni opis i link, često tviteraši preskoče jer im pažnju više skreću twit-ovi sa slikama. 

Šta je sa YouTube-om i drugim načinima oglašavanja?

YouTube je doživeo mnoge promene. Mnogo je izgubio i aktivnosti i članova, pre svega zbog autorskih prava. Vi možete napraviti odličan video, ali ako koristite neku muziku u background-u vašeg video-a bez autorskih prava čak i ako autor pesme nema ništa protiv; YouTube će ukloniti vaš video. Možda to neće uraditi trenutno, ali vremenom hoće. Ukoliko ne kršite autorska prava, što često znači da pravite video bez muzike u pozadini i imate veliku posećenost svi vaših video-a; vi na YouTube-u možete i zaraditi novac, mada je to diskutabilno. Oglašavanje na YouTube-u se sve više ne isplati čak iako ste vezani za muzičku ili filmsku produkciju. Ljudi jednostavno ne vole reklame na video fajlu.   

SEO ili čuveno pozicioniranje na pretraživačima, uglavnom se misli na Google je skupo ali mnogi tvrde da se isplati. Pravi veće posete vašem sajtu ili blogu. Kad vi pokrenete pretragu na Google pretraživaču, možda je dovoljno da je link vašeg sajta na prvoj stranici. Za tako nešto često nemate potrebe da plaćate oglašavanje. To dosta zavisi od ključnih reči koje koristi vaš sajt ili blog. 

Međutim, postavlja se pitanje da li su rezultati pretraživanja uvek isti bez obzira iz koje države pretražujete?

Još jedan popularan ali sve ređe delotvorniji način oglašavanja je e-mail-ing lista. Imati vlastitu e-mail listu klijenata zainteresovani za ono što radite ili prodajete se smatra pravim bogatstvom. Neki ljudi imaju i liste od preko 100 000 ljudi. Da bi ste poslali poruku tolikoj količini e-mail-ova to morate da skupo plaćate, čak konstantno svaki mesec. Međutim mnogi korisnici Interneta primaju svakodnevno i stotine poruka od raznih organizacija. Zato ih i ne otvaraju. 

Ako uzmete u obzir da jedan korisnik Interneta često ima desetine e-mail adresa od kojih većinu i ne koristi, koliko onda zaista neko ima e-mail adresa i koliko email-ova nikad nije ni pogledano?

O banerima, iskačućim prozorima, o mrežama koje vas samo bombarduju reklamama i prisiljavaju vas da klikćete na reklame pre pokretanja video-a na online gledanje filmova, zatim prekidanje dok  gledate film, sajtovima koji vam na silu otvaraju novi prozor u browser-u da prikažu reklamu, trojancima, spamu, virusima da i ne govorim. Većina ljudi koja zarađuje, ako uopšte zarađuje od toga što im drugi korisnici Interneta klikću na različite reklame i dan danas prevazilaze svaku meru normalnosti.

Šta je sa online prodavnicama? 

Cela online prodavnica vam je sama od sebe više reklama nego prodaja. Problem je što korisnici Interneta pre svega ne žele da ostavljaju podatke o svojoj kreditnoj kartici na svakom sajtu, ukoliko sajt nije svetski poznata kompanija. Zatim tu je čekanje da vam isporuče proizvod koji niste ni videli ni isprobali da li je uopšte ispravan. 

U kakvom stanju će doći proizvod do vas, da li će vam podmetnuti neki škart iz magacina ili će vam pružiti najbolju dostavu, posebno ako proizvod dolazi poštom? 

Proizvodi često deluju jeftinije kad se kupuju online, dok u stvari kad odete u trgovinu primetićete da nije velika razlika u ceni. Kod nas se više posećuje online prodavnica da se pronađe željni proizvod, zatim se ode direktno u prodavnicu da se kupi proizvod. Problem je što online sajtovi lažu da imaju robu; pa često kad npr. hoćete da kupite štampač potrebno je da obiđete 50 radnji samo u Beogradu da nađete isti. Da, sve te radnje imaju robu u magacinu, ali čijem? Tako se svako može baviti prodajom. Pri tome vam sve radnje nude da naručite i opet čekajte da vam se proizvod isporuči.


( Online Shopping, rizična kupovina )

 
Pronaći štampač i tonere za isti štampač u istoj radnji je često nemoguća misija. Klijenti su često prinuđeni da kupe drugi štampač što nije njihov izbor. Ponekad mlade devojke i mladići u radnji će vas ubeđivati da kertridž koji vi tražite nije kertridž; našta možete samo da se nasmejete njihovoj trgovačkoj inteligenciji koja često ne zna ni šta prodaje, samo da proda.


Zašto pada prodaja računara?

Opet marketing, akcije i markentiška prodaja. Verovatno ste već čuli da je samo u ovom kvartalu pala prodaja računara i to za 10% i pored izlaska najnovijeg Windows 10 operativnog sistema, koji je trebao osvežiti starije računare i povećati prodaju istih.  

Zašto bi ste kupili računar starijeg modela sa novim operativnim sistemom po istoj ili čak po većoj ceni od prošle godine?

Prva stvar; najbolji računari su precenjeni posebno Apple kompanije. Kreću se i preko 4000 evra, dok najnoviji Microsoft-ovSurface book računar ide sa cenom i do 2700 evra. Stotine evra se uzima samo na dodacima. 

Sa takvim precenjenim cenama samih proizvođača, šta naši trgovci mogu da urade po tom pitanju? Da li ste vi svesni kakav PC možete sami sebi da sastavite za 4000 evra? 

Ni jedan od ovih računara ne vredi toliko i dok tehnologija napreduje vama se u radnji računara nude uglavnom stari računari, preciznije računari slabiji performansi. Pre svega jer nisu prodati i samo zauzimaju džaba mesto u magacinu i vremenom gube na vrednosti, koju trgovac neće da prihvati jer bi snosio gubitke koje ne može podneti. 


( Prodaja računara, Computer Shopping )


Ali ko danas kupuje računar od 2GB RAM memorije?

To je smešno. Kažu da je kupovati licencirani računar jeftinije nego naknadno kupiti licencirani operativni sistem. Možda ako kupujete licenciran laptop, ali ako kupujete PC veće su šanse da će vam licencirani operativni sistem naplatiti u punoj ceni. Prilikom kupovine računara neke cene čak pravdaju i garancijom od 3 godine

Znate li vi šta znači garancija u radnjama kompjuterske opreme? 

To znači da vam računar može trajati 3 godine, ali će recimo posle prve godine verovatno prvo da vam otkaže napajanje. Naravno, imate garanciju, međutim kad donesete vaš računar oni vam kažu da ostavite vaš računar kod njih na jedno mesec dana dok se ne kompenzuje napajanje sa firmom od koje oni nabavljaju napajanja. 

Ako ste vi programer, na čemu će te vi da programirate dok vam je računar kod njih stoji čak mesec dana; zbog jednog napajanja? Na frižideru?  

Vas će samo taksi verovatno koštati pola cene napajanja; samo što ste došli do njihove radnje i naravno vi ste u takvoj situaciji prisiljeni da od njih ponovo kupite slično napajanje i da im platite popravku na licu mesta ukoliko oni to uopšte rade. Toliko o garanciji. 

Šta mislite kad će klijent opet doći u istu radnju i kupiti ponovo računar kod njih?

Zato pada prodaja. Sve dok kompanije računarske opreme ne shvate da precenjenost više košta nego što donosi prodaju, da su klijenti već zaduženi u bankama i da plaćanje na rate je sve više ograničeno, sve dok marketing ne shvati da prazna priča ne prolazi uvek i da se svaki klijent mora ispoštovati u svakom pogledu, prodaja će sve više padati.   


Što se tiče Zaštite potrošača. Danas su tržišne inspekcije nešto brojnije! Ako to nešto nekom znači!