четвртак, 30. август 2018.

Boolean tip podataka u Python programskom jeziku


Za razliku od C# programskog jezika i mnoštvo drugih, u Python programskom jeziku imate manje tipova promenjivi koji se uopšte ne deklarišu, već se definišu dodavanjem neke vrednosti. Takođe imate nešto što je drugačije i za mene potpuno novo od drugih programskih jezika. Ukoliko nemate iskustva sa programiranjem; promenjive zamislite kao male memorijske kutice različite veličine u kojoj možete staviti samo jednu vrstu promenjive koju čuva neki podatak. To znači da ne možete staviti i čuvati neki celobrojni broj u kutici za slova. Međutim ako konvertujete vaš celobrojni broj u tip string, inače tip koji je namenjen za slova ali i druge karaktere, onda u tu kuticu ili promenjivu možete staviti i konvertovani celobrojni broj. Inače, promenjive rezervišu prostor u memoriji vašeg uređaja. Kada vi kreirate neku promenjivu i dodelite joj neku vrednost, vi u stvari rezervišete slobodan prostor u memoriji vašeg računara i tu se pamti i vaša promenjiva i njena vrednost sve dok vaš program radi. Kad ugasite vaš program vaša promenjiva se briše. Da bi ste pamtili neku vrednost trajno, neophodno je da zapišete tu vrednost u neku datoteku ili bazu podataka, prenoseći vrednost kroz promenjive. Za sada upamtite da u svakom programskom jeziku, pa i u Python programskom jeziku postoje različiti tipovi podataka, za različite vrednosti i u zavisnosti od vaših podataka ćete koristiti određen tip promenjive.  


( Boolean tip podataka u Python programskom jeziku )

Pogledajte prvo koje tipove promenjivih koristi Python programski jezik:

·        bool - boolean tip se koristi za podatke čija vrednost može biti samo True ili False
·        int – integer – koristi se za celobrojni numerički tip podataka
·        long – produženi integer numerički tip podataka za veće celobrojne brojeve koji takođe mogu prikazivati vrednost u oktan ili heksadecimalnom obliku
·        float – numerički tip podataka je namenjen brojevima sa pokretnim zarezom
·        complex – kompleksan tip podataka koji se koristi sa različitim matematičkim funkcijama
·        str – string tip se koristi za podatke koji su ispisani slovima i drugim karakterima
·        list – tip podataka list koji može sadržavati različite tipove podataka u istoj listi
·        tuple – tip podataka sličan list tipu podataka, ali se podaci mogu samo čitati  
·        dictionary – tip podataka rečnik je neka vrsta hash table korisna za key-value pairs podatke

I to je sve. Sad se neko može pitati; pa stani gde ti je char tip podataka, šta je sa decimal tipom broja; da li Python ima nizove ili generičke liste. Mnogo pitanja za nekog ko je takođe početnik u Python programskom jeziku. Programski jezik Python  koristi string tip podataka se umesto char tipa podataka, dok recimo možete imati i decimal tip podataka ako importuje modul za decimal tip podataka i tačno precizirati koliko hoćete decimalnih mesta. Postoje nizovi koji se takođe uvoze iako većina programera koristi liste, osim ako su vam baš potrebne funkcije koje lista ne može izvršiti. Takođe, umesto generički listi se u Python programskom jeziku koristi duck-typing ali to su već naprednije teme i o njima ću pisati u nekim budućim postovima na ovom blogu.

Boolean – bool - tip podataka

недеља, 26. август 2018.

Uvod u Python programski jezik


Verovatno se svi posetioci moga bloga pitaju, šta je sad ovo; pa ti si C# programer; otkud baš sad da se interesuješ za Python programski jezik. Izgleda da u poslovnom svetu poznavanje jednog programskog jezika nije odavno dovoljno. Ako pogledate autore mnogih informatičkih knjiga, uočićete da iza njih stoji poznavanje mnogih programski jezika. Prvo je krenulo od toga da sam se zainteresovao za Visual Studio Code i .Net Core, ali to je probudilo neka moja prijatna sećanja kad sam se bavio hakerisanjem i Linux operativnim sistemima. Zato sam izbrisao celi hard disk sa svog novog laptopa koji je imao instaliran Windows 10 Professional operativan sistem i umesto njega instalirao Kali Linux. Tada mi se otvorio celi novi svet radoznalosti i novi mogućnosti. Naravno, to ne znači da se odričem C# programskog jezika, ostalo je još mnogo toga da se nauči i odradi na ovom blogu, ali vreme je i da se okrenemo drugim programskim jezicima. Ali zašto baš Python programski jezik? Bavićemo se mi i drugim programskim jezicima; ali na Python sam naleteo tražeći programski jezik koji se najčešće koristi na Linux operativnim sistemima. Onda sam otkrio nešto o čemu nisam ni sanjao. Sintaksa i lakoća učenja Python programskog jezika; čak i na spram C# programskog jezika je neverovatna. Python programski jezik se najviše uči u mnogim američkim školama, često je proglašavan omiljenim programskim jezikom godine, koriste ga mnoge svetske kompanije poput Facebook, Samsung, Google, YouTube, Yahoo i druge. Sa Python programskim jezikom jednostavno možete automatizovati mnoge poslove, koristi se i za desktop i za Internet aplikacije dok snjime možete programirati i robote ili ga koristiti zajedno sa drugim programskim jezicima. Bitno je navesti da je on besplatan i da za ovaj programski jezik nisu potrebne nikakve licence.  


( Naziv Python programskog jezika je nastao od Monty Python aktera ) 

Za razliku od C# programskog jezika, Python programski jezik je programski jezik visokog nivoa koji se interpretira. To u prevodu znači da se ne pretvara u mašinski kod i zbog toga radi nešto sporije i ne sakriva vaš kod. Međutim, postoje alati koji mogu vaš program pisan u Python programskom jeziku kompajlirati u bitove i otkloniti ove nedostatke ako vam je baš to neophodno. Autor ovog programskog jezika je Gvido van Rosum iz Holandije koji ga je kreirao još krajem 80-tihPython programski jezik podržava imperativni, objektno orjentisani stil programiranja i isporučuje se interpretatorom i veoma razvijenom standardnom bibliotekom modula. Podržava skoro sve operativne sisteme; u većini Linux operativni sistema dolazi instaliran, možete odmah da programirate u terminalu i trenutno aktuelna verzija je 3.7. Velika je razlika i nekompatibilnost između verzije 3.7 i 2.7 i zato se potrudite da uvek imate instaliranu 3.x verziju. Za učenje Python programskog jezika možete da koristite mnogo programskih okruženja jer je izuzetno podržan dok vaše programe možete pisati i u bilo kojem tekstualnom editoru. Izbor je samo na vama. Naziv Python za ovaj programski jezik ne potiče od naziva zmije, već od grupe Monty Python; aktere istoimene britanske humorističke serije. Zato Python programere često nazivaju Pythonistas.  

Šta da instaliram da bi programirao u Python programskom jeziku?

уторак, 07. август 2018.

Kako da instalirate Visual Studio Code i .Net Core u Kali Linux


Kali Linux je GNU/Linux distribucija bazirana na Debian operativnom sistemu namenjena za digitalnu forenziku, testiranje probojnosti i hakovanje. Ona nije namenjena za programiranje ali i Microsoft korporacija i nema baš podršku za ovu distribuciju kao što ima za druge Linux distribucije. Međutim, ja sam ipak uspeo da instaliram i Visual Studio Code i .Net Core i podesim ga pravilno da mogu da programiram u C# programskom jeziku verziji 7.1 koristeći .Net Core verziju 2.1Kali Linux distribuciji. Za mene Kali Linux nije samo najmoćnije kompjutersko oružje na svetu već je odličan i da zaštiti vaš računar i vaše programe. Ipak ako razmišljate da programirate u Kali Linux distribuciji, možda bi ste trebali uzeti u obzir da nebi bilo loše da počnete učiti i programski jezik Python. Iz tog razloga ja sam spreman da pokrenem i tutorijal za Python programski jezik na ovom blogu. Za sada to je neka druga tema, nego da objasnimo šta je Visual Studio Code i .Net Core.


( Visual Studio Code za Windows OS se ne razlikuje mnogo od istog za Linux ili macOS )

Kao C# programeri naučili smo da uživamo u udobnosti najboljeg IDE na svetu, Visual Studio .Net-u; najbogatiju biblioteku .Net Framework-u ali smo bili ograničeni samo na Windows operativne sisteme. Međutim, Microsoft korporacija je odlučila da proširi svoji imperiju i pre par godina napravio je svoj veliki proboj na Linux i macOS operativne sisteme. Zato se danas, .Net standard deli na četiri različite .Net platforme.

  • .Net Framework, platforma koja se i dalje koristi za Windows operativni sistem i kao takav i dalje broji najveći broj klasa i omogućava izradu najvećeg broja različitih aplikacija i rešenja.


  • .Net Core, platforma je poput .Net Framework-a ali iz kojeg su obrisane mnoge klase i sve što je imalo povezanost sa Windows operativnim sistemom i uz skupu cenu da sa ovom bibliotekom vi ne možete kreirati npr. Windows Forms ili WPF aplikacije. Ali se zato ova platforma može koristiti i na Linux i na macOS i na Windows operativnim sistemima. Najviše se koristi za ASP .Net Core aplikacije što nije isto kao i ASP .Net aplikacije.


  • Xamarin se koristi samo za aplikacije za mobilne uređaje, kompajlira se u IL kod. Dostupan je i za Windows, Linux i macOS operativne sisteme.


  • .Net Native se koristi samo za aplikacije za mobilne uređaje, stime da se kompajlira u izvorni kod. Dostupan je i za Windows, Linux i macOS operativne sisteme.


Što se tiče Visual Studio Code-a, to je jednostavno Microsoftov IDE koje se na žalost ne može ni porediti sa Visual Studio .Net programerskim okruženjem, ali se može koristiti i na Linux i na macOS operativnim sistemima. Trenutna verzija koju možete download-ovati je 1.25. Ovaj IDE pored C# programskog jezika takođe podržava i druge programske jezike poput C++, Java, Python, PHP itd. Sad bi se neko možda pitao zašto bi prelazio na Visual Studio Code ? Pa za sebe lično nebi mogao reći da sam prešao na Visual Studio Code, nego jednostavno koristim i njega. Nisam ograničen na jedan računar ili jedan operativni sistem. To radim isključivo radi učenja, mada trebate znate kada pokrenete neki posao i sami će te shvatiti koliko znači kad pređete na Linux operativni sistem i na Visual Studio Code programsko okruženje i koristite tehnologiju za koju ne morate da plaćate skupe licence.

Šta mi je još potrebno i kako da instaliram .Net Core?

четвртак, 26. јул 2018.

Kako da obrišete Laptop i instalirate Kali Linux

Već dugo vremena nisam koristio Linux operativne sisteme i pored toga što je čak i Microsoft korporacija stavila zadnjih godina akcenat i prioritet na .Net Core i upotrebu već sada C# programskog jezika verzije 7.1 na Linux i Mac OS X operativnim sistemima, koristeći Visual Studio Code integrisano radno okruženje. Rezultat toga je da sam dosta toga zaboravio po pitanju profesionalnog korišćenja Linux-a dok neke stvari nikad neću zaboraviti. Takođe, po pitanju Linux operativnih sistema, stigle su i mnoge odlične promene. Tako da moje tekstove vezane za Linux smatrajte da su malo zastareli jer su se desile mnoge promene na bolje. Sad možete pomisliti, sve je to u redu, ali zašto brišeš laptop; zašto baš hakerska distribucija Kali Linux kad on nije namenjen za programere. Možda bi bolja preporuka bila Ubuntu operativni sistem, trenutno verzija 18.04 LTS? Iskreno, da vam kažem; počeo sam sve više dobijati pitanja na koje bi trebalo da odgovaraju administratori mreža, web developeri i definitivno etnički hakeri. Dok ja spadam među one programere koje jednostavno žulja mozak kad nešto ne znaju. Zato sam rešio pored svojih mnogobrojnih obaveza uvedem neke nove i drugačije stvari, koje će me malo osvežiti i pružiti mi odskočnu dasku i ogromnu volju da nastavim sa učenjem. Držanje samo za jednu tehnologiju i samo jedan programski jezik godinama može čoveka baciti u monotoniju i stajanje u mestu. Kali Linux sa svojih 600 hakerskih alata je definitivno veliki izazov naučiti. I odlična vest je, da uz veliku volju i radoznalost je to danas mnogo jednostavnije. Ali isto tako možemo malo zaviriti i u Visual Studio Code integrisano radno okruženje. Ipak nemojte zaboraviti da se danas C#  programski jezik odlično koristi i za igranje igrica na plaćenim serverima. Motiv može biti pogrešan, ali znanje je uvek dragoceno. Opet pazite šta radite sa vašim kompjuterskim znanjem i veštinama da ne završite u zatvoru.


( Kali Linux GNU/Linux distribucija )

Početkom ove godine sam uspeo kupiti nov solidan Asus-ov laptop sa Windows 10 Pro 64 bit-nim  operativnim sistemom; na kojem sam samo dodao i Ubuntu operativni sistem i doterao ga da liči na Mac OS X. Samo me nemojte pitati, kako sam to izveo jer definitvno nebi mogao to sad da ponovim. Onda sam samo pre par dana odlučio da jednostavno izbrišem sve iz laptopa i da instaliram Kali LinuxKali Linux je vrhunska izuzetna GNU/Linux distribucija zasnovana na Debian-u. Koriste ga profesionalci zaduženi za bezbednost ali je isto tako jedno od najmoćnijih hakerskih oružja i za svakog prosečno inteligentnog pojedinca. Za razliku od drugih Linux distribucija, ovde je sav softver ažuriran bez prekida i bez potrebe za menjanje verzije operativnog sistema. Jednostavno, sa Kali Linux-om, imate ogroman broj ažuriranih alatki za hakovanje, uvek spremnih za akciju. Na zvaničnoj Kali Linux veb stranici takođe imate besplatan ebook, besplatan video kurs i možete polagati ispit koji se plaća za sertifikat. Uslov je da znate engleski jezik i da ste naravno naučili da profesionalno koristite Kali Linux . Odlična vest je da možete i u Srbiji kupiti prvu i za sada jedinu knjigu posvećenu Kali Linux-u, koju izdaje Kompjuter Biblioteka na srpskom jeziku. To je meni dovaljan razlog da rizikujem i pokvarim nov laptop ili da uspešno pređem na Kali Linux distribuciju. Pročitajte u nastavku kako sam instalirao Kali Linux na laptop.  

Instaliranje Kali Linux-a

недеља, 17. јун 2018.

Imenice u nemačkom jeziku

Kad sam ja nekada davno išao u školu mi smo učili da su imenice reči koje označavaju bića, predmete i pojave. Danas ako pogledate wikipedia-u, naći ćete novu definiciju za imenice koja glasi; Imenice su otvorena klasa punoznačnih reči koje tipično vrše rečenične funkcije subjekta, pravog i nepravog objekta i predikativa, a takođe mogu vršiti i funkcije atributa, atributiva i priloški dopuna i odredbi. Ali to nije sve; prema semantičkim klasifikacijama imenice se dele na vlastite i zajedničke, zajedničke se dele na zbirne i gradivne. Semantičke imenice mogu biti i apstraktne imenice i čak glagolske. Prema klasifikacionim kategorijama imenice imaju rod i deklinacionu vrstu dok prema gramatičkoj kategoriji imaju broj i padež. Pa mislim verovatno nemate pojma ni šta je pisac hteo da kaže, pa sad zamislite šta sve ovi stranci moraju da uče kad uče gramatiku srpskog jezika. Zato ni mi nemamo pravo da kukamo nad gramatikom nemačkog jezika. U nemačkom jeziku imenice imaju nekoliko; pre bih rekao interesantnih nego teških pravila. Jedno je sigurno, u svakom jeziku najviše reči čine imenice. Zato se one uče celi život i svaki dan možete naleteti na neku imenicu i u srpskom jeziku a da za nju nikad niste čuli. Tako da ne morate odmah da naučite sve napamet, već to postižete vremenom i ponavljanjem kroz komunikaciju, čitanjem i pisanjem na nemačkom jeziku.   


( Deutschland - Nemačka )

nemačkom jeziku svaka imenica – das Nomen, das Substantiv; ima svoj padež – der Fall ili der Kasus, rod – das Genus ili das Geschlecht i broj – der Numerus ili die Zahl. U nemačkom jeziku se imenice pišu velikim početnim slovom. U nemačkom jeziku postoje 4 padeža i promena imenice prema padežima vam je ista kao promena članova prema padežima, stime što imenica dobija i nastavak. Rod imenice vam govori da imenica može biti muškog, ženskog i srednjeg roda dok vam broj označava da li je imenica u jednini ili množini. Ali kojeg je roda u nemačkom jeziku imenica, to se najbolje vidi prema njenom članu. Sad pogledajte promenu imenica, tačnije određenog člana prema padežima ovde, jer je to u suštini isto. Ali smatrajte to da je samo uvod u promene imenica. O promenama imenica ću posvetiti celi sledeći post. Za početak, vi kad učite imenice treba da učite svaku imenicu zajedno sa svim promenama kroz padeže, da uvek znate kojeg je roda imenica i da poznajete i jedninu i množinu svake imenice. Ja znam da to zvuči komplikovano ali u praksi je to jednostavno. Na primer kad pišete u vaš notes rečnik neku imenicu; pišite je skraćeno; radite to ovako:

r Mann“ er muškarac

Ova skraćena verzija pisanja imenice znači:

r – der
“ – znači da u množini samoglasnik postaje umlaut
er – imenica u množini ima nastavak er

To vam je isto kao da ste napisali:

der Mannmuškarac, die Männer muškarci

Ali isto tako treba napamet da znate i deklinaciju za vašu skraćenicu. Die Deklination – deklinacija je promena imenica, prideva, zamenica i brojeva u rodu, broju i padežu.

Jednina:
  • Nominativ der Mann 
  • Genitiv – des Mannes 
  • Dativ – dem Mann 
  • Akkusativ – den Mann 
Množina:
  • Nominativ – die Männer 
  • Genitiv – der Männer 
  • Dativ – den Männern 
  • Akkusativ – die Männer
Samo ako na ovaj način poznajete neku imenicu, teško će te je zaboraviti. Takođe da bi ste lakše pamtili imenice, neophodno je da koristite različite boje za rod imenica. Tako ćemo i na ovom blogu, uvek imenice muškog roda pisati plavim slovima, ženski rod crvenim, srednji rod zelenim i imenicu u množini braon slovima. Da bi ste još pojednostavili i učvrstili vaše učenje nemačkom jezika, savetujem vam da nađete kartona i da kupite sebi flomastere. I za početak da pravite sebi kartice imenica, na kojima će te ispisati samo skraćeni oblik određene imenice. Da tako odmah na početku i kroz kreativnost, igru i vežbanje pamtite imenice na nemačkom jeziku. Čak ako i ne znate nemački jezik, ništa vas ne sputava da znate sve stvari po kući na nemačkom jeziku. I još jedna najbitnija stvar po pitanju imenica jeste uvek i u svako doba znati kog je roda imenica. Postoje neka pravila po kojima možete pretpostaviti kojeg je roda neka imenica, ali s obzirom da postoji dosta izuzetaka zato kažem pretpostaviti. Takođe trebate znati da ono što je u srpskom jeziku nešto nekog roda to ne mora da znači da je i na nemačkom jeziku isto. Kod svake imenice je bitno utvrditi da li je imenica složenica tj. sastoji se od dve ili više reči i na koja slova se imenica završava. U nemačkom jeziku je izuzetno bitno kako se neka reč završava jer na osnovu toga možete dosta toga znati o svakoj reči.

Rod kod imenica

недеља, 20. мај 2018.

Određeni i neodređeni članovi u nemačkom jeziku

Ukoliko spadate u one ljude koje uglavnom poznaju srpsku gramatiku; prva stvar oko određenih i neodređenih članova je da oni ne postoje u srpskoj gramatici. Međutim, u nemačkom i u engleskom jeziku itekako postoje i neophodno je da dobro obratite pažnju na članove u nemačkom jeziku  jer se oni konstantno upotrebljavaju. Da stvar bude još kompleksnija; u nemačkom jeziku se određeni i neodređeni članovi menjaju prema padežima. I pre nego što počnete da učite imenice na nemačkom jeziku, vi treba da znate članove i njihovu promenu prema svakom padežu. To nije jednostavno kao u engleskom jeziku jer se u nemačkom jeziku članovi menjanjem po padežima poprimaju drugačiji oblik; ali olakšavajuća okolnost je ta da se članovi uče i ponavljaju uz svaku imenicu dok vam ne pređe u naviku da iste automatski izgovarate pravilno. Učenje određenih i neodređenih članova i imenica u nemačkom jeziku najbolje je učiti isto kako to nemci uče. Postepeno, učite imenicu zajedno sa članom i oblikom množine, zatim i izmenu prema padežima za istu reč. Jednostavno svakoj imenici dajete veliku važnost i pored značenja iste na srpskom jeziku pogledajte sve oblike te imenice. Ali prvo pogledajmo gramatička pravila kada, kako i po kom šablonu se menjaju određeni i neodređeni članovi.


( Određeni članovi u nemačkom jeziku; muški, ženski i srednji rod u nominativu )

Član, na nemačkom jeziku der Artikel; može biti određen; der bestimmte Artikel; i neodređen; der unbestimmte Artikel. Određen član kao što mu i sam naziv kaže; se upotrebljava kad se govori o poznatom; određenom licu, određenoj stvari ili određenom pojmu. Kad ste jednom u nekoj rečenici upotrebili imenicu, ona postaje određena. Npr: 

Dort siehst du das Auto. – Tamo vidite taj auto.

Određen članovi u nemačkom jeziku su:

Maskulinium - muški rod –  der - der Mensch - čovek
Femininum - ženski rod –  die - die Frau - žena
Neutrum - srednji rod – das - das Kind - dete
Plural - množina za sva tri roda – die - die Leute - ljudi

Imajte u vidu da muški, ženski i srednji rod u nemačkom jeziku nisu uvek isti kao u srpskom jeziku. Da bi smo sada menjali članove prema padežima, neophodno je da se malo prisetimo padeža na srpskom jeziku i da u svako doba dana i noći znamo koji padež na koje pitanje odgovara. Za utehu, nemački jezik za razliku od srpskog ima samo 4 padeža, ali to ne znači da ih je lakše naučiti. 

Padeži u nemačkom jeziku

субота, 21. април 2018.

Treća godišnjica Manuel Radovanović bloga


Tačno pre 3 godine i 13 dana, 7 aprila 2015 godine; sam doneo odluku da napravim svoj programerski blog. Zatim je ta kreativnost pokrenula pravljenje i ManuelRadovanovic YouTube kanala, Manuel Radovanovic Facebook stranice dok sam postao aktivan i na Twitter-u skoro svaki dan. Danas kad pogledam prvu godišnjicu, zatim drugu godišnjicu i danas treću godišnjicu ovog bloga osećam se pre svega ponosan sam na sebe, tačnije na vlastitu upornost i na sav taj rad i trud ali i na iskrenu podršku ljudi kojima ovaj blog nešto znači. Iskreno, da na ovaj blog nisam stavio lični pečat i na neki način se lično obavezao da ja stojim lično iza ovog bloga; ovaj blog nebi danas postojao jer još uvek nije profitabilan dok je moje vreme postalo dragoceno. Ali ono što jest ovaj programerski blog; on jeste jedan od najboljih na celom Balkanu. Ova treća godišnjica bloga će za mene pre svega ostati upamćena po tome što su ljudi na visokim poslovnim pozicijama u svetskim kompanijama prepoznale stručnost i trud koju ovaj blog nosi i počele da mi nude posao u inostranstvu i pozicije gde se traže mentori, dekani, predavači, savetnici, čak i lideri. Umesto da ljudi traže da se oglašavaju i nude da im objavim plaćeni tekst, celi blog je postao neka vrsta odlične preporuke za posao. Ja hoću da izađem u susret ljudima kojima su potrebni ljudi sa mojim talentima, ali gospodo; molim vas iznesite pravi i precizan ugovor, sredite mi poslovnu vizu i pokrite troškove putovanja i smeštaja do moje prve plate i ja ću vrlo rado da pružim svoj maksimalan doprinos vašem poslovanju. Što se tiče bloga, svako ko želi da se oglašava ili da objavi svoj tekst na ovom blogu, sve se može dogovoriti. Pišite ovde.


( Tri godine najboljeg C# programerskog bloga na Balkanu ) 

Takođe zahvaljujem se svima koji uče programiranje, koji prate moje postove, koji su prijatelji sa mnom na društvenim mrežama, koji su se Subscribe-ovali na moj YouTube kanal i koji mi šalju poruke. Svaka podrška je za pohvalu. Posle tri godine, napornog rada; gde je bilo zaista mnogo turbulencija i teških trenutaka; ljudi su počeli da cene i poštuju moj trud. Počeli su da cene i poštuju mene. Kad sam počinjao sa svojim blogom to baš i nije bio slučaj. Više me niko ne pita gde ti je novac; šta imaš od bloga. Danas kad ljudi uče ili se interesuju za C# programski jezik; dolaze na moj blog i posećuju moj YouTube kanal da vide šta ja imam da kažem. Danas me ljudi prepoznaju na ulici i u gradskom prevozu kao stručnog C# programera iako se ja bavim i drugim delatnostima. Sve to mene lično obavezuje da još više radim na svom blogu i pored toga što imam druge obaveze, ne sedim stalno za računarom ali i sve više putujem u inostranstvo. Ja ne držim časove C# programskog jezika preko Skype, ne radim deci zadaće, maturske i diplomske radove. To morate da radite sami a da pitate tamo gde vam nešto nije jasno. Ja Skype koristim za poslovne sastanke, engleski jezik znam odlično jer ga svaki dan govorim sa strancima dok nemački jezik moram pod hitno da naučim. I ja moram svaki dan da učim i da se razvijam u mnogim pravcima. Bez obzira koliko je vaše programersko znanje i iskustvo, danas u poslovnom svetu morate da poznajete i strane jezike i da završite druge poslovne kurseve i da se prilagodite šta god to za neku kompaniju značilo. Zato budite marljivi, fleksibilni, uporni, rastite i hvala vam za sve. Pogledajte sada statistiku, da vidimo kako i koliko je blog napredovao.

Kakva je posećenost bloga posle 3 godine i 13 dana?