Definitivno neću pogrešiti ukoliko vam kažem da je Ubuntu najbolji izbor Linux distribucije, posebno ako ste početnik u svetu Linux-a, programer ili jednostavno imate nameru da instalirate mnoštvo softvera, sisteme za baze podataka i da to sve odlično funkcioniše. Bez obzira što je na primer Arch Linux distribucija i njegova filozofija KISS - Keep It Simple, Stupid – Ne komplikuj idiote, zasnovana na principu jednostavnosti; ona više odgovara mom ličnom izboru Linux distribucije. Međutim, ista zahteva mnogo veći nivo poznavanja rada u Linux-u i samo iskusni korisnici Linux-a vas u tom slučaju mogu pratiti. Sa druge strane, Ubuntu je jedna od najcenjenijih Linux distribucija koja zauzima posebno mesto u svetu operativnih sistema zahvaljujući svojoj izuzetnoj kombinaciji pouzdanosti, jednostavnosti korišćenja, bogate Ubuntu Linux zajednice i širokog spektra funkcija koje nudi korisnicima. Ako se na primer zaposlite u nekoj kompaniji koja koristi Linux operativni sistem, velika verovatnoća je da ćete na radnom mestu koristiti Ubuntu operativni sistem ili Ubuntu Ubuntu. Sam naziv Ubuntu u prevodu znači Humanost prema drugima i dolazi nam iz južne Afrike. Iako tvorac i razvijač Ubuntu operativnog sistema, Canonical Ltd.; ima sedište u Londonu, UK i broji preko 500 zaposlenih. Ubuntu distribucija se često nalazi prva na mnogim distro listama i čak se smatra najboljim operativnim sistemom na celom svetu. Još od svog prvog izdanja 20 oktobra 2004 godine, Ubuntu je postao sinonim za stabilnost, sigurnost i inovaciju u svetu slobodnog softvera. Međutim, kao i mnoge druge distribucije i on je znao da se freez - zamrzne usled update-a ili nestanka struje i da ga onda morate ponovo instalirati, gubeći sve što ste do tada na njemu radili. Iz ličnog iskustva zadnjih godina, ne pamtim da je kod mene Ubuntu distribucija imala bilo kakve komplikacije koje nije sama rešila, i sačuvala mi projekte. Definitivno, ova distribucija se mnogo promenila na bolje za ovih 20 godina i po pitanju i najstroži kriterijuma ostajući dosledna svojoj ljubičasto-narandžastoj estetici, kombinovanom sa intuitivnim korisničkim interfejsom.
Što se tiče desktop grafičkog okruženja; Ubuntu distribucija je promenila svoje specifično desktop okruženje Unity u GNOME posle Ubuntu verzije 17.10. Međutim, to se može promeniti instalacijom jednog ili drugog okruženja jednostavnim komandama u terminalu. Ukoliko bi ste radije koristili neko drugo desktop okruženje; mogli bi ste da razmislite o Ubuntu derivatima, tj. Linux distribucijama baziranim na Ubuntu distribuciji kao što su Linux Mint, elementaryOS, Kubuntu, Lubuntu, Xubuntu, Ubuntu MATE, Ubuntu Studio, Ubuntu Budgie itd. Pogledajte Top 50 Linux distribucija za 2024 godinu ovde. Ubuntu Linux distribucija je takođe nečiji derivat. Zasnovana je na distribuciji Debian i najviše pažnje posvećuje lakoći korišćenja, slobodi od svih ograničenja, redovnom objavljivanju novih izdanja i lakoći instalacije. Ubuntu distribucija može da se koristi na više od 55 stranih jezika. Njegova glavna licenca je GOJL – GNU Opšta Javna Licenca ali koristi i mnoge druge. Njegovo kernel – jezgro je monolitno što znači da celi operativni sistem radi u prostoru kernel-a. Ono što ga čini još više rasprostranjenim među korisnicima Linux operativni sistema jeste i njegov paket menadžer dpkg ( APT ) kojeg je preuzela od Debian distribucije i kojeg koriste i mnoge druge. Ono što takođe trebate znati jeste da Debian i Ubuntu dpkg paketi nisu obavezno kompatibilni jedni sa drugima i zato se ponekad *.deb paketi koje je kreirala Debian distribucija, moraju ponovo izgraditi da bi se mogli koristiti u Ubuntu distribuciji. Dok na primer distribucija Arch Linux koristili čuveni pacman paket menadžer koji je definitivno drugačiji, ali se koristi manje jer se koristi samo u Linux distribucijama baziranim na Arch Linux-u. Ubuntu distribucija takođe koristi i druge alate poput GNOME Software, Snap, Snap Store i Ubuntu Software; što čini instalaciju aplikacija jednostavnijim posebno za početnike u svetu Linux operativnog sistema.
Kako da instaliram Ubuntu Linux distribuciju?
- 2 GHz dual-core processor or better.
- 4 GB system memory.
- 25 GB of free hard drive space.
Navodno
će raditi i na manjim minimalnijim zahtevima, ali vam iz iskustva preporučujemo
da koristite minimalno:
- 3 GHz dual-core processor or better.
- 16 GB system memory.
- 200 GB of free hard drive space.
Posebno ukoliko ste programer i nameravate da koristite sisteme za upravljanje bazama podataka poput MySQL-a i koristite mnoštvo korisnih aplikacija u svojim projektima. Sledeći korak je preuzimanje *.iso fajla sa Ubuntu zvaničnog veb sajta. Instalacija Ubuntu počinje sa par jednostavnih koraka:
- Preuzimanje Ubuntu instalacionog medijuma - posetite zvaničnu Ubuntu veb stranicu i preuzmite instalacioni medijum za željenu verziju Ubuntu-a. Obično je to .iso fajl.
- Kreiranje instalacionog medijuma - ako koristite USB, koristite alat poput Rufus za Windows ili dd za Linux ili macOS operativni sistem da biste kopirali .iso fajl na USB. Ako koristite DVD, koristite softver za snimanje diska koji podržava snimanje .iso fajlova.
- Pokretanje računara sa instalacionim medijumom - ubacite USB ili DVD u računar i restartujte ga. Većina računara će automatski pokrenuti instalacioni medijum, ali možda ćete morati promeniti podešavanja u BIOS-u ili UEFI-u kako biste omogućili pokretanje sa USB-a ili DVD-a.
- Pokretanje Ubuntu instalera - kada se računar pokrene sa instalacionog medijuma, trebalo bi da vidite ekran dobrodošlice Ubuntu instalera. Možete odabrati opciju Test without installing da biste prvo isprobali Ubuntu bez instaliranja ili odmah kliknite na Install Ubuntu da biste počeli instalaciju.
- Odabir jezika i tastature - pratite uputstva na ekranu da biste odabrali jezik instalacije i postavili tastaturu.
- Izbor tipa instalacije - možete odabrati da instalirate dual-boot instalaciju, tj. instalirate Ubuntu pored postojećeg operativnog sistema ili zamenite postojeći operativni sistem sa Ubuntu-om ili prilagodite particije ručno.
- Unos korisničkih informacija - unesite osnovne informacije kao što su ime, korisničko ime i lozinka.
- Pokretanje instalacije - Kliknite na "Install" da biste započeli instalaciju Ubuntu-a. Tokom instalacije biće vam postavljena još neka pitanja, kao što su lokacija i mrežna podešavanja.
- Završetak instalacije - kada se instalacija završi, bićete obavešteni da restartujete računar. Uklonite USB ili DVD pre ponovnog pokretanja računara.
- Dobrodošlica u Ubuntu – posle resetovanja, kada se računar ponovo pokrene, trebalo bi da vidite ekran dobrodošlice Ubuntu-a.
Pogledajte video kako se instalira Ubuntu 22.04 LTS na virtualnoj mašini.
Šta posle instalacije Ubuntu distribucije, odakle početi?
Posle instalacije Ubuntu distribucije i njenog prvog pokretanja; u većini slučajeva neće imati potrebu da podesite rezoluciju vašeg ekrana. Ukoliko to nije slučaj, posebno kad koristite neku specifičnu rezoluciju monitora ili ste Ubuntu distribuciju instalirali na virtualnoj mašini; tada jednostavno klikom na desni taster miša sa pokazivačem na desktop. Otvoriće vam se mali padajući meni. Kliknite na Display Settings da bi ste otvorili Settings, zatim na levoj strani izaberite Displays i sami podesite rezoluciju koja vam odgovara.
Možda ste tokom instalacije podesili i dodali Keyboard Layouts na jeziku koji vam odgovara ili dodali više stranih jezika u svoj tastaturni raspored kako bi ste mogli da kucate na više stranih jezika. Posebno ako učite strane jezike. Možda to nije slučaj, pa sad naknadno posle instalacije želite da to uradite. U nekim Linux distribucijama ste ograničeni da možete instalirati najviše 4 jezika, ali to nije slučaj sa Ubuntu 22.04 LTS distribuciji. Klikom na desni taster miša sa pokazivačem na desktop. Otvoriće vam se mali padajući meni. Kliknite na Display Settings da bi ste otvorili Settings, zatim na levoj strani izaberite Kayboard i sami podesite tastaturni raspored kako vama odgovara.
manuel@manuel-virtual-machine:~$ sudo apt-get update
Zatim, sledeću:
manuel@manuel-virtual-machine:~$ sudo apt-get upgrade
Na ovaj način ste izvršili update vaše distribucije.
Ukoliko se pitate gde je Windows Explorer na koji ste navikli u Windows operativnom sistemu, Ubuntu distribucija 22.04 LTS koristi Files fajl menadžer prilagođen Linux operativnom sistemu. On se pre zvao Nautilus dok nije preimenovan. Files je standardni grafički fajl menadžer koji dolazi uz Ubuntu i druge Linux distribucije koje koriste GNOME desktop okruženje. On se koristi umesto Windows Explorer-a kada koristite Linux operativni sistem. Iskusniji korisnici Linux operativni sistema češće koriste Terminal umesto grafičkog fajl menadžera, za iste stvari i više od njih koje možete da radite u fajl menadžerima. Naravno, postoje čak i korisnici Linux operativnog sistema koji uglavnom koriste grafičke aplikacije i minimalno Terminal emulator; samo kad moraju. To je stvar vašeg izbora.
Što se tiče Ubuntu Software, ranije poznatog kao Ubuntu Software Center je grafički alat za upravljanje aplikacijama u Ubuntu distribuciji Linux operativnom sistemu. Ova aplikacija omogućava korisnicima da pretražuju, instaliraju, ažuriraju i uklanjaju različite aplikacije na Ubuntu distribucijama. Većina aplikacija koje se nalaze u Ubuntu Software-u su besplatne i otvorenog koda. Međutim, postoje i neke aplikacije koje se plaćaju ili imati Premium verzije koje zahtevaju takođe određenu novčanu naknadu. Broj aplikacija koje su dostupne u Ubuntu Software-u može varirati u zavisnosti od verzije Ubuntu distribucije, kao i od dodatnih repozitorijuma koje korisnici dodaju. Ubuntu Software pruža pristup velikom broju aplikacija, uključujući različite kategorije kao što su produktivnost, multimedija, obrazovanje, programiranje, igrice i još mnogo toga. Međutim, Ubuntu Software obično sadrži na hiljade aplikacija koje su dostupne za preuzimanje i instaliranje, što korisnicima pruža širok izbor softvera i igrica za njihove potrebe. Šta ćete sve instalirati i koristiti u vašoj Ubuntu distribuciji pored default programa kao što je Firefox, Libre Office, Rhythmbox, Totem, Thunderbird itd. je samo do vas. Izbor je ogroman.
No comments:
Post a Comment