среда, 19. фебруар 2020.

Kako da instalirate Windows 10 i rešite problem sa MBR Partition Table?

Pre skoro godinu dana, moj stari PC je odslužio svoje. Preživeo je 3 monitora, 2 hard diska, 3 električna napajanja, dodavano mu je 2 GB DD2 memorije na njegovih 6 GB i nova grafička kartica GigabyteGeForce GTX 750 Ti 2GB. Jednostavno njegova stara AMD ploča sa procesorom Pentium Dual Core CPU E5400 2.70 GHz je odradila svoje. Dosta sam bio vezan za svoj PC jer me je služio više od 7 godina. Međutim, posle njega nisam imao novca da kupim jednu od najboljih mašina i morao sam se zadovoljiti sa dva laptopa nižih performansi. Ko mi je kriv što sam ostao programer sa svojim moralnim principima. Što nisam postao jutjuber kao Baka Prase, pa da i ja kupujem mašine od 5000 evra. Ali šta je tu je, život je uvek interesantan i ima neke svoje obrte. Ovaj blog nije mnogo osetio nedostatak mog PC računara ali su se mnogi moji pratioci na mom YouTube kanalu žalili da nastavim sa snimanjem Učimo C# 7.0 i 8.0 na Srpskom jeziku što nisam bio u tehničkim mogućnostima da to radim. Dobra vest je da sad imam novi računar i da nastavljamo gde smo stali. Zato svi vi koji do sada se niste subskrajbovali na moj YouTube kanal i pritisnuli zvonce, učinite to i pre nego što nastavite sa čitanjem. Izvinjavam se svim mojim subskrajberima što ne stižem da odgovorim na sve komentare i zahvaljujem se svima na podršci. Ali da se vratimo na temu. Početkom ove godine sam privremeno prestao sa svim aktivnostima, što možete videti na broju tekstova u januaru da se dobro odmorim i razmislim o svemu. I onda sam doneo odluku da umesto najskupljeg računara visokih performansi kupim računar u nekoj jeftinoj kategoriji ali da mogu sa njim da obavljam makar 80% svojih računarski aktivnosti. U to ne računam najnovije igrice. I mogu vam reći da sam zadovoljan šta sam uspeo da kupim.


( Manuelov programerski kompjuterski setup)


EMMI - Atlos Valyrian

Matična ploča AM4 A320, 2x DIMM DDR4 / SATA3 / GLAN / Audio 7.1 / USB 3.0
Procesor AMD Athlon X4 950, AM4 / 28nm / 4-fizička, 4-logička jezgra / 2MB L2 keš memorija / Potrošnja 65W
Takt procesora 3.5GHz (Turbo frequency 3.8GHz)
Hladnjak AMD stock cooler
Količina memorije 8GB DDR4
SSD 240GB SATA3 / 2.5
Kapacitet hard diska 1TB SATA3 / 3.5 / 7200 RPM
Grafička kartica nVidia GeForce GT 1030 2GB / GDDR3 / HDMI / DVI-D / VGA / 64-bit
Zvučna kartica 7.1 System (integrisana na matičnoj ploči)
Kućište Midi Tower Rhino RX459 / Sa napajanjem od 500W

E sad kad kupite novu mašinu, to su najsrećniji trenuci svakog programera; uglavnom pomislite sad ću ja da očistim mesto za njega i odmah ga upaliti, instalirati Windows10 Pro i zatim sa uživanjem instalirati druge programe i jedva čekam da radim sa monitorom od 27 inča. Međutim, tek onda počinju problemi koje morate rešavati u hodu. Prvo nisam mogao da povežem monitor sa računarom. Trebao mu je HDMI kabl. Ja sam imao u tom momentu produžetak sa HDMI ulazom ali novi računar zahteva drugičiji HDMI ulaz. Zato sam morao da trčim u prvu računarsku radnju i da kupim što mi treba. Onda se desilo prijatno iznenađenje. Kad upalite novi računar, nema onog starog BIOS plavog ekrana, već neki novi UEFI, ali neki braon boje koji izgleda jednostavniji. Mislim da to zavisi od ploče koju imate.

Kako se instalira Windows 10?

петак, 07. фебруар 2020.

Balkanski Fenomen, Baka Prase

Sreda 5 februar, srpska prestonica Beograd, nisu još ni počeli izbori u Srbiji, ali ako ste se zatekli u Beogradu; na svakom; preciznije na 60 bilborda ste mogli videti jedno smešno poznato lice koje me asocira na Edi Marfija (Eddie Murphy) sa onom njegovom ćelavom frizurom i provokativnim osmehom. Verovali ili ne Baka Prase na bilbordima, zajedno sa svojim ponijem (poršeom), Rolex-om, kešom, logom ŠAIM SE i zaokruženim  brojem 1. I gle, ne prodaje ništa, ne kandiduje se za izbore, nego zove ljude da se subskrajbuju na njegov YouTube kanal. Tako nešto nikad nisam video. Šta? Ko? Baka Prase, Bogdan Ilić, najpoznatiji, najjači i broj 1 na svim listama balkanski jutjubera, zna se; samozvani ministar YouTub-a. Pa čekaj, Muđa bre, šta bi sa MuđomMuđa je postao malo dosadan, ne ulazi u drame. Održava ga njegovih 2500 i više klipova, dok Baka Prase nema ni 1000. Izgleda da Baka Prase zna dobro da povlači svoje poteze, kao neki zli naučnik u filmovima koji zna da napadne, uglavnom slabije; napravi dramu, okrene je u svoju korist, nabavi sebi materijal za disstrack i proslavi se od kreiranja istog. Pa mislim, tu je najjači, ko može da mu se suprostavi? Sad ima i svoje Bakine Prasiće koji rade za njega. Tek njih da čujete koliko su nadrljali. Dovoljno je da žrtvu navuče na svoju igru i onda lete pregledi, subskrajberi i novac. Da novac, mnogo novca. I šta dalje? Pa čovek pokaže svoja dostignuća, da svi vide ima se, može se; kakva bahatost to je postignuće i onda ko će sad da traži odličan kontent za svoja video-a kad su već toliko sve teme već izlizane i sve lako postale dosadne kad možete snimati šta radite sa novcem. I na kraju, 30 hiljada evra za bilborde. Marketing je najbitnija poslovna stavka za biznis. Zna čovek. Ali možda to nije pravi razlog za Baku Praseta. Pa čak i ja sam oduvek želeo da se jednog dana pojavim na bilbordima. Ko zna možda se jednog dana i ja pojavim sa svojim blogom. Zamislite, moj blog prvi na Balkanu. Pa nije to loša ideja, ne vidim neku konkurenciju bar kad je programiranje u pitanju. Mogu vam reći, svašta čovek može da nauči od ovog Baka Praseta ukoliko umete da čitate između redova.


( Baka Prase na 60 Beogradskih bilborda )

Ali vratimo se na Baka Praseta. Njegov ego ne podnosi da on nije centar pažnje. Čak i na Čodinim klipovima. Pa ko je sad Čoda? To je takođe jutjuber koji ga najviše češka po ramenu i samo čeka svojih pet minuta. Nego vreme je da postavimo pravo pitanje. Kako je Baka Prase došao do ovolikog uspeha? Postoji dosta nagađanja, nešto je i sam Baka Prase spomenuo iako ni on, ni njegov psihijatar moj prezimenjak Radovanović, nemaju baš pojma kako se došlo do ove tačke bahaćenja i kuda dalje. Za Baka Praseta sam prvi put čuo kad je došlo do prvih sukoba između njega i jutjubera Amira Hadžića. Ko je sad Amir Hadžić? Pa Džumandži! To je jutjuber koji je pre 3 godine bio mnogo popularniji nego Baka Prase. Onda se desila drama sa jednom maloletnom devojčicom od 12 godina, M.S. koja je napravila video u kome je rekla da je dečko ostavio i sa istim izazvala burnu reakciju mnogih ljudi ali i pretežno bolesnih i negativnih komentara. Tada se Baka Prase obrušio na devojčicu, kriveći nju i njene roditelje dok se Amir Hadžić koji i sam ima ćerku stavio u odbranu devojčice. Ako hoćete da saznate nešto više o toj drami, pitajte Iliju Benjaka. Pa ko ti je sad Ilija Benjak? Pa ko nije čuo za Iliju Benjaka. Svašta, odmah se subskrajbujte na njegov YouTube kanal. Sve u svemu, Baka Prase je bio kriv, jer halo to je dete; dok je Amir Hadžić  bio u pravu ako to nekog interesuje; ali onda je Amir Hadžić preterao u sukobu protiv Baka Praseta i iz jedne drame oko devojčice je nastala druga drama mnogo veća i duža. Amir Hadžić je potcenio Baku Praseta, vređao porodicu Baka Prasetu, pisao svakakve poruke na FaceBook-uBaka Prase je to dobro iskoristio. Naravno to nije jedini razlog, već samo jedan od mnogih koji su išli Baki Prasetu  u prilog. Mada ja mislim da je jedan od najbitnijih razloga za uspeh Baka Praseta njegova doslednost, upornost i disciplina da radi i dan i noć i da izbacuje klipove skoro svaki dan. Nije to lako, ali drama donosi brže i veće preglede. 

Zašto je Bogdan Ilić nazvo sebe Baka Prase?

среда, 05. фебруар 2020.

Upotreba stanja, Pasiv u Nemačkom jeziku


U gramatici Nemačkog jezika postoje dva stanja. Prvo stanje je das Aktiv – aktiv, radno stanje i drugo stanje je trpno stanje; das Passiv – pasiv. Za aktiv se ne morate brinuti. Sve glagole koje smo do sada obrađivali na ovom blogu su aktivnog stanja. I svi ti aktivni glagoli su nam super jer se često koriste u Srpskom jeziku. Na žalost, pasiv u Srpskom jeziku se baš ne koristi često; ali se koristi u Nemačkom jeziku  i prosto nas na neki nevidljiv način žulja kad čujemo pasiv. Šta tek da kažem  kada hoćemo da mi sklapamo rečenice u pasivu na Nemačkom jeziku koristeći subjekat; nama je to jednostavno komplikovano jer mi tako ne govorimo. Npr. Knjiga se od mene čita. Tako nešto kod  kod nas iziskuje veću koncentraciju iako takve rečenice mogu izgledati jednostavno kad su kratke. Nadam se da ste kroz ovaj blog dobro prostudirali glagolska vremena u Nemačkom jeziku i da se sada možemo u potpunosti posvetiti pasiv trpnom stanju. Ako pogledate pasiv trpno stanje u Srpskom jeziku, pasiv je osobina glagolske radnje u kojem lice ili predmet ne vrše radnju, već se radnja vrši na njima. Pasivno stanje mogu imati samo prelazni glagoli. Zato zaboravite bezlične i povratne glagole. Ali šta su to prelazni glagoli? Prelazni glagoli su svi glagoli koji traže objekat da bi ostvarili svoju radnju. Jednostavnije rečeno; sve rečenice koje imaju prvo subjekat, pa glagol i zatim objekat. Možete se pitati kako to ili o čemu ovaj priča, ali kada pogledate sledeći primer koji pokazuje kako neka rečenica izgleda aktivna, a kako izgleda pasivna biće vam mnogo jednostavnije da razumete na šta se tačno ovde misli: 
  • Aktiv: Ich lese die Zeitung. – Ja čitam novine.
  • Passiv: Die Zeitung wird (von mir) gelesen. – Novine se (od mene) čitaju.

Prethodni primer sam od sebe sve objašnjava. Pasiv se jednostavno koristi u slučajevima kada se ne želi navesti subjekat ili vršilac radnje već se prioritet stavlja na objekat. To se radi kada nam subjekat nije toliko bitan ili je jednostavno nepoznat.


( Pasiv sa subjektom u Nemačkom jeziku nije nešto što mi koristimo u Srpskom jeziku )

U gramatici Nemačkog jezika to znači da se pravi vršilac radnje javlja u obliku predložnog objekta sa predlogom von ili durch ili se izostavlja. Ukoliko učite Nemački jezik preko mobilne aplikacije Duolingo, pasiv definitivno može da vas izbaci iz takta. Jer ako Duolingo hoće da koristite predlog sa subjektom u pasivu a vi ga niste stavili, ili mu padne na pamet da ne koristite predlog sa subjektom u pasivu; onda će vam prijaviti grešku pa vi morate da vežbate sve isponova. Da stvar bude još interesantnija, pasiv se u Nemačkom jeziku toliko često koristi da se on čak često i prevodi kao aktiv na srpskom jeziku ali i na engleskom jeziku i drugim.
  • Aktiv: Ich mache den Kuche.I make the cake. - Pravim tortu.
  • Passiv: Der Kuchen wird von mir gemacht. – I make the cake. - Pravim tortu.

Mnogi ljudi koji završe kurseve Nemačkog jezika ili samostalno nauče Nemački jezik u Srbiji kada dođu u Nemačku oni se nađu iznenađeni kada čuju kako Nemci pričaju Nemački jezik i imaju utisak da ne razumeju ništa, tek po neku reč. Najveći krivac za to je između ostalog i pasiv kao i glagolska vremena u kojima se često sasvim drugačije ređaju reči u rečenici nego što to mi imamo naviku da činimo. Čak iako učite Nemački jezik kroz Engleski jezik videćete da po pitanju ređanja reči u mnogim rečenicama imamo više sličnosti sa Engleskim jezikom nego sa Nemačkim jezikom. Međutim to je neka druga tema, zato vratimo se pasivu.

Kako se pravi pasiv?

четвртак, 30. јануар 2020.

Programerske petlje u C# programskom jeziku


Da li ste ikad čuli za interaktivne iskaze? To vam je u suštini zastrašujuća nova terminologija koja se koristi u najnovijim prevodima informatičke literature koja samo zbunjuje programere. Reč je naravno o programerskim petljama. U jednom od zadnjih postova, učili smo if i switch iskaze odlučivanja sa kojima možete da ispitate neki uslov i onda na primer da prikažete rezultat baziran na ispunjavanju iskaza na ekranu. Na primer ako osoba ima 18 ili više godina onda je osoba punoletna ali ako osoba nema 18 ili više godina onda nije. Otkucate uslov u programu i jednostavno rezultat prikažete na ekranu. Ali šta ako na primer želite da ispišete 1000 puta na ekranu da je osoba punoletna? Znam da nema nikakve logike da to radite, ali čisto radi primera; kako će te to uraditi? Nećete valjda napisati 1000 if iskaza? Ili još jednostavniji primer, kako ćete reči računaru da vam ispiše brojeve od 1 do 1000 na ekranu? Da li će te vi ispisati svaki broj u programu da se ispiše na ekranu? Da li ćete ispisati u programu 1000 redova linijskog koda da bi ste uradili tako jednostavnu stvar? Naravno, da nećete; upravo zato imamo programerske petlje koje bez obzira koliko imate iteracija ili bolje rečeno bez obzira koliko se petlja puta bude izvršavala, vi je pišete samo jednom u par linija koda. Programerske petlje jednostavno se izvršavaju koliko god je neophodno puta sve dok ne izvrše zadati uslov i na taj način izuzetno i precizno rešavaju mnogobrojne zadatke na tako jednostavan način iteracijom.

( Programerske petlje u C# programskom jeziku )

Da stvari budu još bolje, vi imate čak četiri vrste programskih petlji u C# programskom jeziku koje još više olakšavaju rešavanje bilo kojeg zadatka koji zahteva iteraciju. Međutim da bi ste to postigli takođe je potrebno da znate i kada koju od tih četiri programerske petlje da koristite. Prvo da nabrojimo koje su to četiri petlje. Prva programerska petlja je for petlja. Na primer u Visual Basic .Net programskom jeziku ista petlja se zove i for next petlja. Druga je foreach programerska petlja, treća while programerska petlja i četvrta je do while programerska petlja. Možete ih zvati i interaktivni iskaz ili na primer for statement. To je do vas ili do pravila kompanije u kojoj radite. Na primer kad radite u nekoj kompaniji ne možete da prilikom komentarisanja vašeg koda u komentaru da pišete petlja, već statement iako je retkost da neka od kompanija dozvoljava da uopšte pišete komentare na srpskom jeziku. Sve u svemu, želim da razumete da ćete u programiranju često koristiti programerske petlje, ponekad i programerske petlje u drugim programerskim petljama najčešće u radu sa nizovima o kojima ćemo pisati u nekim od sledećih postova. Za sada ćemo se koncentrisati na svaku programersku petlju ponaosob, svaka će pratiti praktični primer i objašnjenje kad je koju najbolje koristiti. Čak iako ste upoznati sa programerskim petljama, pročitajte ovaj post do kraja. Koristiće vam više nego što mislite!

Programerska petlja for

уторак, 28. јануар 2020.

Vreme je da kupite sebi personalizovan ceger


Zakon o zabrani plastični kesa koji je donesen u septembru 2018 godine u Skupštini Beograda i koji je više puta menjan, stupanjem na snagu od 1 januara 2020 godine zatekao je mnoge trgovce i građane Beograda u neku ruku nespremne. I pored toga što je prošao skoro celi mesec od stupanja na snagu ovog zakona, još uvek možete videti na ulicama građane kako nose plastične kese. Stroge novčane kazne koje nisu ni malo naivne; za fizička lica koje nose plastičnu kesu kazna iznosi 25 000 dinara dok za trgovce i pravna lica koja prodaju plastične kese kazna može biti od 75 000 dinara do čak 150 000 dinara. Ono što najviše iritira građane je zakon koji još nije u potpunosti jasan pojedincima. Na primer kao alternativa se spominju papirne kese, plastične kese za više upotrebu koje nisu lagane, tj. plastične kese od 15 do 50 mikrona i plastične kese koje su biorazgradive. To bi u suštini značilo zabranjene su samo male i lagane kese do 15 mikrona ako nisu biorazgradive. Međutim, ako gledate i slušate medije u Srbiji u različitim programskim emisijama čiji su gosti stručnjaci za ekologiju onda se nemojte začuditi ako vam kažu da biorazgradive plastične kese nisu biorazgradive, jer plastična kesa ne može biti biorazgradiva i da ipak možete biti kažnjeni. Ili dok vi sada objasnite komunalnoj policiji da vaša kesa nije mala kesa i da se zakon ne odnosi na nju, a tek da iznosite đubre u kesama i bacate u kontejner, najbolje je da prestanete da koristite plastične kese u potpunosti i za svaki slučaj, đubre iznosite u kantama za đubre i kupite sebi ceger, koji će te uvek imati kod sebe.


( Manuelov personalizovani pamučni ceger, rađen po njegovoj želji )

S obzirom da sam imao tu mogućnost da za tri godine budem triput u Švajcarskoj mogu vam reći da kod njih možete kupiti uglavnom veće papirne kese i cegere u prodavnicama prehrambenih proizvoda. U jednoj trgovini koja prodaje prehrambene proizvode na veliko su imali i naplatili mi  veliku plastičnu kesu. Samo u prodavnici igračaka, gde sam kupio društvenu igru monopol na nemačkom i italijanskom jeziku su mi poklonili veliku plastičnu kesu jer se to podrazumeva. Tamo se đubre razvrstava u zelene kontajnere ispred svake zgrade ili dvorišta ali se koriste i velike crne plastične kese. E sad da li su to biorazgradive kese ili da li su pravljene od nečega što je slično plastici to zaista ne znam. Na ulicama Švajcarske građani uglavnom nose jedan i više cegera uvek sa sobom i mnogi voze bicikla. Mislim da oni imaju tu naviku da nose cegere i ne kupuju kese iz materijalnih razloga. Prosto je neverovatno koliko oni poštuju i cene svaki cent. Interesantno je da recimo u Austriji većina građana nose na čak prazne ruksake na leđima iz razloga ako usput slučajno svrate u trgovinu. To je jedna od alternativa, ali moj savet vam je da je pamučni ceger najbolje rešenje, jer možete da ga nosite praznog u džepu. Možda mi još uvek nemamo navike kakve imaju ljudi u inostranstvu i možda smo decenijama vezani za plastične kese, ali mislim da je vreme da menjamo navike ili naša nepažnja može da nas skupo košta. Jednostavno, došlo je vreme da i mi pružimo naš doprinos zaštiti životne sredine.

Zašto personalizovan ceger i gde to da naručim

четвртак, 26. децембар 2019.

Imenice u Engleskom jeziku


Mala deca čak iako ne umeju da definišu šta su to imenice, oni znaju da pokažu rukama na stvari oko njih. Za njih su imenice svaka stvar koju vide. Najjednostavnija definicija za imenice za koji sam čuo glasi da su imenice reči kojima nešto imenujemo. Ja sam kao dete u školi učio da su imenice reči koje označavaju bića, predmete i pojave. Ali hajde da to kažemo kako to drugi kažu; Imenice su vrste reči koje označavaju ljude, životinje, predmete, stanja, događaje, osećanja i apstraktne pojmove. Jednostavno, reč Noun – imenica je nastala od latinske reči nomen koja znači ime. U engleskom jeziku u rečenicama, imenica može biti subjekat ili predikat i mogu biti definisani pridevom kao u srpskom jeziku, ali mogu biti i definisani određenim i neodređenim članovima što nemamo u srpskom jeziku. Određene i neodređene članove u engleskom jeziku pogledajte ovde. Ali da ne komplikujemo, ako mene pitate po pitanju imenica najbitnije je da razumete da li je imenica brojiva ili nebrojiva i kako se pravi njena množina. Ali ajmo redom, da se upoznamo sa svim podelama i pravilima.


( Imenice u engleskom jeziku se uglavnom pišu malim slovima )

engleskom jeziku postoje vlastite imenice, opšte imenice, zbirne imenice, apstraktne imenice, gradivne imenice, brojive imenice i nebrojive imenice. Za razliku od nemačkog jezika, kao i kod nas imenice se u engleskom jeziku  uglavnom pišu malim slovom ali postoje izuzeci što vas može zbunjivati. Na primer, dani u nedelji, meseci i praznici se uvek pišu velikim slovom.

Is it tomorrow Thursday? – Da li je sutra četvrtak.
My birthday is September 1st. – Moj rođendan je prvog septembra.
Happy New Year. – Srećna nova godina.

Ako pogledate naslov ovog posta, videćete da sam napisao u Engleskom jeziku; zamenicu velikim slovom. To gramatički nije pravilno, ali ja sam to uradio namerno da bi istakao … Engleskom jeziku… i smatram da je to prihvatljivo. Međutim nešto tako nemojte nikada da radite u engleskom jeziku. Ne možete koristiti prvo veliko slovo da bi ste nešto istakli. U engleskom jeziku  uvek morate precizno znati kad se koristi veliko slovo a kada malo. Druga stvar po pitanju imenica je da imenice u engleskom jeziku mogu imati jedini padežni oblik genitiv; što ne znači da engleski jezik  nema padeže već ih ima samo tri. Nominativ, genitiv i akuzativ. Međutim, genitiv se jedini odnosi na imenice, dok se svi mogu odnositi na zamenice. I još nešto, genitiv se pravi jednostavno tako što dodate ‘s imenici u jednini ili samo apostrof ako se imenica završava na slovo s. Toliko jednostavno. Niste ni svesni koliko ste srećni što ne učite padeže u nemačkom jeziku, čast izuzecima. Za njih se nadam da će im ovaj blog olakšati učenje. Pogledajmo neki primer.

Women's shoes are more expensive. – Ženine cipele su skuplje.
James’ computer is broken. – James-ov kompjuter je pokvaren.
Manuel’s car is new. – Manuelova kola su nova.

Podela imenica u engleskom jeziku

уторак, 24. децембар 2019.

Određeni i neodređeni članovi u Engleskom jeziku

Kad neki stranac dođe u Srbiju i upiše kurs srpskog jezika on definitivno nikad neće učiti nešto što bi se zvalo Određeni i neodređeni član u srpskom jeziku. Zato što u srpskom jeziku mi to nemamo iako bi mogli objasniti strancima kako se to prevodi sa njihovog jezika na srpski jezik. Međutim kada učite engleski jezik ili na primer nemački jezik, neophodno je da dobro obratite pažnju na određeni i neodređeni član jer se to konstantno upotrebljava. Dobra vest je da engleski jezik za razliku od nemačkog jezika ne deli određeni i neodređeni član na padeže, tako da niste ni svesni koliko ste privilegovani i zašto je engleski jezik toliko sjajan i što ga svi u svetu lako nauče. Jednostavno je jednostavan. Tako da će ova izuzetno bitna lekcija biti i za vas jednostavna. Ono što bi vam moglo odmah na početku prestavljati problem jeste pravilan izgovor. Što se tiče izgovora pomirite se sa tim da nikada nećete govoriti engleski jezik kao pravi Englezi ili Amerikanci s obzirom da će te uvek imati jedan od balkanskih akcenata, ali to ne treba da vas zabrinjava. Bitno je da vas razume svako ko vas sluša. Ponekad je poželjno da pričate sporije. Zato, hajde da vas na brzinu naučim nešto što će vam biti izuzetno korisno. Na primer, kad kažete nekom:

Thank you. – Hvala.

To se ne izgovara kao tenk ju, već θæƞk ju: Pogledajte na Google Translate kako to zvuči pravilno, mada može to da zvuči i bolje. Inače ako bi ste govorili engleski jezik kao što govorite srpski jezik, onda takav engleski jezik zovemo Tarzanski engleski jezik. Verujte ne želite tako da govorite. Amerikanci će vas definitivno pitati da ponovite, to što mislite da ste rekli ispravno. Verujte mi, pričam s misionarima iz celog sveta skoro svaki dan i uvek obraćam pažnju kako oni izgovaraju svaku reč.


( Određeni i neodređeni članovi u engleskom jeziku su nepromenjivi )

Zato pre nego što nastavimo sa određenim i neodređenim članovima u engleskom jeziku, ja bi vas zamolio iz ličnog iskustva da naučite jedan trik, tj. da pravilno izgovorite samo ovaj sledeći izraz.

Both of them – oboje.  -  bᵊoθ ov ᶞem.

Znači, za početak je bitno da umete da pravilno izgovorite samo dva glasa… θ i .

θ izgovarate tako što namestite jezik između zuba i kažete s. Tako da otprilike zvuči između f i th.
izgovarate tako što namestite jezik između zuba i kažete kratko z. Tako da otprilike zvuči između d i th.

Može zvučati komplikovano dok se ne naviknete. Ostali glasovi su vam uglavnom dugi i kratki. Njih ćete najbolje savladati ako pažljivo gledate i slušate američke i britanske filmove i pričate sa strancima. Članovi mogu biti određeni članovi, čiji je oblik the i neodređeni članovi čiji oblik može biti a ili an.

Šta je i kad se koristi određen član?