уторак, 14. април 2015.

Koji programski jezik da učim?

Sve!

Šta… kako… zašto ?

Vi možete isprogramirati vašu mobilnu aplikaciju za Android uređaje, ali ako ona ne radi i na iOS        uređajima vi ste već u startu izgubili 50% tržišta!

Ali… koji prvi jezik da učim?

Programski jezik C#, Visual Studio okruženje, Windows platforma!

Ali…

Nema ali... Ponavljam!

Programski jezik C#, Visual Studio okruženje, Windows platforma!


( Programski jezik C# )

A sad da nastavimo gde smo stali. Krajem 80tih, jedini programski jezik koji ste i mogli učiti u školskom sistemu bivše Jugoslavije, bio je Basic. Za ostale ste programske jezike samo čuli. Tražiti od roditelja da vam kupe računar bilo je nemoguća misija. Zato imati čas informatike, sedeti sa još tri prijatelja za jednim računarom u školi, bila je pravi informatički događaj koji se ne zaboravlja.


Uključite Amiga računar, ubacite prvu veliku tanku disketu i sa njom podignete DOS sistem. Zatim ubacite drugu disketu sa kojom instalirate Basic okruženje i tek onda pišete kod. I stalno ste morali tako da prođete sve korake instaliranja ako ste hteli da koristite računar. O kopijama vaših malih programa i da ih nosite kući nije bilo ni govora. Niko u školi nije imao računar kod kuće. 


( MS-DOS - 80tih )

Ali i pored toga učilo se naporno ali i sa zadovoljstvom. Crtali smo tastaturu, znali smo napamet gde stoji koje slovo na tastaturi, rešavali smo matematičke zadatke, crtali smo časovnik sa kazaljkama kodom, pretvarali smo brojeve u nula i jedinice, dok osnovne komande kao što su CLS da očisti ekran, PRINT da pišete po ekranu, INPUT da prihvatite unos, GO TO da skočite na neki drugi red, IF... THEN... uslov, REM komentar  i END da završite program; to jednostavno niste mogli da zaboravite.

Koliko pamtim te komande, govori činjenica, da ni posle građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, ja ih nisam zaboravio i samo sam razmišljao da ću jednog dana kupiti svoj prvi računar i programirati. Sad su komande mnogo složenije, a što se računara tiče, trenutno bi volio da imam Tianhe 2.  


( Tianhe 2 - Super računar ) 

Jedan od mojih najradosniji dana, bio je jedan dan 1997 godine u Beogradu, kad sam došao premoren sa posla i kod kuće zatekao moj prvi računar na stolu. Prodavci računara su ga doneli i sklopili. Bio je to 386 računar, sa monitorom od 15“ i sa operativnim sistemom Windows3.1  


( Microsoft Windows 3.1 )

Korišćenje i najosnovnije stvari u svom kompjuteru nisam učio na kursu za početnike. Taj kurs sam preskočio. Sećam se da sam kupovao nekoliko starih informatičkih knjiga na ulici, jer sam pretpostavljao da ću za moje programiranje naći pomoć, ali te knjige nisu imale nikakve veze sa stvarima u mom računaru. Tako prva lekcija koju sam naučio je: Čitajte Help!

Posle osnovih Windows aplikacija, čak i Microsoft Office3.0; ja sam i dalje preturao po kompjuteru da nađem gde i kako se piše Basic program. I da li je to bila sreća ili sudbina; ne znam, ali sam našao u Control Panel-u, nešto što se zvalo QBasic i što je radilo u DOS-u.

Kad sam to pokrenuo, pročitao Help, otkucao sam komande na plavom Screen-u QBasic editora, a rezultate dobijao na crnom od DOS-a, pritiskom na taster F5. Zbog uzbuđenja nisam mogao ni da  spavam. Moja želja za programiranjem bila je ogromna.  


( QBasic - moje prvo integranisano razvojno okruženje za programiranje u Basic-u)

Brzo sam naučio da pravim programe koji rade u DOS-u, ali sam još brže postao i svestan ograničenja QBasic-a. Izvršni fajlovi koje je QBasic pravio su bili u formatu *.bat, dok sam ja hteo da moji programi budu u *.exe fajlu.

Preko oglasa sam iznajmio časove QBasic-a, ali čovek nije znao ni upola QBasic kao ja i nije bilo smisla da ga dalje angažujem. Predložio mi je da pređem na Paskal. Instalirao mi je Turbo Pascal na hard disk ali mi se taj programski jezik nije ni malo svideo. Ja sam hteo QBasic koji je jednostavan.


(Turbo Pascal - izrazito popularan programski jezik polovinom 90tih )

Zato sam se obratio privatnoj školi računara. Oni nisu imali časove QBasic-a, ali jedan od profesora u toj školi je bio stručnjak za QBasic. Odmah sam ga angažovao za privatne časove i pored toga što ti časovi nisu bili baš jeftini svaki je vredeo pravo bogatstvo.

Taj profesor mi je promenio život. Svoj 386 kompjuter sam nadogradio na Pentijum 1, dok sa Windows3.1  sam prešao na Windows 98. QBasic je zamenjen QBX-om. QBX je bila skraćenica za Quick Basic sa kompajlerom, njegov editor ste pokretali u DOS-u sa komandom qbx. QBX je kompajlirao fajlove u *.exe fajl. 

                                          
( Qbx - QuickBasic - integranisano razvojno okruženje za Basic, sa kompajlerom ) 

Profesor mi je takođe poklonio mnoštvo korisnog koda sa kojima sam mogao praviti interesantne male programe, ali u suštini DOS mi je sam po sebi brzo postao ograničen.

Zato sam sa DOS-a prešao na Windows. Visual Basic 4, 5 i 6 su proširile moje znanje ali i upoznale sa principima korišćenja baza podataka. Završio sam kurs Access-a, koji mi je mnogo značio u mnogim projektima.


( Jedna od izuzetnih knjiga, Visual Basic 6 knjiga sa CD-om ) 

Posle 2002 godine, Visual Studio .NET i sva .NET tehnologija je promenila Visual Basic za čak 90%, ali je takođe sa Framework1.0 dala velika krila u programiranju. Posebno što su se tada najviše pojavile knjige za većinu stvari koje su bile za svakog programera nove i nepoznate. 


( Microsoft .Net Tehnologija ) 

Danas ne postoji bolja tehnologija od .NET-a. Danas je C#  najjednostavniji i najtraženiji programski jezik za desktop aplikacije. 

Znam da mnogi veruju da Objectiv C odlazi u istoriju dok je Swift budućnost, ali ja ne mislim tako.

Jedno je sigurno, treba da učite sve jezike! Internet u tome je prava riznica tutorijala.